https://sputnikportal.rs/20220309/prelomna-tacka-moze-li-evropa-da-se-suprotstavi-reziranoj-americkoj-akciji-protiv-rusije-1135228219.html
Преломна тачка: Може ли Европа да се супротстави режираној америчкој акцији против Русије
Преломна тачка: Може ли Европа да се супротстави режираној америчкој акцији против Русије
Sputnik Србија
САД су забраниле увоз нафте, гаса и угља из Русије због ситуације у Украјини. Поједине земље Европске уније признају да без руске нафте неће моћи ни да се... 09.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-09T20:37+0100
2022-03-09T20:37+0100
2022-03-09T20:37+0100
свет
свет – политика
специјална операција у украјини
свет – економија
русија
сад
енергенти
санкције
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111524/51/1115245161_19:0:1900:1058_1920x0_80_0_0_9b41628087ed1ee23b1b1d9ca3865ae3.jpg
Поред забране увоза нафте, гаса и угља из Русије, нове санкције забрањују Американцима да инвестирају у руски комплекс горива и енергетике.Иако су САД прошле године куповале од Русије скоро 700.000 барела нафте и њених деривата дневно, Америка може да се ослони на нафту добијену из шкриљаца, а у току је и жива дипломатска активност одмрзавања односа са нафотм богатом Венецуелом.Европа против енергетских санкција САДИстовремено, европски лидери хватају се за главу. Немачка признаје да земља „неће моћи да се покреће“ без увоза руске нафте. Мађарски званичници поручују да не желе да грађани плаћају цену за рат који се одвија у суседној земљи. Аналитичари сматрају да је Европа требало раније да размишља о сопственој енергетској сигурности.Александар Митић из Института за међународну политику и привреду за Спутњик каже да су САД од кад се у последњих неколико месеци захухтала криза око Украјине имале два најважнија циља - заустављање Северног тока 2 и стварање трансатлантске хомогенизације, јединства између САД и ЕУ по питању најоштријих могућих санкција против Руске Федерације."У много чему САД су успеле у томе, међутим, сада се тражи корак даље на који ЕУ није спремна из врло објективних разлога. Не верујем да се због тога на западу мења наратив о самом сукобу, о његовој природи, али ове чињенице, став ЕУ, ипак ствара очекиване пукотине у трансалтланском јединству. Практично се донекле пребацује наратив о последицама санкција, јер се до сада углавном причало о употреби санкција против Русије, о ефектима на руску економију, док сада са причом о енергентима видимо да се фокус полако пребацује и на негативне последице, пре свега по европску економију".План старији од кризе у УкрајиниМитић подсећа да је план о заустављању зависности од руског гаса у Европи много старији од догађаја у Украјини, каже да је он дугорочна пројекција и тежња. Додаје, међутим, да ако се погледају трендови и статистика, зависност Европе од енергената из Русије се од средине двехиљадитих није значајније променила, и даље је велика."Отприлике 40 одсто гаса долази из Русије, више од четвртине нафте долази из Руске Федерације. То је енергија која греје станове и куће у ЕУ, али покреће и фабрике, економију која омогућава кретање и мобилност широм ЕУ, све оно од чега зависи просперитет у унији. Наивно је очекивати да ће се Европа тако лако одрећи свих тих бенефита. То није питање луксуза, то је питање основног преживљавања и основног стандарда грађана", истиче Митић.Он додаје да је и сада видљиво да постоје разлике у реакцијама на последње вести из САД унутар ЕУ, јер немају све земље исту зависност од руског гаса. Немачка, Италија, а посебно Мађарска имају много већу зависност од просека, од осталих држава. Пољска је годинама смањивала удео руског гаса, а он је и данас већи од просека ЕУ. Француска и Холандија немају тај проблем.Пукотине унутар ЕУ"Овде већ говоримо о разликама у интересима појединачних држава чланица, за неке је то питање опстанка, најелементарнијег опстанка њихове економије и стандарда", објашњава Митић.Најављујући забрану увоза енергената из Русије, амерички председник Бајден рекао је да Америка разуме да савезници у Европи не могу да се придруже забрани. Митића смо питали у којој мери је ова изјава искрена, јер се чини да су САД спремне да учине све како би потпуно изоловале Русију.Он додаје да не види како Мађарска, Бугарска или Словачка могу да пристану на санкционисање руских енергената, с обзиром да немају кредибилну алтернативу. Чак и да се крене са веома оптимистичним плановима о ужурбаној замени руских енергената алетнативним изворима, питање је колико је то уопште изводљиво и наравно - по којој цени."Лако је рећи да постоје алтернативе, али увек се поставља питање трошка, а чињеница је да су руски енергенти, пре свега гас, убедљиво најјефтинији, најисплативији енергент за земље Европске уније", закључује Александар Митић.
