Како је Запад поделио браћу у Украјини
CC0 / /
Пратите нас
Руси и Украјинци су браћа, али су их поделили. И овај рат против руског народа не води Украјина, него Запад, тако за Спутњик прича Карен Авањан, таксиста из Ростова на Дону, иначе Јерменин пореклом.
„Мислим да рата не треба да буде, јер је то исти народ, али подељен. А народ, становништво и овде и тамо не жели рат, а они који су га започели морају бити кажњени. Треба исправно сагледавати ситуацију. Народ не треба да пати због нечијих амбиција. Сви знамо да није Украјина та која је започела овај рат, већ Запад, а то је погрешна ствар. Ако Запад хоће, нека ратује код своје куће, ови људи нису ништа криви“, прича Авињан, чије порекло води са Карабаха.
А онда у даху наставља, обраћајући се Украјнцима:
„Разумите, ратом ћете само себи наудити, само ћете имати пустош, а ваша деца ће остати сирочад, а Русија је потпуно заштићена. Никада не заборавите да сте ви два иста народа, да сте браћа и да се морате заједно држати...“, поручује овај Јерменин.
Он сматра да је председник Русије и врховни командант Владимир Путин донео исправну одлуку о специјалној операцији у Донбасу, јер другог решења више није било.
„Мислим да је ово најисправнија Путинова одлука. Имамо веома паметног председника, он је све сагледао. Давао је шансу Украјини да се мирно помири са Донбасом, са Луганском, али нису хтели. Не да они то нису хтели, него им Запад то није дозволио, јер је тај исти Запад желео рат са Русијом, али не диркетан рат него преко Украјине...“, каже Авињан.
Он напомиње да су људи у Донбасу пресрећни након што је Путин признао Доњецку и Луганску народну републику.
„Видели смо како славе уз ватромет, радују се, знају да сада имају будућност, могу да планирају будућност, неће се више скривати по подрумима. А што се тиче операције, како је рекао Путин, то су прецизни удари и он то ради како треба. То оружје које је упорено против нас (против Русије) он с правом уништава. Дао је шансу свим украјинским војницима и рекао је: „Одустаните и идите кућама“. Ко то не разуме и не послуша, онда нека схвати да ће њихова деца остати сирочад“, каже Авињан.
Након што је због погоршања ситуације почела евакуација жена, деце и старих из Донбаса у Русију, Авињан је превезао велики број избегица. Према његовим речима, они се жале да су уморни од рата и да су дуго чекали ову Путинову одлуку.
„Владимир Владимирович је донео ову одлуку и људи сада коначно могу мирно да спавају... Оне избеглице које су стигле желе да се врате кући, желе да шетају по свом дворишту... Да, они су са Русима братски народи, али ипак желе да се врате кућама и веома су срећни што је таква одлука донета“, каже он.
Авињан напомиње да његови путници, житељи Ростова не желе братоубичаки рат у Украјини, али подржавају људе из Донбаса и Путинову одлуку. Такође, он очекује да ће се ова ситуација брзо решити и да ће тензије престати.
На питање, како коментарише јачање западних санкција против Русије, он каже да за њих у Русији нико не мари.
„Санкције? Шта нас брига за санкције, нисмо ни осетили њихов утицај. Хоћемо ли зарадити за хлеб? Зарадићемо. Небо је чисто и то је довољно, не треба нам ништа друго. Нама је потребно само да не буде рата, да код куће сви буду сити и обувени и ништа више од тога“, закључио је Авињан.
Брачни пар Анатолиј и Галина Кулинич из Ростова на Дону такође подржавају одлуку председника Владимира Путина о признању Доњецке и Луганске народне републике и сматрају да је то требало „давно урадити“.
„Зашто? Зато што сву све те области припадале Русији, а насилно су их угурали у Украјину“, каже Анатолиј.
Његова супруга Галина се надовезује:
„Колико је само људи страдало! Жао ми је народа, избеглица – они су сви у сузама, напустили су своје куће. Ми подржавамо Путинову одлуку, исправно је поступио. Колико су их само година тукли! Стога смо „за“ (за признање ДНР и ЛНР)“.
Анатолиј додаје да је познаје многе људе који су пребегли из Донбаса и да је упознат с тим како они тамо живе.
„Причају да их стално гранатирају, колико је само људи тамо страдало“, каже он, док његова супруга додаје да је најстрашније то што је много деце погинуло.
На питање шта он мисли о томе шта ће се даље дешавати, Анатолиј каже:
„Само да поживимо, па ћемо видети“.
