https://sputnikportal.rs/20220210/odlazak-coveka-cije-smo-preporuke-cekali-1134211250.html
Одлазак човека чије смо препоруке чекали
Одлазак човека чије смо препоруке чекали
Sputnik Србија
Одлазак човека чије смо препоруке чекали
2022-02-10T16:50+0100
2022-02-10T16:50+0100
2022-02-10T16:50+0100
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/09/1134192223_22:0:884:485_1920x0_80_0_0_360334ee5f32b056b122c5dfd3784ffb.png
Вест да је свет напустио један од последњих новинара „старе школе“, филмски и књижевни критичар Милан Влајчић затекла је све оне који су његове текстове — а неуморно их је писао неколико деценија — разумевали као препоруке којима се верује, нарочито када је о филму или књигама реч.Био је један од оних који су стајали на последњој линији одбране културе од баналности и испразности, које су претиле да је „обогате“ лаким и површним садржајима. Као у наслову једне од његових књига „Пристрасна лектира“, могло би се рећи да је Милан Влајчић био пристрасан, када је о односу према култури реч.Бескомпромисан и пристрасан према култури„Не само пристрасан, био је и бескомпромисан“, каже Бранко Кукић. „Ваљда због тога што је припадао онима који су били дубоко убеђени да је култура неодвојива од напретка друштва, од напретка човека. Чини ми се да је он културу стављао чак и испред исхране“, објашњава Кукић.Да је тако, потврђивао је многобројним реакцијама на разне појаве у нашој култури којима је, радећи, сведочио деценијама.Да су бескомпромисност и посвећеност својства која неретко доведу у незахвалну позицију, потврђује и пример Милана Влајчића, сматра Бранко Кукић.Неки се нису осећали добро кад их Влајчић помене„Милан је имао проблема и дан-данас он на неки начин има проблема управо због те своје бескомпромисности. Просто, није могао да схвати да се неке нуспојаве догађају у нашој околини, а да се на то не реагује. Он није писао само о филму и књижевности, већ и о неким друштвеним појавама, све што је урадио било је у неком контексту. Влајчић није био пуки књижевни или филмски критичар, већ неко ко је све те ствари повезивао са свакодневним животом и са ритмом једног друштва. Отуда је било сасвим нормално да се неки људи нису осећали добро када их Милан Влајчић помене у својим текстовима, поготово у стварима које су се понекад косиле и са неким моралним питањима.“Бранко Кукић подсећа да је и Милан Влајчић, као и његов друг из студентске клупе Данило Киш сматрао да су естетика и етика у веома важном односу и да не могу једна без друге.И данас актуелна „Попришта“Био је то човек који је доносио дух света, не само због великих филмских фестивала попут Кана, Берлина, Венеције, Монтреала на којима је био присутан и као члан жирија. Милан Влајчић носио је свет и у многобројним и различитим интересовањима, од којих су многа нашла своје место у његовим текстовима. Био је редак репрезент једног у широком кадру посматраног света, сматра Кукић.Јуче смо разговарали…„Много смо изгубили, нарочито млади људи који су изгубили човека који је — доживевши 82 године — увек био ту да их подсети на то да је култура важна и да кад нема културе — неће бити ни било каквих других добрих путева. А кад је о мом личном губитку реч… изгубио сам човека који је давне 1968, 1969, кад сам био млад, објавио неке моје радове у листу ’Младост‘, где је био уредник културе. Изгубио сам некога ко ме је и у наредним деценијама подржавао у мом послу, увек показујући да моји сарадници и ја радимо нешто што има неког смисла и што је важно за нашу културу. ’Градац‘ је објавио неколико његових књига. Ми смо и јуче причали, неколико сати пре Милановог одласка, поводом његове нове књиге коју ћемо објавити вероватно за месец дана. Били смо повезани до те мере да се Влајчић подразумевао као човек који је у сваком тренутку ту да ме подржи, охрабри, да ме похвали. Страшно је кад изгубите такве људе, а ја сам јуче, ето, изгубио једног великог сапутника.“
https://sputnikportal.rs/20220209/preminuo-milan-vlajcic-1134192248.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
милан влајчић, филм, препоруке, milan vlajčić, preporuke, film
милан влајчић, филм, препоруке, milan vlajčić, preporuke, film
Одлазак човека чије смо препоруке чекали
Одласком Милана Влајчића изгубили смо нешто врло драгоцено, не само због његове бескомпромисности, његовог знања, посвећености, његове изванредне обавештености... Ми смо изгубили човека који је драгоцен за свако друштво, каже поводом смрти Милана Влајчића оснивач часописа „Градац“, писац и издавач Бранко Кукић.
Вест да је свет напустио један од последњих новинара „старе школе“, филмски и књижевни критичар Милан Влајчић затекла је све оне који су његове текстове — а неуморно их је писао неколико деценија — разумевали као препоруке којима се верује, нарочито када је о филму или књигама реч.
Био је један од оних који су стајали на последњој линији одбране културе од баналности и испразности, које су претиле да је „обогате“ лаким и површним садржајима. Као у наслову једне од његових књига „Пристрасна лектира“, могло би се рећи да је Милан Влајчић био пристрасан, када је о односу према култури реч.
Бескомпромисан и пристрасан према култури
„Не само пристрасан, био је и бескомпромисан“, каже Бранко Кукић. „Ваљда због тога што је припадао онима који су били дубоко убеђени да је култура неодвојива од напретка друштва, од напретка човека. Чини ми се да је он културу стављао чак и испред исхране“, објашњава Кукић.
Да је тако, потврђивао је многобројним реакцијама на разне појаве у нашој култури којима је, радећи, сведочио деценијама.
„За Милана Влајчића се може рећи да је био нека врста савести читаве једне генерације. Не заборавите да је он био један од студената прве генерације Групе за светску књижевност Филолошког факултета, заједно са његовим пријатељем Данилом Кишом. Он је од тих година, од рада у студентским часописима и новинама, до последњег тренутка био човек који је на неки начин хтео да успостави и да нам покаже везу нас самих са културом. Милан Влајчић је културу схватао као нешто што једино може да усправи човека у свим кризним ситуацијама“, подсећа Бранко Кукић.
Да су бескомпромисност и посвећеност својства која неретко доведу у незахвалну позицију, потврђује и пример Милана Влајчића, сматра Бранко Кукић.
Неки се нису осећали добро кад их Влајчић помене
„Милан је имао проблема и дан-данас он на неки начин има проблема управо због те своје бескомпромисности. Просто, није могао да схвати да се неке нуспојаве догађају у нашој околини, а да се на то не реагује. Он није писао само о филму и књижевности, већ и о неким друштвеним појавама, све што је урадио било је у неком контексту. Влајчић није био пуки књижевни или филмски критичар, већ неко ко је све те ствари повезивао са свакодневним животом и са ритмом једног друштва. Отуда је било сасвим нормално да се неки људи нису осећали добро када их Милан Влајчић помене у својим текстовима, поготово у стварима које су се понекад косиле и са неким моралним питањима.“
Бранко Кукић подсећа да је и Милан Влајчић, као и његов друг из студентске клупе Данило Киш сматрао да су естетика и етика у веома важном односу и да не могу једна без друге.
И данас актуелна „Попришта“
„То је веома важан став, мада данашњи свет заборавља ту важну везу, заборавља да књижевност није само забава, пуко читање књига. Уметност је нешто што човека мора да покрене и открије најдубље стране његовог бића, и добре и лоше. Влајчић је то одлично знао, њега је тај феномен двострукости људског бића привлачио, али и чинио критичним према свему оном што се догађа. О томе говоре и наслови његових књига. У првој, објављеној 1971. године, која се зове ’Попришта’, сама реч из наслова говори да се њен аутор налази у неком страшном рату са оним што се догађа око њега. Или наслови његових књига ’Ћути и пливај даље’, ’Једном и никад више’, које не само да су занимљиве, него су и данас важне да се читају. Кад данас читате та ’Попришта’, увиђате колико су актуелна. И у томе је величина Милана Влајчића“, подсећа Кукић.
Био је то човек који је доносио дух света, не само због великих филмских фестивала попут Кана, Берлина, Венеције, Монтреала на којима је био присутан и као члан жирија. Милан Влајчић носио је свет и у многобројним и различитим интересовањима, од којих су многа нашла своје место у његовим текстовима. Био је редак репрезент једног у широком кадру посматраног света, сматра Кукић.
„Много смо изгубили, нарочито млади људи који су изгубили човека који је — доживевши 82 године — увек био ту да их подсети на то да је култура важна и да кад нема културе — неће бити ни било каквих других добрих путева. А кад је о мом личном губитку реч… изгубио сам човека који је давне 1968, 1969, кад сам био млад, објавио неке моје радове у листу ’Младост‘, где је био уредник културе. Изгубио сам некога ко ме је и у наредним деценијама подржавао у мом послу, увек показујући да моји сарадници и ја радимо нешто што има неког смисла и што је важно за нашу културу. ’Градац‘ је објавио неколико његових књига. Ми смо и јуче причали, неколико сати пре Милановог одласка, поводом његове нове књиге коју ћемо објавити вероватно за месец дана. Били смо повезани до те мере да се Влајчић подразумевао као човек који је у сваком тренутку ту да ме подржи, охрабри, да ме похвали. Страшно је кад изгубите такве људе, а ја сам јуче, ето, изгубио једног великог сапутника.“
