https://sputnikportal.rs/20220223/krim-trazi-od-ukrajine-milijarde-evra-odstete-zbog-blokade-u-vodosnabdevanju-1134668376.html
Крим тражи од Украјине милијарде евра одштете због блокаде у водоснабдевању
Крим тражи од Украјине милијарде евра одштете због блокаде у водоснабдевању
Sputnik Србија
Кримска радна група за процену штете која је нанета Криму због блокаде у водоснабдевању припремила је тужбу, саопштио је руководилац групе и потпредседник... 23.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-23T12:42+0100
2022-02-23T12:42+0100
2022-02-23T12:45+0100
русија
русија
крим
тужба
водоснабдевање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/12/1124647457_0:151:3106:1898_1920x0_80_0_0_c118d1a67a0958977d1cc2ef5f85e80d.jpg
Фикс је појаснио да ће тужба бити поднета Арбитражном суду на Криму, после чега ће суду моћи да се обрате све компаније које су погођене блокадом у водоснабдевању.Први који је предложио да се процени штета која је нанета Криму у периоду док је био у саставу Украјине био је председник Државне думе Вјачеслав Володин. Он је своју идеју изложио 16. марта 2019. године у Симферопољу. Како би се ово питање проучило формиране су специјалне радне групе у Доњем дому парламента и Државног савета Крима.Кримска група експерата је објавила прве резултате током лета 2019. године. Навела је да штета за 23 године износи 27,5 милиона евра. Такође, власти у републици, која је суочена са дефицитом воде, су одлучиле да израчунају штету коју је нанела Украјина током блокада и у енергетици, храни, транспорту и води.Након процене штете власти Крима планирају да припреме судску тужбу. Прва тужба ће бити повезана са украјинским прекидом у снабдевању свежом водом преко Севернокримског канала који води од Дњепра. Као привремени износ штете је објављена сума од 16,7 милиона евра.У априлу прошле године је објављено да је Кримска радна група покренула кривични поступак против организатора блокаде полуострва. Експерти сматрају да је 12 људи учествовало у злочину.Проблем са водоснабдевањемРаније је Украјина покривала до 85 одсто потреба полуострва за свежом водом преко Севернокримског канала који води од Дњепра, али је након поновног уједињења Крима са Русијом потпуно прекинула снабдевање. Питање је решавано црпљењем воде из подземних извора и природних резервоара, који су током протекле године постали плитки због ретких падавина.Симферопољ и 39 оближњих насеља од краја августа 2020. године пребачени су на шеме испорука водом: у основи – шест сати дневно. Одмаралиште Јалта са 31. суседним насељем живи у истом режиму од средине децембра (а уколико воде има у додатним изворима, водопадима и рекама, онда је становништво добија без престанка).Крим се поново ујединио с Русијом после референдума који је одржан у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина становника Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије. Украјина сматра Крим својом привремено окупираном територијом, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статутом УН изјаснили за присаједињење Русији. Председник Русије Владимир Путин рекао је да је то питање затворено.
https://sputnikportal.rs/20210328/krim-podnosi-tuzbu-protiv-trojice-ukrajinaca-zbog-blokade-u-vodosnabdevanju-1124956403.html
крим
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, крим, тужба, водоснабдевање
русија, крим, тужба, водоснабдевање
Крим тражи од Украјине милијарде евра одштете због блокаде у водоснабдевању
12:42 23.02.2022 (Освежено: 12:45 23.02.2022) Кримска радна група за процену штете која је нанета Криму због блокаде у водоснабдевању припремила је тужбу, саопштио је руководилац групе и потпредседник парламента Крима Ефим Фикс.
„Прву тужбу ћемо предати суду почетком марта на суму већу од 1,6 милијарди евра. Тужбу подносе кримски министри и други органи извршне власти. Биће оптужена украјинска министарства као и конкретна лица“, рекао је он.
Фикс је појаснио да ће тужба бити поднета Арбитражном суду на Криму, после чега ће суду моћи да се обрате све компаније које су погођене блокадом у водоснабдевању.
Први који је предложио да се процени штета која је нанета Криму у периоду док је био у саставу Украјине био је председник Државне думе Вјачеслав Володин. Он је своју идеју изложио 16. марта 2019. године у Симферопољу. Како би се ово питање проучило формиране су специјалне радне групе у Доњем дому парламента и Државног савета Крима.
Кримска група експерата је објавила прве резултате током лета 2019. године. Навела је да штета за 23 године износи 27,5 милиона евра. Такође, власти у републици, која је суочена са дефицитом воде, су одлучиле да израчунају штету коју је нанела Украјина током блокада и у енергетици, храни, транспорту и води.
Након процене штете власти Крима планирају да припреме судску тужбу. Прва тужба ће бити повезана са украјинским прекидом у снабдевању свежом водом преко Севернокримског канала који води од Дњепра. Као привремени износ штете је објављена сума од 16,7 милиона евра.
У априлу прошле године је објављено да је Кримска радна група покренула кривични поступак против организатора блокаде полуострва. Експерти сматрају да је 12 људи учествовало у злочину.
Проблем са водоснабдевањем
Раније је Украјина покривала до 85 одсто потреба полуострва за свежом водом преко Севернокримског канала који води од Дњепра, али је након поновног уједињења Крима са Русијом потпуно прекинула снабдевање. Питање је решавано црпљењем воде из подземних извора и природних резервоара, који су током протекле године постали плитки због ретких падавина.
Симферопољ и 39 оближњих насеља од краја августа 2020. године пребачени су на шеме испорука водом: у основи – шест сати дневно. Одмаралиште Јалта са 31. суседним насељем живи у истом режиму од средине децембра (а уколико воде има у додатним изворима, водопадима и рекама, онда је становништво добија без престанка).
Крим се поново ујединио с Русијом после референдума који је одржан у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина становника Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије. Украјина сматра Крим својом привремено окупираном територијом, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статутом УН изјаснили за присаједињење Русији. Председник Русије Владимир Путин рекао је да је то питање затворено.
