https://sputnikportal.rs/20220305/proglas-srpskih-intelektualaca-protiv-glasanja-srbije-u-un-povodom-krize-u-ukrajini-1135082373.html
Проглас српских интелектуалаца против гласања Србије у УН поводом кризе у Украјини
Проглас српских интелектуалаца против гласања Србије у УН поводом кризе у Украјини
Sputnik Србија
Део српских интелектуалаца потписао је апел поводом одлуке званичне Србије да подржи резолуцију Генералне скупштине УН којом се осуђује интервенција Русије у... 05.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-05T17:27+0100
2022-03-05T17:27+0100
2022-03-05T17:27+0100
србија
србија
србија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/19/1130142245_0:156:3001:1844_1920x0_80_0_0_b2af7f6ffff9f3fdfe504050c0ffbace.jpg
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).Они сматрају да су се тим чином власти Србије сврстале на страну НАТО земаља што је, по њима, у супротности са интересима српског народа.„Након осам године агоније, започете насилним свргавањем легално изабране власти 2014. у Украјини, а обележене непрестаним страдањем цивилног становништва, сталним гранатирањем Донбаса, организовањем бројних диверзантско-терористичких акција, застрашивањем грађана који другачије мисле, ограничавањем основних људских права и слобода, реафирмисањем нацистичке идеологије и бујањем екстремизма, претварањем Украјине у средство продора НАТО ка руским границама, Русија је отпочела војну акцију у циљу одбране руске државе и руског народа, у циљу демилитаризације и денацификације Украјине. То је директна последица тога што су политичке елите Украјине, уз отворену подршку својих западних ментора, упорно избегавале да примене договоре потписане у Минску још 2015, верификоване Резолуцијом 2202 Савета безбедности, чиме би се мир сачувао без даље ескалације кризе и нових ратних разарања“, наводе потписници апела.Они напомињу да је Русија ово за себе животно важно питање покушавала да реши путем преговора са САД и НАТО — у више наврата, а последњи пут почевши од децембра 2021, с циљем добијања правних, узајамно обавезујућих гаранција, ради дугорочног осигуравања стратешке стабилности у западној Евроазији.Међутим, оцењују потписници, 23. фебруара 2022. САД су званично саопштиле да даљих разговора на ту тему неће бити. Дословно истовремено, актуелни украјински председник је, обраћајући се на Безбедносном форуму у Минхену, обзнанио како Украјина жели да одустане од вишедеценијског статуса ненуклеарне државе.„Суочена с агресивним натовским милитаризмом, потпомогнутим његовим локалним експонентом — официјалним украјинским екстремизмом, утемељеном на радикалној русофобији, који се није либио да територију и оружане снаге земље стави у службу опасних, чак и нуклеарних претњи по безбедност Русије и по светски мир, Русија, на концу, није имала избора него да сама исходује безбедносна јемства за себе.У апелу јавности потписници истичу:„Свесни трагичне ситуације у којој су се нашли грађани Украјине, који сада страдају услед последица осмогодишњег вазалног и крајње неодговорног управљања њиховом земљом, а у нади да ће се руска војна операција завршити у што краћем року, са што мање жртава, на обема странама, те да ће крај оружаних непријатељстава донети стабилност, правду и слободу свим њеним грађанима, ми доле потписани изражавамо став да се приликом опредељивања о текућим дешавањима у обзир морају узети све чињенице и развој догађаја у дужем периоду. Такође, упозоравамо да хистерична реакција од стране низа европских држава, као и ЕУ и НАТО у целини, може изазвати драматичне последице и ствари учинити много горима, па је као таква апсолутно неприхватљива“.