https://sputnikportal.rs/20220208/tajne-vecnog-uspeha-kuma-kopola-ucitao-duboke-geopoliticke-tragove-u-sagu-o-mafiji-video-1134134538.html
Тајне вечног успеха „Кума“: Копола учитао дубоке геополитичке трагове у сагу о мафији /видео/
Тајне вечног успеха „Кума“: Копола учитао дубоке геополитичке трагове у сагу о мафији /видео/
Sputnik Србија
Тајне вечног успеха „Кума“: Копола учитао дубоке геополитичке трагове у сагу о мафији /видео/
2022-02-08T20:05+0100
2022-02-08T20:05+0100
2023-03-09T13:12+0100
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
филм и серије
френсис форд копола
геополитика
магазин
мафија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111253/78/1112537844_0:179:1973:1288_1920x0_80_0_0_6e19ec946d70e5dbfcef3d1ba58acfdd.jpg
У времену у ком се одиграва радња филма, то, међутим, није био случај. Ипак, те 1972. они су се утемељили у америчком друштву и постали довољно моћни да славе некакав свој почетак, каже поводом јубилеја култног Кополиног филма Иван Велисављевић.Прича о једном од највећих холивудских филмова, трилогији „Кум“ Френсиса Форда Кополе, чији је први део приказан пре пола века, готово у сваком сегменту је уистину — холивудска. Успех је стигао такорећи преко ноћи, филм је крунисан са три Оскара, а редитељ је — као део америчког новог таласа „Нови Холивуд“ — показао да аутор, кад је прави, успева да се избори и стави изнад захтева продукције. Комерцијални успех који је „Кум“ постигао на благајнама, сврстава га међу остварења са астрономском и до тада невиђеном зарадом…Промена парадигме гангстерског филмаПа ипак, да ли су то разлози који су учинили да и после 50 година „не мењамо ТВ канал“ када угледамо кадрове из „Кума“, или је реч о нечему другом, због чега сагу о породици Корлеоне и данас пратимо без даха, без обзира што сцене попут атентата, коњске главе у кревету, или крштења — знамо унапред?Он подсећа да се велики амерички редитељ ослањао истовремено на искуство и европског и америчког филма.Европски доживљај имиграције у Америку„Копола се ослањао на обе традиције из неколико разлога. Прво, што је он од целог ширег круга ’Новог Холивуда‘ редитељ који се највише бавио адаптацијама: његова ’Апокалипса данас‘ је адаптација дела ’Срце таме‘, као што је и ’Кум‘ адаптација романа Марија Пуза. А оно што везује Марија Пуза и Форда Кополу, јесу ти италијански корени. Самим тим што су обојица из породица које су у ранијим генерацијама биле придошлице из Европе, они су понели, у генима кодирано, то неко европско искуство, европски доживљај имиграције у Америку на сасвим нов начин“, објашњава Велисављевић.За Невену Даковић, професорку теорије филма на ФДУ, овде није реч само о преносу моћи унутар породице.А колико су италијански корени главних „извођача“ били важни, говори и податак да је сама продукција „Кума“ била заснована на идеји да се нађе редитељ италијанско-америчког порекла, јер су претходни филмови о италијанској мафији пропали, подсећа Велисављевић.„Продуценти Парамаунта су сматрали да је неразумевање културе оно што је довело до пропасти тих филмова. Онда је пронађен Френсис Форд Копола, Ал Паћино, Де Ниро, баш зато што су имали разумевања за италијанско порекло ликова.“Две приче у геополитичком спојуМеђу легендама које прате настанак култног филма је и она да је сам редитељ инсистирао да се радња смести у време после Другог светског рата, када Америка почиње да се ствара као велика, светска суперсила. На питање да ли „Кум“ и његов редитељ директно сугеришу закључак да то стварање није ишло без корупције и спреге са криминалом, професорка Даковић каже:За Ивана Велисављевића време у које је смештена радња филма битно је за развој америчке мафије, будући да она није била тако гламурозна и моћна четрдесетих година. У тренутку појаве филма „Кум“ они су се већ били утемељили у америчком друштву и постали довољно моћни да, доласком на премијеру, славе своје почетке.Говорећи о различитости кадрова мрачног и тескобног Њујорка у којем се одиграва живот породице Корлеоне и светле, сунчане Сицилије, као посебном обележју стила, Невена Даковић подсећа да су сцене у Њујорку омаж класичном гангстерском филму, а да су оне које се дешавају на Сицилији рађене у другом мелодрамском коду.Судбина спроведена до краја„По холивудском коду мелодраме ’30-их година љубав може да буде срећна само ако се измести из прљавог града који је оптерећен каријерама, трком за успехом, из места где људи губе своју суштину… Не случајно у другом делу ’Кума‘ имате тај експлицитни омаж.“Дилему да ли је Мајкл Корлеоне имао шансу да избегне судбину или је њу до краја одредило то што је син главног гангстера, Велисављевић отклања јасним ставом да је његова судбина, у античком смислу, спроведена до краја.(Цео интервју погледајте у видео прилогу)
https://sputnikportal.rs/20210103/zasto-je-kopola-napravio-novu-verziju-kuma-III--zavrsna-prica-o-propasti-americkog-sna-video--1124250928.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
кум, филм, френсис форд копола, геополитика, мафија, kum, film, frensis ford kopola, geopolitika, mafija
кум, филм, френсис форд копола, геополитика, мафија, kum, film, frensis ford kopola, geopolitika, mafija
Тајне вечног успеха „Кума“: Копола учитао дубоке геополитичке трагове у сагу о мафији /видео/
20:05 08.02.2022 (Освежено: 13:12 09.03.2023) Када је филм „Кум“ Френсиса Форда Кополе изашао 1972. године, мафија која је била веома гламурозна и моћна, на премијеру је стигла у низу лимузина да поздрави „причу о својим почецима“.
У времену у ком се одиграва радња филма, то, међутим, није био случај. Ипак, те 1972. они су се утемељили у америчком друштву и постали довољно моћни да славе некакав свој почетак, каже поводом јубилеја култног Кополиног филма Иван Велисављевић.
Прича о једном од највећих холивудских филмова, трилогији „
Кум“ Френсиса Форда Кополе, чији је први део приказан пре пола века, готово у сваком сегменту је уистину — холивудска. Успех је стигао такорећи преко ноћи, филм је крунисан са три Оскара, а редитељ је — као део америчког новог таласа „Нови Холивуд“ — показао да аутор, кад је прави, успева да се избори и стави изнад захтева продукције. Комерцијални успех који је „Кум“ постигао на благајнама, сврстава га међу остварења са астрономском и до тада невиђеном зарадом…
Промена парадигме гангстерског филма
Па ипак, да ли су то разлози који су учинили да и после 50 година „не мењамо ТВ канал“ када угледамо кадрове из „Кума“, или је реч о нечему другом, због чега сагу о породици Корлеоне и данас пратимо без даха, без обзира што сцене попут атентата, коњске главе у кревету, или крштења — знамо унапред?
„Када говоримо о ’Куму‘, ми пре свега причамо о промени парадигме гангстерског филма“, каже Иван Велисављевић, докторанд на ФДУ, уредник филмског програма у Дому културе Студентски град. „До тада су холивудски филмови били смештени у период Ал Капонеа, имали су гангстере са кодексом части, дакле, све оно што постоји у ’Куму‘ и ту је постојало. Међутим, овде је породична сага убачена у центар гангстерског филма, тај пренос моћи унутар фамилије. Рекао бих да је искуство ноар филма четрдесетих и искуство крими филма тридесетих сажето у ’Куму‘ и подигнуто на нову основу. Веома је важно то што је он променио парадигму читавог тог жанра“, сматра Велисављевић.
Он подсећа да се велики амерички редитељ ослањао истовремено на искуство и европског и америчког филма.
Европски доживљај имиграције у Америку
„Копола се ослањао на обе традиције из неколико разлога. Прво, што је он од целог ширег круга ’Новог Холивуда‘ редитељ који се највише бавио адаптацијама: његова ’Апокалипса данас‘ је адаптација дела ’Срце таме‘, као што је и ’Кум‘ адаптација романа Марија Пуза. А оно што везује Марија Пуза и Форда Кополу, јесу ти италијански корени. Самим тим што су обојица из породица које су у ранијим генерацијама биле придошлице из Европе, они су понели, у генима кодирано, то неко европско искуство, европски доживљај имиграције у Америку на сасвим нов начин“, објашњава Велисављевић.
За Невену Даковић, професорку теорије филма на ФДУ, овде није реч само о преносу моћи унутар породице.
„Ту постоји и нешто шире, а то је пренос моћи унутар друштва. Занимљиво је да сви који у ’Куму‘ страдају и губе, јесу они који остају верни породичним и европским коренима. А они који су амерички део породице, који су се асимиловали у Америку — они су ти који опстају, који нису кажњени и који настављају да живе. Тиме се на свој начин балансира прича која је критичка за Америку, о инфилтрирању једне мафијашке породице у сам врх америчког друштва. Та прича о корупцији, која продире свуда и води друштво у кризу, депресију, заправо је та тековина ноар филма“, напомиње Невена Даковић.
