- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Вашингтонски пораз у свом дворишту: Нови сигнал из Бразила за читав свет – бекство из загрљаја САД

© AFP 2023 / PAVEL GOLOVKINВладимир Путин и Жаир Болсонаро
Владимир Путин и Жаир Болсонаро - Sputnik Србија, 1920, 17.02.2022
Пратите нас
Упркос притисцима Сједињених Америчких Држава да бразилски председник Жаир Болсонаро откаже посету Русији, он се састао са руским лидером Владимиром Путином и поручио да је његова посета Москви „сигнал читавом свету“ да односи две земље имају добре изгледе. Да ли то такође сигнал да се Латинска Америка отрже из америчког загрљаја?
Болсонаро је боравио у званичној посети Русији од 14. до 17. фебруара, а претходно је потпредседник Бразила Антонио Хамилтон Моурао потврдио да је америчка влада вршила притисак на бразилског председника да откаже посету Русији.
И бразилски лист „Фоља де Сао Пауло“ раније је, позивајући се на изворе, писао да Сједињене Америчке Државе врше притисак на владу Болсонара да откаже пут у Русију у светлу тензија око Украјине.
Пре пута Болсонаро је рекао да не намерава да покреће питање Украјине у преговорима са руским колегом.

Латинска Америка се извлачи из америчког загрљаја?

Како за Спутњик каже бивши дописник српских медија из Латинске Америке Борислав Лалић, посета председника Бразила Москви је врло значајна и има најмање две димензије.
„Врло је важно да се Болсонаро, као председник највеће земље у Латинској Америци, дела света који је традиционално прилично упућен, да не кажем везан за Сједињене Америчке Државе, одлучио да у овом тренутку посети Русију и да разговара са Путином. Такође, за саму Русију је врло значајно да се у тренутку када се на њу врше страшни притисци око Украјине, ипак одвијају нормалне дипломатске активности и да председник једне значајне земље долази да разговара о нормалним економским и политичким питањима која нису део ове кризе“, указује Лалић.
Америка, примећује наш саговорник, заједно са чланицама НАТО и Европом покушава да изврши страшан притисак на Русију због Украјине.
„То, међутим, није битка за Украјину него за слабљење позиције Русије као једне од водећих светских сила и цела битка се своди на то да Америка са својим савезницима жели да Украјину убаци у НАТО, а после ње на ред би дошла Грузија. Болсонарова посета је тим значајнија што су Бразилци сами рекли да је на Болсонара вршен притисак од стране Вашингтона да откаже пут у Москву”, напомиње Лалић.

Својеврсни пораз америчке дипломатије

Председник Бразила је, подсећа искусни новинар, важио за човека врло блиског и наклоњеног Сједињеним Америчким Државама.
„Он је важио за човека који је прихватао Америку малтене као тутора целог тог континента, па та чињеница да се он ипак искобељао из тог америчког загрљаја и отишао у посету Москви да диверсификује своје односе са другом великом силом јесте значајна и јесте одређени пораз, ако се тако може рећи, америчке дипломатије која је прогласила Јужну Америку за своје „унутрашње двориште“, и то не само у односу на ондашњи совјетски блок, већ и у односу на Европу“, наводи Лалић.
Куба се, подсећа наш саговорник, на један доста драстичан и одлучан начин отргла из тог загрљаја и изложила свој народ жестокој блокади од стране Сједињених Америчких Држава која је трајала 50 година.
„Значајно је да Латинска Америка у последњим деценијама диверсификује своје економске односе у свету, што показује и ова посета. Знамо да је раније Јужна Америка била упућена на америчко тржиште, америчку индустрију и технологију, али у међувремену су се појавили и други значајни фактори – на првом месту Кина и кинески капитал који је почео у огромним количинама да пристиже у последњих двадесет, тридесет година, што погодује Бразилу као највећој земљи са великим потенцијалом. У тај део света са својим капиталом се све више убацује и Европска унија, а ту је и Русија као земља са великим тржишем која има интереса за производе и улагања у Јужну Америку“, оцењује Лалић.
Све то, примећује наш саговорник, излази из контекста такозване „Монроове доктрине“ прокламоване пре скоро 200 година, а по којој је Јужна Америка интересна сфера Сједињених Америчких Држава.
„У последњих педесетак година државе Јужне Америке, у мањој или већој мери покушавају да се извуку из те доктрине и америчког загрљаја, од Кубе, преко Венецуеле, Чилеа, Перуа до Боливије, јер и данас важи оно што кажу Мексиканци – да далеко од Бога, а близу Америке није добро нити лако за земље Латинске Америке. Тако да јако добро то јачање сарадње између Русије и Бразила, две велике земље које припадају БРИКС-у и које су, нарочито у економском погледу, све више на светској сцени, а Русија наравно и у политичком и војном“, закључује Борислав Лалић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала