https://sputnikportal.rs/20220216/od-mamuta-do-kosmosa-muzeji-u-kojima-se-moze-eksperimentisati-video-foto-1134286401.html
Од мамута до космоса: Музеји у којима се може експериментисати /видео, фото/
Од мамута до космоса: Музеји у којима се може експериментисати /видео, фото/
Sputnik Србија
У московским музејима науке може се научити како се прави папир и добија нафта, може се завирити у унутрашњост човека или се спустити на дно Бајкалског језера... 16.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-16T18:45+0100
2022-02-16T18:45+0100
2022-02-16T18:45+0100
русија
русија
култура
магазин
музеји
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0c/1134285748_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_9441c4e20f7685b1e781e590e0b8d1b7.jpg
Интерактивни музеји, који су створени по принципу лабораторије, невероватно су популарни не само међу децом, већ и међу одраслима. Формат, који се данас сматра најсавременијим испробан је пре много деценија. Године 1935. аутор познатих научно-популарних књига Јаков Перелман отворио је Дом забавне науке на насипу реке Мојке у Лењинграду, који је престао да постоји почетком Другог светског рата.Посетиоцима су сипали врели чај из флаше која је стајала у разбијеном леду, а кашика с којом се мешао шећер нестајала је пред очима. Овим се јасно демонстрирао рад Дјуаровог суда (термоса) и реакција на температуру Вудове легуре која се топила на 68 степени Целзијуса.Интерактивни музејиНеке од идеја Перелманове експерименталне лабораторије усвојили су оснивачи „Експериментанијума“, највећег интерактивног музеја науке у Москви. Од 2011. године посетиоци могу да виде звук и разумеју од чега се састоји светлост, да схвате принцип формирања таласа на примеру јединствене хидроинсталације, те да се још једном увере да су научни закони права магија. Сви експонати се могу додиривати, померати и проучавати. Такође, у музеју се одржавају предавања где пред посетиоцима замрзавају гас и показују како експлодира или објашњавају како је Архимед уз помоћ сунчеве светлости палио непријатељске бродове.Осим искуства домаћих пионира, оснивачи „Експериментанијума“ проучавали су рад најпопуларнијих светских музеја такве врсте у свету, попут музеја експеримената Тома Тита у Стокхолму, музеја „Еурека“ у Хелсинкију и „Експлораторијума“ у Сан Франциску, који је отворен 1969. године. У „Експлораторијуму“ су чак набавили неколико експоната, попут летећих магнета и генератора облака.У Русији је све више центара у којима деца могу да уче кроз игру. То је могуће између осталог у музеју забавних наука „Ајнштајн“ у Краснодару, интерактивном „Њутновом парку“ у Краснојарску, Ајнштајновом музеју у Јарослављу.Звезде на ЗемљиДанас је могуће продубити школско знање не само на интерактивним платформама. Постоје образовни програми, на пример, у Московском музеју космонаутике. У овом музеју вреди посетити лекцију из физике о млазном погону.Многи ће се изненадити кад чују да се овде одржавају и часови физичког васпитања, па посетиоци могу своје спортске резултате да упореде са стандардима совјетских и савремених космонаута.Такође, цела породица може да проучава историју астронаутике. За њих су запослени у оделењу за популаризацију науке развили игру „Свемирска посада“. Она је објединила три изложбене локације које се налазе на ВДНХ: Музеју космонаутике прикључили су се Центар за авијацију и космонаутику и интерактивни комплекс „Буран“. Капетан имагинарног брода је увек најмлађи члан тима, који измишља позивни знак и надгледа лет.У музеју је изложено око пет хиљада предмета, укључујући препарирана тела паса Белке и Стрелке, кардиограм Јурија Гагарина који је снимљен пре првог лета и четири свемирске капсуле. Нажалост, посетиоци не могу ући унутра, али су свемирски бродови приказани тако да се уз помоћ наочара и степеница види све до најситнијих детаља. Ту је и симулатор, у ком имате осећај као да заиста летите ка звездама.Недавно је колекција допуњена технолошким дупликатом 3Д биопринтера који се користи за штампање тканине у Међународној космичкој станици. Такође, постоји сарадња са руском компанијом „Саксес рокетс“ која након успешног лансирања мини-верзије, припрема праву ракету за лансирање у орбиту. Планирано је да се фазе рада одразе у експозицији.Посетиоци могу да наставе да проучавају дизајн авиона у павиљону „Космос“ на ВДНХ, који је потпуно обновљен 2018.године. У Русији укупно постоји око стотину музеја посвећених историји астронаутике.Једно од централних места заузима Државни музеј историје космонаутике који се налази у Калуги, а назван је по руском физичару Константину Едуардовичу Циолковском. Овај музеј је први у СССР-у у чијем је отварању учествовао и сам Јуриј Гагарин.Године 2021. завршена је велика реконструкција. За оне који су посебно заинтересовани за свемир, постоје туре на Бајконур. Цена петодневног путовања са посматрањем лансирања брода кошта око сто хиљада рубаља (нешто више од 1.100 евра).Ухватити мамута за кљовуПошто се спозна природа „свих ствари“ и одлети у другу галаксију, може се кренути и на путовање кроз време. Један од највећих музеја у Русији посвећен еволуцији и природној историји је Дарвинов музеј. Овде су представљена сва позната жива бића од давнина до данас - према теорији еволуције Чарлса Дарвина. Тешко је разумети шта више одушевљава децу: да ли препариране животиње најнеобичнијих врста или модерне технологије.Изложба „Жива планета“ је грандиозна инсталација која уз помоћ звука, светла и специјалних ефеката показује какав је био живот на Земљи у последњих 4,5 милијарди година. У интерактивном едукативном центру може да се чује шиштање мадагаскарске бубашвабе и откуцаји срца колибрија, те и да се осетити мирис околног света.У сали „Зоогеографија“, захваљујући технологијама проширене стварности оживљава корњача са Галапагоса, прстенасти лемур, афрички ној и антилопа. Најмирније животиње се могу помазити. Постоје и живе експозиције у којима се размножавају лептири, пауци и шкорпиони. Окружени древним четинарима и папратима, у палеопарку су представљени модели Амуросауруса, Мастодонсауруса, мамута и других џиновских древних створења у природној величини.У Вјатском палеонтолошком музеју могу се видети прави остаци још једног древног панголина - парејосауруса.Налазиште Котељники се налази у региону Киров. Ово је једно од највећих места на свету одакле су донети многи експонати. Тамо су живеле праисторијске животиње пре 200-240 милиона година. Јединственост пронађених остатака је у њиховој невероватној очуваности, све до глеђи на зубима.Међу многим музејима природне историје треба истаћи Бајкалски музеј у Листвјанки, који је једини музеј у Русији који има језеро. Туристе посебно привлачи необична експозиција, која омогућава посетиоцима да зароне до дна резервоара, до дубине од 1.637 метара. За ово је опремљена посебна просторија као и легендарни апарат за велике дубине „Пајсис-11“, која је коришћен за истраживања пре 30 година. Спуштање је виртуелно, али утисци су као стварни. Посетиоци који се у овоме опробају кажу да им се чак и уши запуше.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, култура, магазин, музеји
русија, култура, магазин, музеји
Од мамута до космоса: Музеји у којима се може експериментисати /видео, фото/
У московским музејима науке може се научити како се прави папир и добија нафта, може се завирити у унутрашњост човека или се спустити на дно Бајкалског језера, истражити прави свемирски брод, генерисати таласи, видети фрагменти небеских тела и остаци највећих сисара.
Интерактивни музеји, који су створени по принципу лабораторије, невероватно су популарни не само међу децом, већ и међу одраслима. Формат, који се данас сматра најсавременијим испробан је пре много деценија. Године 1935. аутор познатих научно-популарних књига Јаков Перелман отворио је Дом забавне науке на насипу реке Мојке у Лењинграду, који је престао да постоји почетком Другог светског рата.
Посетиоцима су сипали врели чај из флаше која је стајала у разбијеном леду, а кашика с којом се мешао шећер нестајала је пред очима. Овим се јасно демонстрирао рад Дјуаровог суда (термоса) и реакција на температуру Вудове легуре која се топила на 68 степени Целзијуса.
Неке од идеја Перелманове експерименталне лабораторије усвојили су оснивачи „Експериментанијума“, највећег интерактивног музеја науке у Москви. Од 2011. године посетиоци могу да виде звук и разумеју од чега се састоји светлост, да схвате принцип формирања таласа на примеру јединствене хидроинсталације, те да се још једном увере да су научни закони права магија. Сви експонати се могу додиривати, померати и проучавати. Такође, у музеју се одржавају предавања где пред посетиоцима замрзавају гас и показују како експлодира или објашњавају како је Архимед уз помоћ сунчеве светлости палио непријатељске бродове.
Осим искуства домаћих пионира, оснивачи „Експериментанијума“ проучавали су рад најпопуларнијих светских музеја такве врсте у свету, попут музеја експеримената Тома Тита у Стокхолму, музеја „Еурека“ у Хелсинкију и „Експлораторијума“ у Сан Франциску, који је отворен 1969. године. У „Експлораторијуму“ су чак набавили неколико експоната, попут летећих магнета и генератора облака.
У Русији је све више центара у којима деца могу да уче кроз игру. То је могуће између осталог у музеју забавних наука „Ајнштајн“ у Краснодару, интерактивном „Њутновом парку“ у Краснојарску, Ајнштајновом музеју у Јарослављу.
Данас је могуће продубити школско знање не само на интерактивним платформама. Постоје образовни програми, на пример, у Московском музеју космонаутике. У овом музеју вреди посетити лекцију из физике о млазном погону.
Многи ће се изненадити кад чују да се овде одржавају и часови физичког васпитања, па посетиоци могу своје спортске резултате да упореде са стандардима совјетских и савремених космонаута.
Такође, цела породица може да проучава историју астронаутике. За њих су запослени у оделењу за популаризацију науке развили игру „Свемирска посада“. Она је објединила три изложбене локације које се налазе на ВДНХ: Музеју космонаутике прикључили су се Центар за авијацију и космонаутику и интерактивни комплекс „Буран“. Капетан имагинарног брода је увек најмлађи члан тима, који измишља позивни знак и надгледа лет.
„Није довољно чувати и проучавати, веома је важно показати и тумачити. Због тога данас у музеју немамо само водиче, него постоје и научни комуникатори, односно особе које ће на руском или енглеском говорити о оним предметима који интересују посетиоце. Комуникатори могу променити руту кретања, објаснити како све функционише и на основу којих закона физике и хемије функционише технологија“, изјавио је Вјачеслав Климентов, заменик директора Московског музеја космонаутике задужен за научни рад.
У музеју је изложено око пет хиљада предмета, укључујући препарирана тела паса Белке и Стрелке, кардиограм Јурија Гагарина који је снимљен пре првог лета и четири свемирске капсуле. Нажалост, посетиоци не могу ући унутра, али су свемирски бродови приказани тако да се уз помоћ наочара и степеница види све до најситнијих детаља. Ту је и симулатор, у ком имате осећај као да заиста летите ка звездама.
Недавно је колекција допуњена технолошким дупликатом 3Д биопринтера који се користи за штампање тканине у Међународној космичкој станици. Такође, постоји сарадња са руском компанијом „Саксес рокетс“ која након успешног лансирања мини-верзије, припрема праву ракету за лансирање у орбиту. Планирано је да се фазе рада одразе у експозицији.
Посетиоци могу да наставе да проучавају дизајн авиона у павиљону „Космос“ на ВДНХ, који је потпуно обновљен 2018.године. У Русији укупно постоји око стотину музеја посвећених историји астронаутике.
Једно од централних места заузима Државни музеј историје космонаутике који се налази у Калуги, а назван је по руском физичару Константину Едуардовичу Циолковском. Овај музеј је први у СССР-у у чијем је отварању учествовао и сам Јуриј Гагарин.
Године 2021. завршена је велика реконструкција. За оне који су посебно заинтересовани за свемир, постоје туре на Бајконур. Цена петодневног путовања са посматрањем лансирања брода кошта око сто хиљада рубаља (нешто више од 1.100 евра).
Пошто се спозна природа „свих ствари“ и одлети у другу галаксију, може се кренути и на путовање кроз време. Један од највећих музеја у Русији посвећен еволуцији и природној историји је Дарвинов музеј. Овде су представљена сва позната жива бића од давнина до данас - према теорији еволуције Чарлса Дарвина. Тешко је разумети шта више одушевљава децу: да ли препариране животиње најнеобичнијих врста или модерне технологије.
Изложба „Жива планета“ је грандиозна инсталација која уз помоћ звука, светла и специјалних ефеката показује какав је био живот на Земљи у последњих 4,5 милијарди година. У интерактивном едукативном центру може да се чује шиштање мадагаскарске бубашвабе и откуцаји срца колибрија, те и да се осетити мирис околног света.
У сали „Зоогеографија“, захваљујући технологијама проширене стварности оживљава корњача са Галапагоса, прстенасти лемур, афрички ној и антилопа. Најмирније животиње се могу помазити. Постоје и живе експозиције у којима се размножавају лептири, пауци и шкорпиони. Окружени древним четинарима и папратима, у палеопарку су представљени модели Амуросауруса, Мастодонсауруса, мамута и других џиновских древних створења у природној величини.
У Вјатском палеонтолошком музеју могу се видети прави остаци још једног древног панголина - парејосауруса.
Налазиште Котељники се налази у региону Киров. Ово је једно од највећих места на свету одакле су донети многи експонати. Тамо су живеле праисторијске животиње пре 200-240 милиона година. Јединственост пронађених остатака је у њиховој невероватној очуваности, све до глеђи на зубима.
Међу многим музејима природне историје треба истаћи Бајкалски музеј у Листвјанки, који је једини музеј у Русији који има језеро. Туристе посебно привлачи необична експозиција, која омогућава посетиоцима да зароне до дна резервоара, до дубине од 1.637 метара. За ово је опремљена посебна просторија као и легендарни апарат за велике дубине „Пајсис-11“, која је коришћен за истраживања пре 30 година. Спуштање је виртуелно, али утисци су као стварни. Посетиоци који се у овоме опробају кажу да им се чак и уши запуше.