А колико су италијански корени главних „извођача“ били важни, говори и податак да је сама продукција „Кума“ била заснована на идеји да се нађе редитељ италијанско-америчког порекла, јер су претходни филмови о италијанској мафији пропали, подсећа Велисављевић.
„Продуценти Парамаунта су сматрали да је неразумевање културе оно што је довело до пропасти тих филмова. Онда је пронађен Френсис Форд Копола, Ал Паћино, Де Ниро, баш зато што су имали разумевања за италијанско порекло ликова.“
Две приче у геополитичком споју
Међу легендама које прате настанак култног филма је и она да је сам редитељ инсистирао да се радња смести у време после Другог светског рата, када Америка почиње да се ствара као велика, светска суперсила. На питање да ли „Кум“ и његов редитељ директно сугеришу закључак да то стварање није ишло без корупције и спреге са криминалом, професорка Даковић каже:
„Копола је просто посматрао друштвене феномене у широј призми. Није то била његова одлука да процени када ће да се одвија радња ’Кума‘, пошто је роман Марија Пуза дао време од 1945. до 1955. године. Ту дакле постоји и та наслага Пузовог виђења америчке стварности. Пазите, Мајкл Корлеоне се враћа из рата као херој, а истовремено је обелодањена прича да је заправо италијанска мафија омогућила америчко искрцавање на Сицилију. И те су се две приче практично геополитички спојиле. И још нешто: до ’Кума‘ реч Италоамериканац се писала са цртицом између, цело порекло тих људи је било у тој цртици која је сугерисала да су они спој Италије и Америке. Од ’Кума‘ то је почело да се пише као једна реч, што значи да је остварен виши степен асимилације. Иначе, од ’70-их година Холивуд лансира нову парадигму да се не прелазе више само границе држава, космоса, него и границе унутар друштва. Ако погледате ’Кума‘, видите да је то прича о трансгресији различитих друштвених идентитетских граница. Ти јунаци се од усељеника, од једне затворене гангстерско-мафијашке културе пењу до самих врхова Америке, прелазе различите сталешке границе, класичне границе, границе власти, одлазе и на Кубу, али, што је много битније, они се у трећем делу филма враћају у Европу. То је интересантна геополитичка прича пројектована кроз једну породичну хронику“, каже професорка Даковић.
За Ивана Велисављевића време у које је смештена радња филма битно је за развој америчке мафије, будући да она није била тако гламурозна и моћна четрдесетих година. У тренутку појаве филма „Кум“ они су се већ били утемељили у америчком друштву и постали довољно моћни да, доласком на премијеру, славе своје почетке.
Говорећи о различитости кадрова мрачног и тескобног Њујорка у којем се одиграва живот породице Корлеоне и светле, сунчане Сицилије, као посебном обележју стила, Невена Даковић подсећа да су сцене у Њујорку омаж класичном гангстерском филму, а да су оне које се дешавају на Сицилији рађене у другом мелодрамском коду.
Судбина спроведена до краја
„По холивудском коду мелодраме ’30-их година љубав може да буде срећна само ако се измести из прљавог града који је оптерећен каријерама, трком за успехом, из места где људи губе своју суштину… Не случајно у другом делу ’Кума‘ имате тај експлицитни омаж.“
Дилему да ли је Мајкл Корлеоне имао шансу да избегне судбину или је њу до краја одредило то што је син главног гангстера, Велисављевић отклања јасним ставом да је његова судбина, у античком смислу, спроведена до краја.
„Колико је Едип имао шансу, толико је имао и Мајкл Корлеоне. Његов хибрис је понос. Није његова кривица у томе што он нареди убијање људи док је на крштењу. Он прелази границу и унутар бизниса, ту су наркотици и то је оно што га је довело на позицију моћи. Прихватио је да ради оно што његов отац никада не би урадио. И то ’убиство оца‘ на неки начин је убиство прошлости, старих кодова, на којима је почивала породица и то је главно прекорачење. Тај прелазак границе догодио се у тренутку кад је прихватио да прекрши кодове части старог гангстерског миљеа, да би постао нови шеф унутар Америке која сада постаје кокаинска. А то је посао у ком нема милости“, подсећа Иван Велисављевић.
(Цео интервју погледајте у видео прилогу)