Потписници који осуђују потез Србије у ОУН су:1. Матија Бећковић, академик2. Данило Н. Баста3. проф. др Слободан Реметић, академик4. проф. др Милош Ковић5. проф. др Душан Пророковић6. проф. др Часлав Д. Копривица7. проф. др Синиша Атлагић8. Ђуро Билбија, новинар публициста9. Милана Бабић, публициста и књижевник10. проф. др Синиша Боровић, генерал11. проф. др Милан Брдар12. проф. др Ђорђе Бубало13. доц. др Жељко Будимир14. Александар Вујовић, новинар и публициста15. проф. др Слободан Вујошевић16. проф. др Игор Вуковић17. Јово Вукелић, новинар18. Маринко Вучинић, публициста19. проф. др Јелена Гајић20. др Стеван Гајић21. проф. др Ирина Деретић22. Споменка Деретић, новинар23. др Владимир Димитријевић24. др Драгана Дракулић-Пријма25. проф. др Јован Б. Душанић26. проф. др Александар Ђикић27. Никола Н. Живковић, публициста28. проф. др Обрад Зелић29. Игор Ивановић, публициста30. доц др Новица Јанковић31. др Слободан Јанковић32. др Јован Јањић33. др Бојан Јовановић34. доцент др Милош Јовановић35. Стефан Каргановић36. проф. др Зоран Кинђић37. др Снежана Кирин38. Митар Ковач, генерал39. Зоран Костић, пјесник40. др Миодраг Кулић, теоријски физичар41. проф. р Милан Лекић42. проф. др Славољуб Лекић43. проф. др Александар Липковски44. Синиша Љепојевић, публициста45. проф. Др Марко Маловић46. проф. др Саво Марковић47. Михаило Меденица, писац и публициста48. др Александар Митић49. проф. др Радомир Милашиновић50. Никола Милованчев, публициста51. Диана Милошевић, новинар52. проф. др Слободан Орловић53. Александар Павић, публициста54. др Марко Пејковић55. проф. др Срђан Перишић56. проф. др Драгољуб Петровић57. проф. др Милан Пршић58. проф. др Радован Радиновић, генерал59. мр Радојка Реметић60. проф. др Митра Рељић61. проф. др Слободан Рељић62. проф. др Бранислав Ристивојевић63. проф. др Александар Седмак64. проф. др Добривоје Станојевић65. проф. др Миломир Степић66. проф. др Рада Стијовић67. проф. др Александар Терзић68. проф. др Ратко Тошић69. др Драган Хамовић70. Јово Цвјетковић, издавач и публициста71. проф. др Ђорђе С. Чантрак72. проф. др Зоран Чворовић73. проф. др Срђан Шљукић74. проф. др Марица Шљукић75. проф. др Михаило Шћепановић76. др Небојша Шулетић
https://sputnikportal.rs/20220302/vucic-srbija-se-u-un-pridruzila-osudi-napada-na-ukrajinu-nismo-podrzali-sankcije-rusiji-1134971346.html
https://sputnikportal.rs/20220304/rusija-denacifikacija-ukrajine-je-dug-proces-presudnu-ulogu-odigrace-ukrajinski-narod-1135027850.html
https://sputnikportal.rs/20220226/1134807768.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/19/1130142245_166:0:2833:2000_1920x0_80_0_0_037b0dc8d8ca0487be36c670d94e2ad3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика
србија, србија – политика
Проглас српских интелектуалаца против гласања Србије у УН поводом кризе у Украјини
Део српских интелектуалаца потписао је апел поводом одлуке званичне Србије да подржи резолуцију Генералне скупштине УН којом се осуђује интервенција Русије у Украјини.
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com). Они сматрају да су се тим чином власти Србије сврстале на страну НАТО земаља што је, по њима, у супротности са интересима српског народа.
„Након осам године агоније, започете насилним свргавањем легално изабране власти 2014. у Украјини, а обележене непрестаним страдањем цивилног становништва, сталним гранатирањем Донбаса, организовањем бројних диверзантско-терористичких акција, застрашивањем грађана који другачије мисле, ограничавањем основних људских права и слобода, реафирмисањем нацистичке идеологије и бујањем екстремизма, претварањем Украјине у средство продора НАТО ка руским границама, Русија је отпочела војну акцију у циљу одбране руске државе и руског народа, у циљу демилитаризације и денацификације Украјине. То је директна последица тога што су политичке елите Украјине, уз отворену подршку својих западних ментора, упорно избегавале да примене договоре потписане у Минску још 2015, верификоване Резолуцијом 2202 Савета безбедности, чиме би се мир сачувао без даље ескалације кризе и нових ратних разарања“, наводе потписници апела.
