Добра вест за српске воћаре: Цена малине ове године пробија рекорде
19:09 09.02.2022 (Освежено: 13:10 26.08.2022)
Пратите нас
За разлику од прошлогодишње цене малине која је за килограм износила од 400 до 420 динара, откупна цена би ове године могла да буде и дупло већа. Како год то некоме изгледало, то је реална рачуница коју диктира стање на терену, како домаћем, тако и иностраном.
Уз ту констатацију, председник Асоцијације малинара Србије Добривоје Радовић за Спутњик каже да ће раст цене малине бити настављен и наредних година, практично све док произвођачи не замене више од половине засада новим сертификованим садним материјалом.
Дупло већа цена малине
Откупна цена малине ове године би могла да премаши 800 динара за килограм, на шта је, како каже наш саговорник, одлучујуће неколико фактора.
„Када сагледате целу ситуацију, однос понуде и потражње на светском и европском тржишту је главни фактор који је у последње три-четири године утицао на цену. Сама понуда из Србије и земаља које се баве производњом била је мања до 50 одсто. Од 2019. године око 20.000 тона малине мање је испоручено из Србије, Пољске и Чилеа према Европи, свету“, каже он.
Објашњавајући зашто су малинари најавили оволику цену, Радовић подсећа да су прошлогодишње суше оставиле последице на малињаке које су неки били принуђени и да искрче, јер не би имали шта да беру ове године.
Где је било наводњавања, ту је екстра добра садница за род 2022. године, каже он, али и напомиње да се 80 одсто малињака не наводњава. Наводњавање је велики проблем прошле године био у брдским пределима, где се малина углавном гаји, пошто су пресушила многа изворишта и није било заливања.
Онда је почетком зиме већ први снег био тако велик да је 20 одсто биљки изломио на 30-40 сантиметара од земље. Извесно је, дакле, да и даље неће бити довољно малине на тржишту, а спрам понуде и тражње иде и цена, истиче председник Асоцијације малинара Србије.
© Tanjug / GLAS ZAPADNE SRBIJE Прво суша, а онда тежак велики снег ове зиме су уништили један део садница што ће утицати на мањи род 2022.
Прво суша, а онда тежак велики снег ове зиме су уништили један део садница што ће утицати на мањи род 2022.
© Tanjug / GLAS ZAPADNE SRBIJE
Следећи фактор који утиче на цену је репроматеријал, који се у највећој мери набавља у иностранству, а поскупљење минералних ђубрива, енергената скочило је од 150 до 300 одсто у свету. Такође се увози хемија неопходна за примену агротехничких мера, а цена добрих иностраних препарата је, како каже, скочила од 50 до 200 одсто.
Више фактора утиче на цену
Оно што је, такође, проблем већ неколико година, то је, подсећа наш саговорник, недостатак радне снаге. Он каже да је 90 одсто те радне снаге коју су малинари некада ангажовали отишло да ради на пословима у грађевинарству, јер се у Србији много гради. Што би неко дошао на добро плаћен посао берача малина који траје месец и по, два месеца, када може на 11 месеци да добије уговор за ипак сталан посао у грађевинарству, сликовит је Радовић.
Овај произвођач малина из Ивањице каже да на овогодишњу цену малине утиче и прошлогодишња извозна.
„На цену ће имати утицај и извозна цена малине рода 2021. године, која је од 700 динара до 1.200 сада, а замислите која ће цена бити у априлу, мају месецу док не стигне прва пијаца. Ко буде имао малину, узеће огроман новац“, каже он.
Крива и мачка у џаку
Сводећи рачуницу, он каже да је када се погледа 2020, 2021. и ова сада година ситуација знатно боља.
„Ми смо 2018. и 2019. године ишли у губитак. Када би оцењивали садашњу ситуацију, било би то добро, врло добро. Проблем је пад производње по хектару. Томе смо и ми допринели нашом неодговорношћу. Много тога треба да се уради, треба да се саслуша струка и наука“, каже он.
Објашњавајући како су и малинари допринели слабијој производњи, каже да су уместо квалитетне сертификоване саднице користили оне из сопственог, или других малињака, или путем интернета куповали за мање паре „мачку у џаку“.
© Фото : Youtube/Berries Tutorial/PrintscreenМалинари се већ неколико година суочавају са недостатком радне снаге, посебно у време бербе
Малинари се већ неколико година суочавају са недостатком радне снаге, посебно у време бербе
© Фото : Youtube/Berries Tutorial/Printscreen
Он сматра да је добро што је Министарство пољопривреде препознало значај сертификованих садница малина и најавило да ће бити 90 одсто повраћаја средстава за њихову набавку.
Какав је значај таквих садница, он је сликовито објаснио на примеру једног од малинара који је своја два малињака потпуно исто третирао, применио исте агротехничке мере. Разлика је у томе што је један био са сертификованим засадима малина од три године, а други са оним старим 15 година.
Садница прави разлику
„Нови малињак је дао 250 до 300 килограма по ару, или 25 до 30 тона по хектару, а стари малињак 35 до 40 килограма по ару или 3,5 до 4,0 тоне по хектару. Морамо заменити садни материјал, то је неопходно да бисмо опет били лидер у производњи“, каже Радовић.
То је, сматра он, један од битних предуслова за добар просечан годишњи род малине, који је некада био 86.000 тона годишње, да би у последње четири године спао на око 40.000 тона које се уберу са око 14.000 хектара. А где је мањак рода, ту је виша цена.
„Неће ово брзо стати са растом цене. Стаће тада када будемо изменили 50-60 процената засада здравим садним материјалом“, каже председник Асоцијације малинара Србије.
Живнула и купина
Ваљда тада цена буде приступачнија и за српског купца. На домаћем тржишту заврши смо око два до три одсто малине, све остало оде у извоз.
© pixabayКупина последњих 10 година практично није имала цену, а ове године ће достићи 500 динара за килограм
Купина последњих 10 година практично није имала цену, а ове године ће достићи 500 динара за килограм
© pixabay
После дуго времена бољи дани су стигли и за мало преосталих произвођача купине, која се гаји на 6.500 до 7.000 хектара. У последњих 10 година практично нисмо имали цену купине, јер је људе економска рачуница натерала да је искрче, а оно што је остало продавало се по цени од 30 до 50 динара, напомиње наш саговорник.
Пошто, осим у Мексику, нигде друго није родила, прошле године је плаћена од 350 до 400 динара. Ове године очекује се да њена откупна цена буде најмање 500 динара за килограм, каже Радовић за Спутњик.