- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Руски филм „Куда смо кренули“ о московском метроу као слици савременог света отвара фестивал „Док#4“

© SKULLCHEEZФестивал документарног филма "Док#4"
Фестивал документарног филма Док#4 - Sputnik Србија, 1920, 15.02.2022
Пратите нас
Фестивал документарног филма „Док#4“ биће отворен 17. фебруара у Комбанк дворани премијерном пројекцијом документарца „Куда смо кренули“ руског редитеља Руслана Федотова, добитника награде за најбоље дебитантско остварење на фестивалу документарног филма IDFA у Амстердаму.
На овогодишњем фестивалу до 20. фебруара ће бити приказано двадесетак документараца, у оквиру главног програма и такмичарске селекције „Ентер ДОК“, која представља дебитантска остварења.
Уметнички директор фестивала Игор Тохољ рекао је у разговору за Спутњик да је фестивал окренут превасходно биоскопској пубици, али да задовољава и критеријуме филмских професионалаца, с обзиром на то да је већина филмова имала запажене успехе на међународним фестивалима.
„Селекција 'Ентер ДОК' се састоји од осам дугометражних дебитанских документарних филмова који су на разне начине социјално ангажовани или имају снажан ауторски, лични поглед или на актуелну друштвену ситуацију, или на судбине протагониста који припадају маргинализованим групама“, рекао је Тохољ.

Московски метро као слика савременог света

Један од филмова из селекције „Ентер ДОК“ је документарац „Куда смо кренули“, сниман у московском метроу са идејом да прикаже свакодневицу становника руске престонице.
„Овај филм је снимљен у маниру документарног антрополошког есеја, служи се искључиво средствима филмског језика и одвија се без дијалога. Оно што је аутор снимио у московском метроу током осамдесет дана заправо представља својеврсну метафору данашњег живота на нашој планети – то је конгломерат пролазника, путника и људи који живе на станицама метроа који је наше стварности“, каже Игор Тохољ.
Филм је освојио награду за најбољи дугометражни документарац на 34. фестивалу ИДФА у новембру 2021. године, а Федотов је освојио и награду за најбољег директора фотографије.

Чаушеску виђен очима младих Румуна

У програму „Ентер ДОК“ биће приказан и румунскифилм „Ти си Чаушеску за мене“Себастијана Михалескуа, који према речима Игора Тохоља, представља хибридну форму експерименталног и документарног филма. У његовом средишту су млади људи из разних делова Румуније који учествују на аудицији за улогу младог Николаја Чаушескуа.
„Реч је о бизарној аудицији, на којој се бира неко ко би био пандан младом Чаушескуу у предратној ситуацији у Румунији. Учесници покушавају да проникну у његову мотивацију да се бави политиком, да уђе у власт, тако да је то нека врста социјалног експеримента“, објашњава Игор Тохољ.
Према његовим речима, на овогодишњем фестивалу публика ће бити у прилици да погледа два дугометражна филма доајена југословенске и српске документарне продукције: „Заоставштина мајстора“ Милана Белегишанинао легендарном југословенском сниматељу Бранку Иватовићуи „Заштитник српске баштине у ратним условима“недавно преминулог Андрије Димитријевића, дугогодишњег професора монтаже и продекана Факултета драмских уметности, који је радио у тандему с Мирославом Батом Петровићем.

Вера брда помера

Тохољ је посебно издвојио и документарац „Вера брда помера“ редитељке Сиље Евенсмо Јакобсен, у чијем су средишту монахиње Грчке православне цркве, које имају величанствени, али тешко оствариви сан.
„То је документарни филм авантуре који прати групу грчких монахиња, опседнутих идејом да на веома стрмој и неприступачној литици, изнад једног норвешког фјорда, изграде манастир. На путу ка остварењу тог сна суочавају се с невероватним препрекама, од реакција локалне заједнице, до судара с потпуно различитом културом“, каже Игор Тохољ.
Он додаје да су се и ове године у селекцији нашли документарци посвећени једној од горућих тема савременог света – животној средини.
„Филм 'Већи од нас' се из угла младих протагониста бави судбином планете Земље, а настао је у истој продукцији која је пре неколико година направила врло успешан француски документарац 'Сутра'. Ту је и остварење 'Животиње', приказан на Канском фестивалу, који се бави човеком као ентитетом и његовим утицајем на планету“, навео је Тохољ.
У програму су и два музичка документарца - „Наш звук“, антрополошки филм који истражује људску способност да артикулише звук кроз извођачку музику и „Мали Сачмо“ у којем ванбрачна кћерка Луја Армстронга сведочи о паралелном животу, односно другом браку славног музичара.
„Луј Армстронг је имао две паралелне породице, у две куће, и када би се враћао с турнеја, некад би био код једне породице, а некад код друге. Његова кћерка је одлучила да сними документарни филм о томе. То је једна страна великог музичара која нам до сада није била позната“, каже Тохољ.
Млађој публици посвећен је документарац „Нулта гравитација“ који прати групу програмера који праве пројекат за Међународну свемирску станицу, као и „Лоран Гарнијер: Поверљиво“, који ће затворити фестивал, а посвећен је каријери чувеног ди-џеја.
Гости овогодишњег фестивала биће Нурај Кајаџан Синбил, редитељка филма „Напуштени“ и Орхан Текеоглу, аутор филма „Време за одлазак“. Од домаћих гостију на фестивалу ће учествовати Мирослав Бата Петровић и Милан Белегишанин.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала