https://sputnikportal.rs/20220224/pukotine-na-zapadu-evropi-najmanje-treba-konflikt-sa-rusijom-1134723486.html

Пукотине на Западу: Европи најмање треба конфликт са Русијом

Пукотине на Западу: Европи најмање треба конфликт са Русијом

Sputnik Србија

Пукотина се на Западу видела и раније, али после демантија Бајднеове изјаве да је Русија још пре војних акција започела „инвазију“ на Украјину, који је стигао... 24.02.2022, Sputnik Србија

2022-02-24T13:06+0100

2022-02-24T13:06+0100

2022-02-24T14:41+0100

свет

специјална операција у украјини

русија

сад

инвазија

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112130/65/1121306540_0:0:2430:1367_1920x0_80_0_0_b9d379b7bfd145dbab511527c26e237a.jpg

Ово је за Спутњик изјавио професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић.Он додаје да се, иако лидери земаља ЕУ дају критичке изјаве о Русији да би задовољили апетите Си Ен Ен-а и америчке политике генерално, Европска унија нерадо увлачи у конфликт око Украјине.Министар финансија Француске Бруно Ле Мер изјавио је да реч „инвазија“ коју је користио амерички председник, није примерна за ову ситуацију, за догађаје у Украјини.Европа невољно прихвата санкцијеСамарџић подсећа да ни санкције уведене Русији због Украјине у пословној заједници Европе нису добро прихваћене, зато што су земље ЕУ као целина са Русијом имале развијене трговинске односе, доста је инвестирано, посебно фирме из Немачке, у којој је чак половина јавног мњена била против кажњавања Русије.„ЕУ је безбедносно лојална Америци и НАТО-у, али када дође до питања да ли да се односи са Русијом заоштре до предратног стања и да се укину све економске везе, посебно енергетске, они ту заиста немају позитивна став, иако на први поглед тако делује“, каже Самарџић.Он додаје да зато са резервом треба узети критичке изјаве лидера Уније о Русији, јер служе само да би задовољиле америчку политику. Америка је с друге стране имала врло јаку реторику, али по мишљењу саговорника Спутњика, и она открива стање ствари које се не види на први поглед.„Бајденова изјава у вези „инвазије“, како карактерише руско ангажовање у Украјини, заправо треба да тешким речима надокнади чињеничну неуверљивост стања ствари. Ту је дошло до вербалног претеривања које се француском министру, а не верујем да је на своју руку дао ту изјаву, учинила опасним. Заправо он увлачи све те земље ЕУ у рат са Русијом“, каже Самарџић.Више о актуелној ситуацији у Украјини погледајте у Спутњиковој специјалној емисији посвећеној овој теми, у којој говори главна и одговорна уредница српске редакције Спутњик Љубинка Милинчић:Америци треба ратОн додаје да Америци по свој прилици треба неки рат, јер је проблем са Украјином конструисан, а конструисање је кренуло и пре 2014. године, када је био јасан њихов утицај који заправо треба да Русију поткопа изнутра.„То се развија са промењљивом срећом, а сад је дошло до врхунца где сами Американци не мисле да ту воде рат. Без Европске уније таквог рата нема, посебно имајући у виду да рат против Русије не може бити друго до глобални рат, а такав рат подразумева ЕУ у савезништву са такозваним западним системом колективне безбедности. Све је то уплетено у ове речи које је изговорио Бајден и на које му је одговорио француски министар“, објашњава Самарџић.Инвазија није коришћена први путПублициста Срђа Трифковић подсећа да Бајденов термин „инвазија“ није коришћен први пут од када је есклаирала ситуацију око Доњецка и Луганска. Помињана је током протекла два месеца са читавим низом могућих датума који су били сугерисани, а поготово 16. фебруар.Он верује да је намера западних званичника била да оставе додатни маневарски простор за евентуалне преговоре, који би, поготово у случају Европљана, значили да се избегне потпуни пакет санкција против Русије који би укључивао и енергенте.„Уколико Путин буде стао на границама прекида ватре и разграничења између донбаских снага и и украјинске војске, ништа драматично се неће ни десити. Може се очекивати неки нови додатни европски пакет санкција, али ништа драматично. Али уколико би дошло до директних сукоба између руских регуларних јединица и украјинске војске, то би онда била сасвим друга прича“, каже Трифковић и додаје да не верује да ће до тога доћи.Нема јединствене европске политикеОн подсећа да јединствене европске политике уопште нема, да унутар ЕУ постоје умереније земље у односу на Русију, као што су, осим Француске, Италија, Шпанија, Грчка и Мађарска. С друге стране су врло тврдо расположене анти руске земље, као што су Пољска, три прибалтичке републике, затим Румунија, Шведска, Холандија и Данска.„У овом контексту гледано, интересанто је да је Макрон још пре три недеље понудио да посредује у скобу, али не као монолитни део западног блока, већ као неко ко нуди своје добре услуге. Такође упада у очи да је у тој понуди говорио о потреби за „европским приступом овом проблему“. Ту смо могли да препознамо и ехо деголистичке реторике, јер је Шарл де Гол такође говори о европском проблему који треба да решавају сами Европљани. Мислим да управо Француска види више него Немачка, у овом тренутку испољава одређени степен независности у односу на Вашингтон“, каже Трифковић.Самарџић је сигуран да, колико год Американци фризирају чињенице и провоцирају, као што је био случај са Југославијом кроз Маркале, Рачак и друге конструкције, јавно мњење у Европи дубоко са сумњама гледа у ту врсту пропаганде, иако је стереотипно оријентисано према Русији, јасно му је шта се дешава.„Сада са овим речником који је користио с једне стране Бајден, као једно претеривање, и француски министар као умиривање, видело се да не цветају руже, да ће вероватно доћи до неког преиспитивања у редовима ЕУ, можда отворенијег, каква је њихова улога у овој ствари“, закључује Самарџић.

сад

2022

Вести

sr_RS

криза у украјини, русија, сад, инвазија, војна интервенцја,