- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Како су „бели“ Руси уписали банатски пејзаж у вечност

© Фото : Уступљено СпутњикуНиколај Кривошејн Пејзаж с реком
Николај Кривошејн Пејзаж с реком  - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2022
Пратите нас
Изложба „Сјај руских сликара“ отворена у Вршцу на којој су представљена дела руских сликара, који су живели и стварали у Краљевини Југославији, добија наставак и то у Руском дому.
Изложба која обележава век од доласка „белих“ Руса у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца после Октобарске револуције представља избор из колекције Владимира Пешића. Овај Србин одрастао је у Русији и годинама је трагао за делима руских сликара који су, у периоду између два рата, живели на територији наше земље.

Више од две деценије скупљао слике „белих“ Руса

Историјска збивања која потврђују истинску повезаност два словенска народа, одиграла су се после Првог светског рата када је више хиљада школованих официра, научника, педагога, лекара, инжењера, неимара, уметника свих профила нови дом нашло у Југославији.
© Фото : Уступљено СпутњикуПетар Петрович Соколов: Руска тројка (1878)
Петар Петрович Соколов: Руска тројка (1878) - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2022
Петар Петрович Соколов: Руска тројка (1878)
Много је Руса између два рата мењало слику Србије, од Краснова који је дао ново лице нашој престоници, Лобачева, Савојева који су формирали југословенски стрип до сликара који су пределе наше земље уписали у вечност.
„Прву слику купио сам 1989. у Москви. Радове представљене на овој изложби скупљао сам, дакле, преко двадесет година, и то посећујући сајмове антиквитета, истражујући по локалним библиотекама, разговарајући с људима. Дугачак је то пут, али ово није крај – сада радим на сакупљању дела потомака руских емиграната у Југославији као што су Оља Ивањицки и Леонид Шејка“, каже за Спутњик Владимир Пешић који је у Москви живео од 1983. до 1997. године.
© Фото : Уступљено СпутњикуВладимир Пешић
Владимир Пешић - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2022
Владимир Пешић
Он је у престоници Русије завршио средњу школу и факултет, а проширивањем породичне збирке слика почео је да се бави 1988. године када је у Москви, у време Горбачовељеве перестројке, одржана прва аукција слика чувене куће „Сотби“.
Како каже историчар уметности и дугогодишњи кустос Народног музеја у Београду Никола Кусовац, Пешић је, вођен љубављу, преузео на себе „улогу једне музејско-галеријске установе“. Он је, без ичије помоћи начинио особену и значајну збирку која броји радове сликара какви су Николај Дмитријевич Кузњецов, Иполит Данилович Мајковски, Степан Фјодорович Колесников, обожавалац Шишкина Николај Кривошејн.
© Фото : Уступљено СпутњикуНиколај Кривошејн: Поред Језера
Николај Кривошејн: Поред Језера  - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2022
Николај Кривошејн: Поред Језера

Банатски пејзаж у руској уметности

„Ова изложба не обележава само век емиграције Руса у Србију после Револуције већ потврђује братски однос наша два народа“, истиче Пешић и подсећа да је тадашња Југославија била једина земља у Европи која је дозволила „белим“ Русима да отварају војне школе, а једини гарнизон налазио се у Банату.
Отуда су на овој изложби представљени радови сликара који су живели и стварали на територији Баната.
„Много Руса изабрало је Вршац за град у којем ће се настанити. Александар Иванович Лажечников живео је у Зрењанину и дивно је осликао пределе око Зрењанина. У Вршцу је живео веома познат и мени важан сликар Николај Дмитријевич Кузњецов којем ћу следеће године уприличити посебну изложбу. Коначно, у Вршцу је рођен мој деда“, искрен је колекционар.
© Фото : Уступљено СпутњикуНиколај Кузњецов: Девојака са цвећем
Николај Кузњецов: Девојака са цвећем - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2022
Николај Кузњецов: Девојака са цвећем
На изложби у Вршцу представљени су и радови Степана Фјодоровича Колесњикова, Рјепиновог ученика, за којима је Пешић, како каже, трагао чак двадесет година.
Реч је о слици „Пролеће. Принцеза Мафалда Савојска“, а за коју је сам Рјепин рекао:
„Од узбуђења језик ми се залепио за гркљан! Какав замах! Какав потез! И колико укуса! Чудо! Чудо!“
© Фото : Уступљено СпутњикуСтепан Фјодорович Колесников: Пролеће. Принцеза Мафалда Савојска (1921)
Степан Фјодорович Колесников: Пролеће. Принцеза Мафалда Савојска (1921) - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2022
Степан Фјодорович Колесников: Пролеће. Принцеза Мафалда Савојска (1921)
Поред ових сликара, збирка Владимира Пешића броји неколико примерака руских серијских икона насталих у 19. веку.
„Иконе су посебно обрадовале публику, а мене је дирнула чињеница да су у Вршац дошле монахиње из Рашке не би ли виделе иконе представљене на овој изложби. Те иконе заиста дају посебну енергију сали вршачког музеја“, истиче он.
Споменик Николају Краснову  - Sputnik Србија, 1920, 23.01.2022
КУЛТУРА
Не смемо их заборавити: Ко су Руси који су Србију задужили храброшћу, љубављу, чак и животом
Због великог интересовања јавности Градски музеј Вршац продужио је трајање изложбе „Сјај руских сликара“ до 13. марта 2022. године, а од 12. маја она ће бити постављена и у Руском дому. У међувремену, наш саговорник не престаје да трага за новим, интересантним делима руских уметника у циљу да, како каже, за неколико година у Србији отвори музеј руске уметности.
Николај Кривошејн: Поред Језера  - Sputnik Србија, 1920, 22.01.2022
КУЛТУРА
Изложба „Сјај руских сликара“ у Вршцу – омаж „белим“ Русима /фото/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала