Награда за Весну Капор: Књига о болу освојила „Мешу“
Пратите нас
„Небо, тако дубоко“ је књига о болу, о најдубљем човековом губитку, настала из потребе да се допре до другог, да се у овом веку пустошне буке осети срце другог човека, каже за Спутњик добитница награде „Меша Селимовић“, књижевница Весна Капор.
Са осећањем да су речи, упркос томе што су немоћне и мале, једино место кроз које покушавамо допрети до вечности, Весна Капор је исписала роман „Небо“, потресну лирску причу o болу, губитку и смрти. Посвећена је Тари Сеници, деветнаестогодишњој девојци која је изненада преминула.
Не скривајући узбуђење због високог књижевног признања и имена које носи, Весна Капор, говорећи о нашем великану спонтано цитира великог руског редитеља.
„Уметност је човеку потребна да би се духовно винуо, узвисио над самим собом... ако је свет у реду, у хармонији, њему уметност није потребна. Можемо рећи да уметност постоји само зато што је свет лоше устројен, записао је Андреј Тарковски. Књиге Меше Селимовића сведоче о томе. Његов запис на почетку Дервиша: Позивам за сведока мастионицу и перо, и све оно што се пером пише... да је сваки човек увек на губитку, опомена су да је све на овом свету дим и прашина“, подсећа Капорова и додаје:
Све постаје тестамент
„Сви ми који бележимо људске судбине, који осећамо потребу да оставимо записе свога времена, учествујемо у исписивању судбине света. Унапред свесни исхода, трагамо, тражимо одговоре, промишљамо, покушавамо да разумемо, и дотакнемо непојамно, да зауставимо или вратимо време, да променимо след догађаја, или отворимо могућност за то, бар кроз речи које исписујемо. Све оно што јесмо, што остављамо као документ говори о тренутку у коме смо живели, све постаје тестамент. Сведочити, не само велике догађаје, и не само велике историјске судбине, већ судбине и животе обичних људи, творити од њих књижевне јунаке сведочанство је посебне врсте, јер, нема пред Богом, нити књижевношћу, малих и великих живота. Томе нас уче велики писци свих народа и епоха, од Достојевског, Чехова, Буњина до Црњанског и Меше. Емоција може да постане истина која траје, записао је Меша. И следећи ту мисао, верујем у универзалност и вечност уметности, нарочито књижевности“, каже добитница Мешине награде.
За њену књигу објављену у издању Српске књижевне задруге гласало је 26 од укупно 61 члана Великог жирија за доделу награде „Меша Селимовић“. На другом месту, са 15 гласова, нашла се песничка књига „О садашњости и седативима“ Петра Матовића, док је треће место припало студији „Агон и меланхолија“ Горане Раичевић са 13 гласова.
Награда „Меша Селимовић“ коју 34. пут додељују „Вечерње новости“ а коју чине скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ, добитници ће бити свечано уручена током следећег месеца.
