https://sputnikportal.rs/20220210/vikipedija-na-srpskom-drugi-put-najbolja-na-svetu-1134204364.html
„Википедија“ на српском други пут најбоља на свету
„Википедија“ на српском други пут најбоља на свету
Sputnik Србија
Глобална кампања уређивања референци сврстала је „Википедију“ на српском језику на прво место по доприносу проверљивости чланака на овој електронској... 10.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-10T19:25+0100
2022-02-10T19:25+0100
2022-02-10T19:25+0100
србија
србија – друштво
србија
друштво
наука и технологија
магазин
википедија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/379/93/3799316_0:199:1007:765_1920x0_80_0_0_7b5e8ea6918466aa5b64fc026cff2531.jpg
Укупно 25 уредника „Википедије“ на српском језику унело је чак 10.080 референци у чланке где су оне недостајале, чиме је заузела прво место на свету“, истакнуто је у саопштењу.„Викимедијина заједница Републике Српске“ је у сарадњи са „Викимедијом Србије“ учествовала у кампањи додавања референци на „Википедији“ #1Либ1РеФ (један библиотекар, једна референца).Кампања је трајала од 15. јануара до 5. фебруара, а осим библиотекара, придружили су јој се и остали заинтересовани појединци.Осим „Викимедијиних“ организација, у кампањи су учествовале библиотеке из Србије и Републике Српске, и то Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Библиотека града Београда, Народна библиотека „Др Љубо Михић“ Љубиње, Библиотека Основне школе „Вук Караџић" Вишеград и Народна библиотека „Војислав Лубарда“ Рогатица, преноси портал Независне.Најбољи уредник кампање је уредница „Википедије“ на српском језику Николина Шепић, са више од 6.600 унетих референци.Кампања уређивања референци се организује сваке године, у сусрет рођендану „Википедије“, ради повећања поузданости и проверљивости чланака који се на њој налазе.„‘Википедија‘ је једно од првих места на које читаоци долазе при потрази за информацијама, што се показало од изузетне важности током пандемије вируса корона, када су били потребни ажурни, поуздани и проверљиви подаци. Овом кампањом, чланци добијају нове и проверене изворе података, чиме се поспешује поузданост највеће електронске енциклопедије – ‘Википедије‘“, наведено је у саопштењу.„Википедија на српском језику“ је настала 16. фебруара 2003. године у 21.52 часова, од стране анонимног корисника са ИП адресе 217.120.4.140 највероватније из Хага у Холандији. У исто време је креирана и „Википедијом на хрватском језику“, а пре тога је постојала заједничка „Википедија на српскохрватском језику“.
https://sputnikportal.rs/20220207/meta-preti-povlacenjem-fejsbuka-i-instagrama-iz-evrope-1134090929.html
https://sputnikportal.rs/20171220/putin-velika-enciklopedija-1113889688.html
https://sputnikportal.rs/20191129/medvedev-potpisao-uredbu-o-osnivanju-digitalne-velike-ruske-enciklopedije-1121253157.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/379/93/3799316_0:105:1007:860_1920x0_80_0_0_9a7b336fcfa492c22d138aa93686be4d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво, наука и технологија, магазин, википедија
србија – друштво, србија, друштво, наука и технологија, магазин, википедија
„Википедија“ на српском други пут најбоља на свету
Глобална кампања уређивања референци сврстала је „Википедију“ на српском језику на прво место по доприносу проверљивости чланака на овој електронској енциклопедији другу годину заредом, саопштено је из „Викимедијине заједнице Републике Српске“.
Укупно 25 уредника „Википедије“ на српском језику унело је чак 10.080 референци у чланке где су оне недостајале, чиме је заузела прво место на свету“, истакнуто је у саопштењу.
„Викимедијина заједница Републике Српске“ је у сарадњи са „Викимедијом Србије“ учествовала у кампањи додавања референци на „Википедији“ #1Либ1РеФ (један библиотекар, једна референца).
Кампања је трајала од 15. јануара до 5. фебруара, а осим библиотекара, придружили су јој се и остали заинтересовани појединци.
Осим „Викимедијиних“ организација, у кампањи су учествовале б
иблиотеке из Србије и Републике Српске, и то Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Библиотека града Београда, Народна библиотека „Др Љубо Михић“ Љубиње, Библиотека Основне школе „Вук Караџић" Вишеград и Народна библиотека „Војислав Лубарда“ Рогатица,
преноси портал Независне.
„Са убедљиво највише унетих референци, прво место је заузела ‘Википедија‘ на српском језику и наставила низ успешног учешћа у кампањи. Иза ‘Википедије’ на српском слиједе ‘Википедија’ на каталонском са унијетих 1.915 референци и ‘Википедија’ на пољском са 1.355“, наведено је у саопштењу.
Најбољи уредник кампање је уредница „Википедије“ на српском језику Николина Шепић, са више од 6.600 унетих референци.
Кампања уређивања референци се организује сваке године, у сусрет рођендану „Википедије“, ради повећања поузданости и проверљивости чланака који се на њој налазе.
„‘Википедија‘ је једно од првих места на које читаоци долазе при потрази за информацијама, што се показало од изузетне важности током пандемије вируса корона, када су били потребни ажурни, поуздани и проверљиви подаци. Овом кампањом, чланци добијају нове и проверене изворе података, чиме се поспешује поузданост највеће електронске енциклопедије – ‘Википедије‘“, наведено је у саопштењу.
„Википедија на српском језику“ је настала 16. фебруара 2003. године у 21.52 часова, од стране анонимног корисника са ИП адресе 217.120.4.140 највероватније из Хага у Холандији. У исто време је креирана и „Википедијом на хрватском језику“, а пре тога је постојала заједничка „Википедија на српскохрватском језику“.