„Крунисање цара Душана“: Народни музеј представио монументално дело Паје Јовановића /фото/
Пратите нас
Монументална слика Паје Јовановића „Крунисање цара Душана“, позната и као „Проглашење Душановог законика“, након обимних радова на конзервацији и рестаурацији од данас је јавно изложена у Народном музеју у Београду.
На свечаности у Народном музеју, пред бројни новинарима и званицама, поново је представљена Јовановићева композицију величине преко 20 квадратних метара која приказује чин крунисања цара Душана у Скопљу 1346. године, а насликана је као поруџбина Краљевине Србије за потребе учешћа на Светској изложби у Паризу 1900. године.
Рестаурисано „Крунисање цара Душана”
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У обраћању испред конзерваторског тима, Наташа Илић је истакла да су поносни што су дуготрајним и одговорним послом били у прилици да допринесу трајању ремек-дела које је једно од симбола наше националне уметности и музеја.
Из Народног музеја је раније наведено да су на дуготрајност рестаураторског процеса утицале пре свега димензије слике, али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка, које су му претходиле.
Јовановићева композицију има преко 20 квадратних метара.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетима у Београду, стручњаци Народног музеја су испитали механичка својства платна и начин припреме за сликање, како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији.
С великом студиозношћу на слици је приказана 31 историјска личност.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Илићева се, између осталих, захвалила инжењерима Станку Родићу и Миловану Бијелцу што су са њеним тимом дизајнирали и конструисали нови иновативни носилац који је код нас први пут примењен као подршка једном монументалном делу.
Изазов за рестаураторе и конзерваторе.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Из Музеја је наведено да је и аналитички приступ конзерватора открио сасвим оригиналан, без примера за поређење, поступак препарирања платна који нам је допунио знање о Јовановићу као сликарском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца краља Милана Обреновића.
Председник Управног одбора Народног музеја Дарко Танасковић је истакао је да је поновним представљањем једне од, како је указао, најзначајнијих слика које се налазе у фондовима музеја дат најбољи и најпримеренији допринос обележавању Дана државности Србије.
Паја Јовановић, „Крунисање цара Душана“ (детаљ)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Тематски, садржински, културно-историјски ова слика доприноси успостављању једног озбиљно поремећеног континуитета у српској култури националног и историјског памћења, које је и данас под озбиљним ударцима, и које се повија под неким догађајима који немају никакве везе са уметношћу, културом и историјом“, навео је Танасковић.
Према његовим речима, вишеструка симболика данашњег чина ће најбоље допринети разумевању величине наше културно-историјске традиције и њене сталне савремености у свим историјским тренуцима.
Др Дарко Танасковић на представљању рестаурисаног дела „Крунисање цара Душана” у Народном музеју
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Душанов законик је био израз правне мисли и праксе која је у 14. века препознавала оно што је најбоље за државу и народ, а данас имамо празник Сретење где се сећамо да смо 1835. године били у духу модерна европска држава иако нам неки то оспоравају“, нагласио је Танасковић.
Паја Јовановић (1859-1957) је с великом студиозношћу на слици приказао 31 историјску личност, приступивши визуелној реконструкцији историјског догађаја аналитично и марљиво, прикупљајући податке у Бечу, Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену и средњовековним манастирима проучавајући одежде, краљевске орнате и историјске личности.
Паја Јовановић је провео две до три године на прикупљању грађе из историје тог времена.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Танасковић је подсетио да је сликар радио две до три године на прикупљању грађе из историје тог времена, одлазећи у манастир Грачаница, тада у саставу Турске, да снима фреске фотоапаратом.
„Он се научно-истраживачки припремао за израду слике. Наравно, не би вредело да није био велики уметник, али говори у којој мери је на најсавременији начин радио на припреми за ову слику. Данас на најсавременији и најстручнији начин наши рестауратори су следили пут Паје Јовановића“, рекао је Танасковић, пренео је Танјуг.
