https://sputnikportal.rs/20220217/ozbiljna-borba-pred-srbima-na-pomolu-novi-napad-na-svetinje--albanija-se-gura-u-vrh-uneska---1134449748.html
Озбиљна борба пред Србима: На помолу нови напад на светиње – Албанија се гура у врх Унеска
Озбиљна борба пред Србима: На помолу нови напад на светиње – Албанија се гура у врх Унеска
Sputnik Србија
Западни покровитељи лажног Косова не одустају од реализације плана међународног признања непризнате државе и у том контексту треба разумети кандидатуру... 17.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-17T21:18+0100
2022-02-17T21:18+0100
2022-02-17T21:18+0100
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
унеско
албанија
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/11/1134464205_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_cfeb347459ed0de20dfc73cce69e023a.jpg
Подршка коју је Албанија затражила од чланица Унеска за кандидатуру у чланству Извршног савета ове организације у периоду од 2023-2027, о чему је јавност известио портал Косово онлајн, наново је отворило питање могућег пријема Косова у ово тело УН, те судбине српских манастира у јужној покрајини.Закулисне радње тзв. Косова и АлбанијеИако ће се избори за нове чланове Извршног савета одржати током 42. заседања Генералне конференције Унеска, тек у новембру 2023. године, дипломата Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, сматра да време није на нашој страни и захтева озбиљну дипломатску актвност.Овај корак Албаније, оцењује, морамо посматрати у ширем контексту, најпре лобирања за признање независности Косова од чега Приштина, упркос преузетим обавезама, није одустала али и из угла процеса уједињења Албаније и КиМ посредством одлуке о бесцаринској слободној зони која обухвата 20 километара са једне и друге стране границе чиме је граница као међународно правни појам укинута.У оваквим околностима, упозорава, било би штеточински да Србија истрајава на некој доследности у спровођењу потписаних споразума.„Иза сваке активности Албаније и тзв Косова стајале су закулисне радње, док смо ми потписивали документа као да преко пута стола седе људи са најчаснијим намарама и одлучношћу да се држе линије статусне неутралности и принципа међународних односа. Ми морамо активирати све напоре и дипломатске потенцијале да се не допусти чланство Косова у Унеско, али и у било коју другу међународну организацију састављену од суверених држава. Србија мора бити јасна, доследна и одлучна јер је то једини услов да придобије ширу подршку у свету за своје принципијалне ставове“.Све после Вашингтонског споразума - на штету СрбијеНа питање како из угла Вашингтонског споразума тумачити кандидатуру Албаније у Извршни одбор Унеско што отвара простор за евентуално чланство и тзв Косова, Јовановић напомиње да је овај споразум донет у одређеном тренутку и одређеним међународним околностима, и да иако није од тада протекло много времена, много тога се десило на штету Србије.Ширење неспокојства и несигурностиСве што је рађено од стране привремених институција на КиМ било је у правцу изазивања и ширења неспокојаства и несигурности међу српским и неалбанским становништвом, односно наставка процеса етничког протеривања.С друге стране, инсистира, суверено је право суверене државе да брани свој суверенитет и територијални интегритет.„Апсолутно се не може порећи да је мирна дипоматска активност легитимно право Србије као што је легитимно и да све земље које су расположене а које су под притисцима и уценама Запада и САД у погледу кредита и хуманитарсне помоћи, у једном тренутку заузеле став који је и за њих штетан о признавању сецесије, од тога одустану“, истиче Јовановић напомињући да је Србија ушла у чланство УН, ОЕБС-а, Савета Европе и свих других међународних институција као држава са одређеном територијом у чијем је саставу и Косово и Метохија.Србија има и право и обавезу да штити своје интересеОтуда су, указује, и право и обавеза Србије да као држава штити своје националне и државне интересе и ради на смањивању броја земаља које су признале тзв Косово.Уједно то је и израз поштовања одлука пријатељских земаља које нису признале КиМ као и одлуке СБУН и Резолуције 12 44 која предвиђа да се решење за КиМ може тражити само као широка и суштинска аутономија у оквиру територијалног интегритета Србије.Сигнали који охрабрују ПриштинуТај сигнал, сматра, охрабрује Приштину да настави са непоштовањем свих договора, као и земље које стоје иза Приштине али и колеба наше пријатеље око става везаног за јасну, принципијалну позиције Србије.Свако настојање Приштине да задобије међународно признање, па и на начин уласка у неку од међународних органганизација, мора бити у старту оспорено, закључује Јовановић.Подсетимо да Извршни савет Унеска има 58 чланова које бира Генерална конференција на четири године, а једна од надлежности Извршног савета је да даје препоруке о пријему нових држава које нису чланице Уједињених нација.Тренутно председавајућа Извршним саветом Унеска је амбасадор Србије при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили.
албанија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
србија – политика, косово и метохија (ким), унеско, албанија, анализе и мишљења
србија – политика, косово и метохија (ким), унеско, албанија, анализе и мишљења
Озбиљна борба пред Србима: На помолу нови напад на светиње – Албанија се гура у врх Унеска
Западни покровитељи лажног Косова не одустају од реализације плана међународног признања непризнате државе и у том контексту треба разумети кандидатуру Албаније у чланство Извршног одбора Унеска. Пред Србијом је озбиљна дипломатска борба у којој мора остати доследна својим принципима да би сачувала светиње.
