https://sputnikportal.rs/20220225/povezano-27-miliona-ljudi-napravljeno-najvece-porodicno-stablo-na-svetu-1134759683.html
Повезано 27 милиона људи: Направљено највеће породично стабло на свету
Повезано 27 милиона људи: Направљено највеће породично стабло на свету
Sputnik Србија
Научници су креирали најновије светско породично стабло у историји, повезујући око 27 милиона људи – живих и мртвих – из целог света, између којих се налази... 25.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-25T12:53+0100
2022-02-25T12:53+0100
2022-02-25T12:53+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/19/1134759526_0:187:2000:1312_1920x0_80_0_0_61f071daf8206d689612cfc784e8d113.jpg
Развијена на Универзитету Оксфорд у Енглеској, експанзивна генеалошка мрежа – за коју истраживачи кажу да је највећа људска генеалогија до сада – открива како су појединци широм света повезани једни са другима.У студији су обрађени подаци живих људи који су дали узорке, као и остаци древних људи – неандерталаца, денисоваца и мале породица која је живела у Сибиру пре више од четири хиљаде година.Како обрада података о геному напредује и убрзава се – кроз секвенционирање биобанка на популацијском нивоу и древних узорака из целог света – расте и потенцијал за све детаљније разумевање како су врсте еволуирале.Пројекат, објављен у часопису Сајенс, аутор и еволуциони генетичар др Јан Вонг описује као „у суштини огромно породично стабло“.„Ова генеалогија нам омогућава да видимо како је генетска секвенца сваке особе повезана са сваком другом, дуж свих тачака геном“, наводи он.„Иако су људи у фокусу ове студије, метода је важећа за већину живих бића; од орангутана до бактерија. Могла би бити посебно корисна у медицинској генетици“ рекао је аутор студије, преноси портал „Њуз хаб“.
https://sputnikportal.rs/20211229/od-koga-iz-porodicnog-stabla-nasledjujemo-najvise-gena-1132906506.html
https://sputnikportal.rs/20220211/novi-dokazi-iz-pecine-menjaju-sve-sto-znamo-o-prvi-ljudima-u-evropi-1134206938.html
https://sputnikportal.rs/20220114/geneticari-opovrgli-stavku-iz-darvinove-teorije-1133286387.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
Повезано 27 милиона људи: Направљено највеће породично стабло на свету
Научници су креирали најновије светско породично стабло у историји, повезујући око 27 милиона људи – живих и мртвих – из целог света, између којих се налази 231 милион лоза.
Развијена на Универзитету Оксфорд у Енглеској, експанзивна генеалошка мрежа – за коју истраживачи кажу да је највећа људска генеалогија до сада – открива како су појединци широм света повезани једни са другима.
У студији су обрађени подаци живих људи који су дали узорке, као и остаци древних људи – неандерталаца, денисоваца и мале породица која је живела у Сибиру пре више од четири хиљаде година.
„Проучавањем савремених и древних секвенци људског генома открили смо раније непознате карактеристике наше еволуционе прошлости“, рекли су истраживачи са Института за велике податке Универзитета у Оксфорду.
Како обрада података о геному напредује и убрзава се – кроз секвенционирање биобанка на популацијском нивоу и древних узорака из целог света – расте и потенцијал за све детаљније разумевање како су врсте еволуирале.
Пројекат,
објављен у часопису Сајенс, аутор и еволуциони генетичар др Јан Вонг описује као „у суштини
огромно породично стабло“.
„У основи смо изградили огромно породично стабло, генеалогију за читаво човечанство која досеже колико год може, реконструисали историју која је створила све генетске варијације које данас налазимо код људи“, рекао је др Вонг.
„Ова генеалогија нам омогућава да видимо како је генетска секвенца сваке особе повезана са сваком другом, дуж свих тачака геном“, наводи он.
„Иако су
људи у фокусу ове студије, метода је важећа за већину живих бића; од орангутана до бактерија. Могла би бити посебно корисна у медицинској генетици“ рекао је аутор студије,
преноси портал „Њуз хаб“.