Они напомињу да је Русија ово за себе животно важно питање покушавала да реши путем преговора са САД и НАТО — у више наврата, а последњи пут почевши од децембра 2021, с циљем добијања правних, узајамно обавезујућих гаранција, ради дугорочног осигуравања стратешке стабилности у западној Евроазији.
Међутим, оцењују потписници, 23. фебруара 2022. САД су званично саопштиле да даљих разговора на ту тему неће бити. Дословно истовремено, актуелни украјински председник је, обраћајући се на Безбедносном форуму у Минхену, обзнанио како Украјина жели да одустане од вишедеценијског статуса ненуклеарне државе.
„Суочена с агресивним натовским милитаризмом, потпомогнутим његовим локалним експонентом — официјалним украјинским екстремизмом, утемељеном на радикалној русофобији, који се није либио да територију и оружане снаге земље стави у службу опасних, чак и нуклеарних претњи по безбедност Русије и по светски мир, Русија, на концу, није имала избора него да сама исходује безбедносна јемства за себе.
У апелу јавности потписници истичу:
„Свесни трагичне ситуације у којој су се нашли грађани Украјине, који сада страдају услед последица осмогодишњег вазалног и крајње неодговорног управљања њиховом земљом, а у нади да ће се руска војна операција завршити у што краћем року, са што мање жртава, на обема странама, те да ће крај оружаних непријатељстава донети стабилност, правду и слободу свим њеним грађанима, ми доле потписани изражавамо став да се приликом опредељивања о текућим дешавањима у обзир морају узети све чињенице и развој догађаја у дужем периоду. Такође, упозоравамо да хистерична реакција од стране низа европских држава, као и ЕУ и НАТО у целини, може изазвати драматичне последице и ствари учинити много горима, па је као таква апсолутно неприхватљива“.
Потписници који осуђују потез Србије у ОУН су:
1. Матија Бећковић, академик
3. проф. др Слободан Реметић, академик
5. проф. др Душан Пророковић
6. проф. др Часлав Д. Копривица
7. проф. др Синиша Атлагић
8. Ђуро Билбија, новинар публициста
9. Милана Бабић, публициста и књижевник
10. проф. др Синиша Боровић, генерал
12. проф. др Ђорђе Бубало
13. доц. др Жељко Будимир
14. Александар Вујовић, новинар и публициста
15. проф. др Слободан Вујошевић
16. проф. др Игор Вуковић
17. Јово Вукелић, новинар
18. Маринко Вучинић, публициста
19. проф. др Јелена Гајић
21. проф. др Ирина Деретић
22. Споменка Деретић, новинар
23. др Владимир Димитријевић
24. др Драгана Дракулић-Пријма
25. проф. др Јован Б. Душанић
26. проф. др Александар Ђикић
27. Никола Н. Живковић, публициста
29. Игор Ивановић, публициста
30. доц др Новица Јанковић
34. доцент др Милош Јовановић
36. проф. др Зоран Кинђић
39. Зоран Костић, пјесник
40. др Миодраг Кулић, теоријски физичар
42. проф. др Славољуб Лекић
43. проф. др Александар Липковски
44. Синиша Љепојевић, публициста
45. проф. Др Марко Маловић
46. проф. др Саво Марковић
47. Михаило Меденица, писац и публициста
49. проф. др Радомир Милашиновић
50. Никола Милованчев, публициста
51. Диана Милошевић, новинар
52. проф. др Слободан Орловић
53. Александар Павић, публициста
55. проф. др Срђан Перишић
56. проф. др Драгољуб Петровић
58. проф. др Радован Радиновић, генерал
61. проф. др Слободан Рељић
62. проф. др Бранислав Ристивојевић
63. проф. др Александар Седмак
64. проф. др Добривоје Станојевић
65. проф. др Миломир Степић
66. проф. др Рада Стијовић
67. проф. др Александар Терзић
70. Јово Цвјетковић, издавач и публициста
71. проф. др Ђорђе С. Чантрак
72. проф. др Зоран Чворовић
73. проф. др Срђан Шљукић
74. проф. др Марица Шљукић
75. проф. др Михаило Шћепановић