https://sputnikportal.rs/20220214/posle-ruzice-sokic-i-pavla-vuisica-legat-svetlane-cece-bojkovic-u-adligatu-1134338998.html
После Ружице Сокић и Павла Вуисића легат Светлане Цеце Бојковић у Адлигату
После Ружице Сокић и Павла Вуисића легат Светлане Цеце Бојковић у Адлигату
Sputnik Србија
Филмска, позоришна и телевизијска глумица Светлана Цеца Бојковић своју уметничку заоставштину поклониће Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу... 14.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-14T12:37+0100
2022-02-14T12:37+0100
2022-02-14T12:37+0100
култура
култура
култура – вести
филм и серије
позориште
светлана бојковић
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/0e/1123394663_0:0:2730:1537_1920x0_80_0_0_42220aa43f78c16b2328b9c8d1c539b5.jpg
Поклон ће обухватати глумачке награде, личне предмете, архивску и библиотечку грађу, као и изабране комаде намештаја из стана славне глумице.„Породици Адлигата сада се придружила још једна значајна личност наше културе. Под кровом Удружења Адлигат формира се посебан кутак намењен позоришту и филму. Ту су већ легати Ружице Сокић, Ивана Бекјарева, Павла Вуисића и многих других. Госпођа Бојковић добиће заслужено место у нашем скупу великана“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.Бојковићева је дипломирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1970. године. Каријеру је започела 1967. године филмом „Једног дана мој Јамеле“ да би десет година касније остварила свој највећи успех на филму, захваљујући улози Мике у социјалној драми „Пас који је волео возове“. Деведесетих је играла у изузетно популарним ТВ серијама „Бољи живот“, Срећни људи“ и „Породично благо“.Била је стални члан ансамбла Југословенског драмског позоришта од 1968. до 1984. године, када одлази у Народно позориште у Београду, где остаје до 1993. године, затим прелази у статус истакнутог слободног уметника. Од тада највише игра у Атељеу 212.Добитница је готово свих важнијих глумачких награда, које ће сада подарити за свој легат у Удружењу Адлигат. Између осталог она је прва добитница награде „Велика Жанка“ и признања као што су Добричин прстен, Павле Вуисић, Златни ћуран, Нушићева награда, Статуета Јоаким Вујић, Октобарска награде града Београда за развој уметности, Златна арена за најбољу женску улогу на Филмском фестивалу у Пули, Стеријина награда...
https://sputnikportal.rs/20200915/ceca-bojkovic-obrazovni-tv-program-kojim-smo-se-nekada-ponosili--danas-vise-ne-postoji-video-1123398141.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, култура – вести, филм и серије, позориште, светлана бојковић, магазин
култура, култура – вести, филм и серије, позориште, светлана бојковић, магазин
После Ружице Сокић и Павла Вуисића легат Светлане Цеце Бојковић у Адлигату
Филмска, позоришна и телевизијска глумица Светлана Цеца Бојковић своју уметничку заоставштину поклониће Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.
Поклон ће обухватати глумачке награде, личне предмете, архивску и библиотечку грађу, као и изабране комаде намештаја из стана славне глумице.
„Породици Адлигата сада се придружила још једна значајна личност наше културе. Под кровом Удружења Адлигат формира се посебан кутак намењен позоришту и филму. Ту су већ легати Ружице Сокић, Ивана Бекјарева, Павла Вуисића и многих других. Госпођа Бојковић добиће заслужено место у нашем скупу великана“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.
Бојковићева је дипломирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1970. године. Каријеру је започела 1967. године филмом „Једног дана мој Јамеле“ да би десет година касније остварила свој највећи успех на филму, захваљујући улози Мике у социјалној драми „Пас који је волео возове“. Деведесетих је играла у изузетно популарним ТВ серијама „Бољи живот“, Срећни људи“ и „Породично благо“.
Била је стални члан ансамбла Југословенског драмског позоришта од 1968. до 1984. године, када одлази у Народно позориште у Београду, где остаје до 1993. године, затим прелази у статус истакнутог слободног уметника. Од тада највише игра у Атељеу 212.
Добитница је готово свих важнијих глумачких награда, које ће сада подарити за свој легат у Удружењу Адлигат. Између осталог она је прва добитница награде „Велика Жанка“ и признања као што су Добричин прстен, Павле Вуисић, Златни ћуран, Нушићева награда, Статуета Јоаким Вујић, Октобарска награде града Београда за развој уметности, Златна арена за најбољу женску улогу на Филмском фестивалу у Пули, Стеријина награда...