Подршка коју је Албанија затражила од чланица Унеска за кандидатуру у чланству Извршног савета ове организације у периоду од 2023-2027, о чему је јавност известио портал Косово онлајн, наново је отворило питање могућег пријема Косова у ово тело УН, те судбине српских манастира у јужној покрајини.
Закулисне радње тзв. Косова и Албаније
Иако ће се избори за нове чланове Извршног савета одржати током 42. заседања Генералне конференције Унеска, тек у новембру 2023. године, дипломата Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, сматра да време није на нашој страни и захтева озбиљну дипломатску актвност.
Овај корак Албаније, оцењује, морамо посматрати у ширем контексту, најпре лобирања за признање независности Косова од чега Приштина, упркос преузетим обавезама, није одустала али и из угла процеса уједињења Албаније и КиМ посредством одлуке о бесцаринској слободној зони која обухвата 20 километара са једне и друге стране границе чиме је граница као међународно правни појам укинута.
У оваквим околностима, упозорава, било би штеточински да Србија истрајава на некој доследности у спровођењу потписаних споразума.
„Иза сваке активности Албаније и тзв Косова стајале су закулисне радње, док смо ми потписивали документа као да преко пута стола седе људи са најчаснијим намарама и одлучношћу да се држе линије статусне неутралности и принципа међународних односа. Ми морамо активирати све напоре и дипломатске потенцијале да се не допусти чланство Косова у Унеско, али и у било коју другу међународну организацију састављену од суверених држава. Србија мора бити јасна, доследна и одлучна јер је то једини услов да придобије ширу подршку у свету за своје принципијалне ставове“.
Све после Вашингтонског споразума - на штету Србије
На питање како из угла Вашингтонског споразума тумачити кандидатуру Албаније у Извршни одбор Унеско што отвара простор за евентуално чланство и тзв Косова, Јовановић напомиње да је овај споразум донет у одређеном тренутку и одређеним међународним околностима, и да иако није од тада протекло много времена, много тога се десило на штету Србије.
„Практично, дипломатско лобирање за признавање Косова и Метохије од стране западних чинилаца на челу са САД је настављено. Ништа од прихваћених обавеза из овог али и Бриселског споразума се не испуњава. Резултат тога је и понашање привремених власти на КиМ које нису урадиле ништа у погледу безбедности, сигурности и слободе кретања, поступака за кривична дела и злочине према српском народу нити у погледу стварања услова за враћање 250 хиљада протераних Срба и неалбанаца са КиМ“
Ширење неспокојства и несигурности
Све што је рађено од стране привремених институција на КиМ било је у правцу изазивања и ширења неспокојаства и несигурности међу српским и неалбанским становништвом, односно наставка процеса етничког протеривања.
С друге стране, инсистира, суверено је право суверене државе да брани свој суверенитет и територијални интегритет.
„Апсолутно се не може порећи да је мирна дипоматска активност легитимно право Србије као што је легитимно и да све земље које су расположене а које су под притисцима и уценама Запада и САД у погледу кредита и хуманитарсне помоћи, у једном тренутку заузеле став који је и за њих штетан о признавању сецесије, од тога одустану“, истиче Јовановић напомињући да је Србија ушла у чланство УН, ОЕБС-а, Савета Европе и свих других међународних институција као држава са одређеном територијом у чијем је саставу и Косово и Метохија.
Србија има и право и обавезу да штити своје интересе
Отуда су, указује, и право и обавеза Србије да као држава штити своје националне и државне интересе и ради на смањивању броја земаља које су признале тзв Косово.
Уједно то је и израз поштовања одлука пријатељских земаља које нису признале КиМ као и одлуке СБУН и Резолуције 12 44 која предвиђа да се решење за КиМ може тражити само као широка и суштинска аутономија у оквиру територијалног интегритета Србије.
„У борби за КиМ не сме да буде колебања, па у том смислу ни дозволе да се тзв Косово појављује као учесник на међународним такмичењима која се одржавају у Београду, што је недавно био случај. То су погрешни сигнали упућени земљама које подржавају Србију као суверену земљу и решавање стауса КиМ у складу са међународним правом и у оквирима Резолције СБ 12 44“, упозорава Јовановић, указујући на парадоксалну ситуацију да наши пријатељи, укључујући сталне чланове СБ неприкидно на међународном плану потенцирају да се решење може тражити једино у оквирима међународног права, Устава Србије и Резолуције 1244, док наши учесници у билатералним разговорима исту Резолуцију не помињу.
Сигнали који охрабрују Приштину
Тај сигнал, сматра, охрабрује Приштину да настави са непоштовањем свих договора, као и земље које стоје иза Приштине али и колеба наше пријатеље око става везаног за јасну, принципијалну позиције Србије.
Свако настојање Приштине да задобије међународно признање, па и на начин уласка у неку од међународних органганизација, мора бити у старту оспорено, закључује Јовановић.
Подсетимо да Извршни савет Унеска има 58 чланова које бира Генерална конференција на четири године, а једна од надлежности Извршног савета је да даје препоруке о пријему нових држава које нису чланице Уједињених нација.Тренутно председавајућа Извршним саветом Унеска је амбасадор Србије при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили.
