00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Какав одговор спрема Глобални југ на ратни поход Запада?
16:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли ће Израел и Иран започети Трећи светски рат
17:00
60 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Тошић: Роналда сам упознао под тушем
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Који су потези Запада ако Београд не казни Русију

© Tanjug / Зоран ЖестићЗаставе Србије и Русије
Заставе Србије и Русије - Sputnik Србија, 1920, 22.02.2022
Пратите нас
Након што је Русија признала независност Доњецке и Луганске републике, НАТО и Запад ће притискати Србију да се сврста на њихову страну. Србија би требало да се чува исхитрених изјава и потеза. Истовремено, наша земља не треба да заборави ко јој је највернији савезник у очувању суверенитета и интегритета на КиМ.
Након што је Русија признала независност Доњецке и Луганске народне републике, притисци на Србију биће много већи него икада раније, оценио је председник Александар Вучић.
Штавише, према његовим речима, они су већ почели, а позиција наше земље, како је рекао, није лака и доводи је у ситуацију у којој постоје бројни изазови политичке, безбедносне и економске природе.
Експлозија у Луганску - Sputnik Србија, 1920, 24.02.2022
РУСИЈА
Експлозије одјекују у Дњепопертровску, Кијеву, Одеси, Харкову, мета - војна инфраструктура
Да на Западу очекују да се сви сврстају на једну страну - њихову, речито говоре реакције на признање Доњецке и Луганске републике из нашег региона. Потез Русије још од уторка ујутру осудиле су Словенија, Хрватска и Македонија, као и црногорски председник Мило Ђукановић али и Дритан Абазовић.

Притисци са Запада на Србију

Притисци са Запада на Србију због украјинске кризе, нарочито од НАТО-а сасвим су извесни и биће усмерени на то да се Србија придружи једностраним - западним акцијама против Москве, сматра некадашњи министар спољних послова Југославије Живадин Јовановић.
Осим, „класичних захтева“ да Србија смањи такозвану зависност од енергената из Русије, притисци ће ићи у правцу да се наша земља још више приклони Западу.
„Мислим да Србија, као неутрална земља треба да се чува било каквих исхитрених потеза или изјава и да настави да се залаже за дијалог, за мирно и дипломатско решење кризе. С друге стране, Србија као традиционални савезник и пријатељ Русије, као земља која са Русијом има стратешке односе, и то како суштинске, тако и формалне, не би смела да прихвата било какве мере Запада и да чини грешке какве је учинила, рецимо, у односу на Белорусију“, сматра Јовановић.

Одбрана Косова само уз Русију

Српски најважнији интерес је мир, као и да очува свој суверенитет и територијални интегритет на Косову и Метохији, а Русија је најпостојанији српски савезник у том напору, подсећа наш саговорник.
Српски интерес остаје угрожен политиком НАТО и Запада, који су подржавали сецесионизам и тероризам на КиМ, додаје Јовановић. Ма какви притисци били на Србију, наша земља, према његовом мишљењу, све своје ставове у вези са украјинском кризом треба да мери кроз призму како се то одражава на њен суверенитет и територијални интегритет, односно на решавање питања статуса КиМ као аутономије у оквиру Србије у складу са међународним правом и са Резолуцијом 1244.
„Србија нема никога на планети ко тако снажно, јасно и консеквентно подржава њен суверенитет и територијални интегритет као што то чини Русија и потом Кина. Шта год се дешавало и где год се дешавало, Србији то мора бити у првом плану“, напомиње Јовановић.
Врло је добро познато да догађаји у Украјини своје порекло имају у стратегији ширења НАТО-а на исток, као што се добро зна да је прва жртва те стратегије Запад била Србија 1999, подсећа Јовановић.
Председник Украјине Владимир Зеленски  - Sputnik Србија, 1920, 22.02.2022
РУСИЈА
Лавров: Зеленски је неуравнотежена особа, од њега се свашта може очекивати
Од тада је та стратегија имала више фаза – од пријема средњеевропских и источноевропских држава у чланство, до ширења војних база – та стратегија суштински је узрок свега. Да је било више разума и уздржаности, не би дошло до украјинске кризе, сматра Јовановић.

Дијалог Москве и Вашингтона

Поред тога што би требало да води мирољубиву политику, да се чува од пренагљених изјава и иступа, Србија би, према мишљењу некадашњег шефа југословенске дипломатије, могла и да се заложи за дијалог између Москве и Вашингтона, с обзиром да су мултилатералне институције попут ОЕБС-а и УН-а мање ефикасни и компромитовани досадашњим непринципијелним ставовима.
„С друге стране, Србија мора да јача подлогу своје политике неутралности, а то значи да јача систем одбране и у погледу организације, и у погледу модернизације, опремања одбрамбених снага“, закључује Јовановић.

Листа захтева

Према мишљењу Владислава Јовановића, такође некадашњег шефа југословенске дипломатије, да ће притисака на Србију бити, као и да ће они бити јачи, закључак је који се логички извлачи из веома компликоване и потенцијално опасне ситуације у Украјини.
Уколико Запад жели да се задржи на курсу заоштравања односа са Русијом, што је према његовом мишљењу, једна али не и једина од могућности, Запад би могао да врши притисак на Србију да се политички дистанцира од Русије – да је Београд више не подржава у светским форумима, као и у споровима Москве и Запада – такође да Србија буде активна у солидарисању са западним ставовима у вези са признањем независности Доњецке и Луганске републике.
Александар Вучић - Sputnik Србија, 1920, 21.02.2022
СРБИЈА
Вучић: Притисци на Србију да уведе санкције Русији биће већи него икада пре, мења се светски поредак
Следеће поље могућег притиска на Србију је, каже Владислав Јовановић, захтев за увођење економских санкција Русији. У том случају, притисак ЕУ, САД и других западних сила, да се Србија јавно придружи економским санкцијама био би веома велики.
„Ми ту имамо врло принципијелан и јасан одговор, а то је да поштујемо УН, које су једини светски орган који је овлашћен за завођење санкција према другим члановима организације и који би био обавезан за остале чланове. У овом случају, не постоји могућност да санкције Русији буду уведене под именом и заставом УН, зато што постоји огроман број земаља који би био против тога, а друго, зато што то у Савету безбедности не би могло да прође због права вета Русије и Кине“, објашњава Јовановић.
Завођење санкција ван система УН не обавезује друге земље и Србија би требало да се штити тим аргументом, јер Запад на њега нема ваљан одговор, додаје он.

Косово и Српска као адут Запада

На то да се Србија приволи да се сврста на страну Запада, могу да се користе и питања Републике Српске и Косова и Метохије. За сада, ова питања се отварају дозирано, јер Запад рачуна да може да добије све, а да своје интересе у Србији не излаже већој опасности.
„Због Украјине они могу да иду и корак-два даље и да прихвате ризик излагања опасности свог даљег утицаја на Србију. Али и тада ће све морати да чине са додатном предвидљивошћу. Према томе, један апсолутни облик притиска на Србију, без икаквих опсежних калкулација у погледу ризика, не може да се појави, јер њихови интереси у Србији више нису апсолутни. Они су у игри са интересима других“, каже Јовановић.
Србија је успела да се издигне из ранијег положаја, када је била сатерана у ћошак – развила је партнерске односе са великим бројем земаља и није је више могуће третирати као предмет бруталне политике. Због тога ће, да не би била контрапродуктивна, политика Запада према Србији, морати да има прихватљиве форме, закључује наш саговорник.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала