- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Америка се сетила УН кад је решила притиском да окрене свет против Русије

© AP Photo / Seth WenigУсвајање резолуције о Украјини у Генералној скупштини Уједињених нација
Усвајање резолуције о Украјини у Генералној скупштини Уједињених нација - Sputnik Србија, 1920, 03.03.2022
Пратите нас
Американци, коју су до скора игнорисали и УН и принципе међународног права, сада су их ставили у функцију својих интереса. Прво су искористили чињеницу да Светска организација има мандат да расправља о светском миру, а потом су је искористили да пласирају своје аргументе и позицију у случају Украјине и да прозову све чланице да оптуже Русију.
Овако дипломата у пензији Зоран Миливојевић гледа на усвајање резолуције у Генералној скупштини Уједињених нација којом се захтева да Русија прекине војну операцију у Украјини.
Према његовим речима, Уједињене нације су задужене за мир у свету и као такве су позване да се изјасне о ситуацији у Украјини, али је гласање у Генералној скупштини био део акције Запада у којој се користе сви механизми и средства да се Русија дискредитује везано за акцију у Украјини, односно да се оствари тај глобални циљ сузбијања Русије у сваком смислу.

Америка се сетила УН

„У том смислу је посебно важно ангажовање Уједињених нација које су у последње време биле запостављене, па се овде види како ова организација, када је то неопходно, може да се стави у службу једног стратешког, глобалног циља једне од великих сила“, оцењује Миливојевић.
Запад је, додаје, у овом случају дао до знања да, онда када је то неопходно и када има важну употребну вредност, принципи итекако значе, а Повеља УН и сама Светска организација итекако имају своју сврху.
„Мора се признати да је акција успела јер је велики број земаља гласао за резолуцију, а интересантно је и то да се видело да је резултат гласања плод озбиљног и великог ангажмана Сједињених Америчких Држава и тог западног, тврдог језгра у наступу према Русији – ЕУ, Велике Британије. Ту, наравно, треба додати и Аустралију, Јапан и Јужну Кореју“, категоричан је наш саговорник.

Гласање резултат политичког и медијског притиска

Иако, примећује Миливојевић, резолуција Генералне Скупштине није обавезујућа, она у једном политичком смислу има тежину и значај, будући да међународни поредак почива на Уједињеним нацијама.
„У стратегији постављања према Украјини у ГС УН назире се и оно што је на прошлогодишњем „Самиту демократије“ промовисала Бајденова доктрина о стварању „демократског света“, а Америка је успела да „покрије“ Јужну Америку и те државе су по правилу гласале за. Овде се такође видела и снага медијског деловања и хибридног рата који се води. Наиме, бар 20 посто гласова за ову резолуцију је уграђено по медијској линији и по линији дипломатског и политичког притиска, слично ситуацији када је било потребно да се што више земаља изјасни о самопроглашеном признању Косова, јер има сијасет мањих земаља које апсолутно не знају шта је суштина руске акције у Украјини“, истиче Миливојевић и додаје да је очигледно да аргументи Москве медијски нису били присутни у оној мери у којој би то штитило њене интересе.
Са друге стране, примећује наш саговорник, Кина и Индија, две најмногољудније земље на свету биле су уздржане и показале да не прихватају ту стратегију Запада, па се стога, како каже, назире једна подела света на овај или онај начин.
„Ипак, треба имати на уму да исход овог гласања представља платформу за наставак кампање против Русије на основама које смо имали до сада. Наиме, суштина целог проблема се усвајањем ове резолуције неће решити, напротив, криза може додатно да се продуби. Неопходно да се нађе „модус вивенди“ за дијалог и да се подрже преговори Москве и Кијева, али како иза свега стоје разговори о стратешким питањима безбедности у Европи, кључна ствар је да се у Европи и Вашингтону дозову памети да са Русијом мора да се разговара, јер ће се ствари на крају ипак на томе завршити“, оцењује некадашњи дипломата.

Шта следи

Он не искључује могућност да један од наставака овог процеса буде и покушај да се Русија искључи из Уједињених нација или да јој се ускрати право вета, а Повеља УН доведе у питање:
„Није искључено да та акција буде спроведена на начин који одговара стратешким интересима већине која је сада у ГС УН водила игру. Мислим да је то опасна ствар јер се треба сетити свега што је било после Версаја, са Друштвом народа и тренутка када је Немачка била ван Друштва народа, када се то тело практично распало и шта се све после дешавало. Уједињене нације морају да се сачувају јер је то једини поредак који колико-толико гарантује мир и сваки покушај да се оне доведу у питање је брло опасан“, категоричан је Миливојевић.
Он је уверен да уколико би се за то гласало, сасвим сигурно не би била оваква ситуација, а добар број земаља би се сасвим другачије изјаснио.
У резолуцији, чији су коаутори Украјина, САД, Велика Британија, Француска, Канада, Јапан и низ других држава, наводи се да Генерална скупштина „жали због агресије Русије против Украјине“ и захтева се да Русија „одмах прекине примену силе у тој земљи и да се уздржи од претњи другим чланицама УН“. Резолуција је усвојена већином гласова Генералне скупштине УН од 193 члана - 141 гласом за, против је било 5, а уздржаних 35 земаља.
Граница између Русије и Украјине - Sputnik Србија, 1920, 03.03.2022
Подкаст
Русија тражи мир, Запад хистеријом потпирује рат | Од четвртка до четвртка
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала