За кога су у ствари санкције уперене ка Русији – разарајуће
© AP Photo / Alex BrandonПредседник САД Доналд Трамп потписује у Белој кући наредбу за пооштравање санкције Ирану
© AP Photo / Alex Brandon
Пратите нас
Најновији пакет санкција Русији које је због војне операције у Украјини Брисел одобрио, унапред су оцењене као најоштрије мере икада уведене. Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија не види како би оне могле да „разоре руску индустрију“, али и да се не обију о главу ЕУ.
Санкција које је одобрио Европски савет, како је наведено у штуром саопштењу после заседања, обухватају финансијски сектор, сектор енергетике и транспорта, робу двоструке намене - која се може користити како у цивилне, тако и у војне сврхе, као и контролу и финансирање извоза, визну политику и додатне листе руских појединаца.
Шта доносе „разарајуће“ санкције ЕУ
Шта то конкретно значи?
Према писању западних медија који су имали увид у санкције, у финансијском сектору предвиђене су рестриктивне мере које се односе на пословање са руским банкама, финансирање руских државних предузећа као и на токове и инвестиције из Русије у ЕУ.
У енергетском сектору се предлаже забрана извоза одређених технологија прераде из ЕУ у Русију. Како стоји у документу, ова забрана извоза посебно покрива опрему и технологију потребну за надоградњу Руске рафинерије нафте по стандардима Еуро-6.
У сектору саобраћаја се предвиђа забрана извоза авиона, резервних делова, технологије и пратећих услуга. Ограничења извоза се односе и на робу двоструке намене и за артикле напредне технологије.
CC0 / Pixabay / Иако је оцењен разарајућим за руску индустрију, најновији пакет санкција не обухвата руске енергенте ни искључење Русије из међународног платног промета
Иако је оцењен разарајућим за руску индустрију, најновији пакет санкција не обухвата руске енергенте ни искључење Русије из међународног платног промета
CC0 / Pixabay /
Проширена је и листа санкционисаних појединаца.
Ни енергенти, ни СВИФТ
Ни у овом новом строжем пакету санкција нема речи о забрани увоза руских енергената. Продајом нафте и гаса у свету Русија намиче између 30 и 40 одсто буџета. Немачки министар привреде је подсетио да је чак 55 одсто гаса које Немачка данас троши руски.
Претња Русије искључивањем из међународног платног система СВИФТ, што би јој знатно отежало наплату око 500 милијарди долара процењеног извозног прихода годишње, опет није нашла место у пакету санкција. Избацивање некога ко има велики промет значило би и велики глобални поремећај.
Искључење из СВИФТ-а би мање погодило Русију него ЕУ, изјавио је уочи заседања Европског савета аустријски канцелар Карл Нехамер, напомињући да је Русија развила сопствени платни систем, као и Кина.
Оне су далеко одмакле у усаглашавању та два система који омогућавају промет свим валутама, а не само у америчком долару, евру, јену, британској фунти, јуану, који чине корпу пет најјачих светских валута.
Тресла се гора...
Колико су онда реална очекивања председнице Европске комисије Урсуле Фон дер Лајен да ће најновији пакет санкција довести до пораста одлива капитала и инфлације и да ће постепено то разорити руску индустрију. Да ли су ово заиста санкције које гризу, уместо оних које лају, како је то сликовито рекао белгијски премијер Александар Де Кроа?
По оцени Бушатлије, с обзиром на громогласне најаве, најпре би могло да се каже – тресла се гора...
Бушатлија сматра да Запад њима само ради себи о глави, као што је то било и са оним претходним.
Више штете по Запад
Свe санкцијe од 2014. године, када их је Запад увео због одлуке Крима да се присаједини Русији, довеле су до тога да је у следећих неколико година Русија постала независна од америчких и европских добављача.
© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у базу фотографијаАмеричким санкцијама заустављена је сертификација гаосовда Северни ток 2, иако је у прошлој години од свог гаса који је стигао у Европу један одсто био амерички, а 40 одсто руски
Америчким санкцијама заустављена је сертификација гаосовда Северни ток 2, иако је у прошлој години од свог гаса који је стигао у Европу један одсто био амерички, а 40 одсто руски
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ „То је фантастично помогло Русији да сама досегне оно што њој треба. То се десило и са Кином. Санкције Кини су произвеле више незгода Америци него Кини. И то ће се исто десити и сада“, уверен је наш саговорник.
Санкције се не односе на енергенте, оно што је највиталније и најважније за руску, али и европску привреду која нема замену за руски гас. На инсистирање Америке заустављена је сертификација гасовода Северни ток 2 и питање је шта ће од тог посла бити.
„Руси су заједно са Европом правили 'Северни ток 2', који је међународним капиталом рађен искључиво за тржиште Европе. ЕУ је била под сталним притиском Америке да се преоријентише на њихов утечњени гас, али је прошле године само један одсто гаса који је ушао у Европу био амерички, а скоро 40 одсто је дошло из Русије“, истиче Бушатлија.
Зато се, каже, санкције и не односе на енергенте јер би то више погодило Европу, посебно Немачку, него Русију, која на Далеком истоку увек има сигурно тржиште.
Коментаришући рестрикције у пословању са руским банкама он каже да је готово смешно блокирати Сбербанку која је већ продала такорећи све своје филијале по Европи и свету.
Немогућност приступа руских банака финансијским тржиштима, практично значи да ће они који финансирају, улажу у светско тржиште у томе бити онемогућени. Па каква је то санкција и ко ће од тога имати већу штету, пита се наш саговорник.
Без велике штете по Русију
Бушатлија сматра да Русија неће имати велике штете ни од спречавања руске држава да се задужује на међународном финансијском тржишту, подсећајући да се она већ дужи период извлачи са тог тржишта и да је процес дедоларизације увелико одмакао као и продаја америчких државних обвезница.
При том, руски јавни дуг који износи само 18 одсто БДП-а је један од најнижих у свету и он је углавном интерног карактера, напомиње наш саговорник. Резерве централне банке порасле су за више од 70 одсто од краја 2015. чија вредност сада износи 640 милијарди долара, од чега је петина у злату.
То што је, према подацима Евростата, Русија и даље један од главних партнера ЕУ и што је упркос паду међународне економске размене вредност руског извоза у ЕУ прошле године била 158 милијарди евра, 12 милијарди више него Велике Британије, у овој ситуацији може само да буде европска брига.
© Sputnik / Sergei Guneyev / Уђи у базу фотографијаРусији је важнија сарадња са Далеким истоком јер има робу која је конкурентна на свим тржиштима
Русији је важнија сарадња са Далеким истоком јер има робу која је конкурентна на свим тржиштима
© Sputnik / Sergei Guneyev
/ „Русији је много важнија сарадња са Индијом, Кином, са Јапаном, Јужном Корејом која увози скоро два пута више гаса него Кина и добар део увози од Руса. Русија има робу која је потпуно конкурентна на свим тржиштима и она је скоро сву инфраструктуру завршили према Далеком истоку и ако Европа неће руски гас Москва ће га продати на Далеком истоку, где је иначе скупљи него у Европи“, истиче Бушатлија.
Знали шта их чека
Он не види да ће нови пакет санкција на било који начин моћи да присили Русију да се понаша онако како то НАТО, пре свих Америка, очекује. Лако је рећи да се нешто санкционише, али , како каже, није лако то и спровести, а да што мање штете буде по оног ко доноси санкције.
„Оно што је обећавано већ данима да ће то бити страшне санкције, да ће уништити руску привреду, отпори томе изгледа да долазе из саме Европе од једног дела земаља које су у НАТО-у, јер схватају да ће они понети највећи терет тих санкција. До сада од 2014. године никакве санкције Русији нису нанеле велику штету, али јесу пре свега Европи и Америци“, истиче саговорник Спутњика.
Несумњиво је да ће руски бизнис морати да ради у додатно отежаним условима, поготово ће се то односити на финансијски сектор, рударску индустрију, набавку технолошке опреме, одређених врста сировина и компоненти, како је то оценио председник Руског савеза индустријалаца и предузетника, Александар Шохин. Али да се прилагоде кризи и решавају проблеме су, каже, од 2014. научили и држава и привреда у целини.
Уосталом знали су да их додатне санкције чекају и на то су, како је истакао председник Русије Владимир Путин, били спремни.