https://sputnikportal.rs/20220309/kina-odgovara-na-pretnje-iz-amerike-1135224013.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
сад, русија, санкције, нафта, руски гас, бајден, забрана увоза нафте, александар митић, sad, rуsija, sankcije, nafta, ruski gas, bajden, zabrana uvoza nafte, aleksandar mitic,
сад, русија, санкције, нафта, руски гас, бајден, забрана увоза нафте, александар митић, sad, rуsija, sankcije, nafta, ruski gas, bajden, zabrana uvoza nafte, aleksandar mitic,
Преломна тачка: Може ли Европа да се супротстави режираној америчкој акцији против Русије
САД су забраниле увоз нафте, гаса и угља из Русије због ситуације у Украјини. Поједине земље Европске уније признају да без руске нафте неће моћи ни да се крећу. Да ли је супротстављање Европе Бајденовим енергетским санкцијама преломна тачка у којој ће Европа у први план ставити свој интерес, а не режирану америчку хистерију против Русије.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Поред
забране увоза нафте, гаса и угља из Русије, нове санкције забрањују Американцима да инвестирају у руски комплекс горива и енергетике.
Иако су САД прошле године куповале од Русије скоро 700.000 барела нафте и њених деривата дневно, Америка може да се ослони на нафту добијену из шкриљаца, а у току је и жива дипломатска активност одмрзавања односа са нафотм богатом Венецуелом.
Европа против енергетских санкција САД
Истовремено, европски лидери хватају се за главу.
Немачка признаје да земља „неће моћи да се покреће“ без увоза руске нафте. Мађарски званичници поручују да
не желе да грађани плаћају цену за рат који се одвија у суседној земљи. Аналитичари сматрају да је Европа требало раније да размишља о сопственој енергетској сигурности.
Александар Митић из Института за међународну политику и привреду за Спутњик каже да су САД од кад се у последњих неколико месеци захухтала криза око Украјине имале два најважнија циља - заустављање Северног тока 2 и стварање трансатлантске хомогенизације, јединства између САД и ЕУ по питању најоштријих могућих санкција против Руске Федерације.
"У много чему САД су успеле у томе, међутим, сада се тражи корак даље на који ЕУ није спремна из врло објективних разлога. Не верујем да се због тога на западу мења наратив о самом сукобу, о његовој природи, али ове чињенице, став ЕУ, ипак ствара очекиване пукотине у трансалтланском јединству. Практично се донекле пребацује наратив о последицама санкција, јер се до сада углавном причало о употреби санкција против Русије, о ефектима на руску економију, док сада са причом о енергентима видимо да се фокус полако пребацује и на негативне последице, пре свега по европску економију".
План старији од кризе у Украјини
Митић подсећа да је план о заустављању зависности од руског гаса у Европи много старији од догађаја у Украјини, каже да је он дугорочна пројекција и тежња. Додаје, међутим, да ако се погледају трендови и статистика, зависност Европе од енергената из Русије се од средине двехиљадитих није значајније променила, и даље је велика.
"Отприлике 40 одсто гаса долази из Русије, више од четвртине нафте долази из Руске Федерације. То је енергија која греје станове и куће у ЕУ, али покреће и фабрике, економију која омогућава кретање и мобилност широм ЕУ, све оно од чега зависи просперитет у унији. Наивно је очекивати да ће се Европа тако лако одрећи свих тих бенефита. То није питање луксуза, то је питање основног преживљавања и основног стандарда грађана", истиче Митић.
Он додаје да је и сада видљиво да постоје разлике у реакцијама на последње вести из САД унутар ЕУ, јер немају све земље исту зависност од руског гаса. Немачка, Италија, а посебно Мађарска имају много већу зависност од просека, од осталих држава. Пољска је годинама смањивала удео руског гаса, а он је и данас већи од просека ЕУ. Француска и Холандија немају тај проблем.
"Овде већ говоримо о разликама у интересима појединачних држава чланица, за неке је то питање опстанка, најелементарнијег опстанка њихове економије и стандарда", објашњава Митић.
Најављујући забрану увоза енергената из Русије, амерички председник Бајден рекао је да Америка разуме да савезници у Европи не могу да се придруже забрани. Митића смо питали у којој мери је ова изјава искрена, јер се чини да су САД спремне да учине све како би потпуно изоловале Русију.
"Наравно да ће Бајденова администрација максимално инсистирати да притисне Европску унију, што као целину, што као појединачне државе да по могућству санкционишу енергенте који долазе из Русије. Али мислим да ће јако тешко доћи до једниственог става, ма како се даље одвијао сукоб у Украјини. У догледно време нећемо видети неки јединствен став Европске уније око овог питања, односно јединствен став који би ишао у прилог санкционисању руских енергената. За поједине државе ово је заиста питање живота и смрти њихове економије", каже Митић.
Он додаје да не види како Мађарска, Бугарска или Словачка могу да пристану на санкционисање руских енергената, с обзиром да немају кредибилну алтернативу. Чак и да се крене са веома оптимистичним плановима о ужурбаној замени руских енергената алетнативним изворима, питање је колико је то уопште изводљиво и наравно - по којој цени.
"Лако је рећи да постоје алтернативе, али увек се поставља питање трошка, а чињеница је да су руски енергенти, пре свега гас, убедљиво најјефтинији, најисплативији енергент за земље Европске уније", закључује Александар Митић.
