Зеленски се одриче НАТО-а, али одлучују – неонацисти
22:11 09.03.2022 (Освежено: 14:36 10.03.2022)
© Sputnik / Стрингер
/ Пратите нас
Украјинска страна преговоре користи за куповину времена а контраверзне поруке Зеленског упућују на два закључка. Први, да не постоји добра воља да се овај сукоб реши на преговарачкој платформи са Русијом, и друго - чак и да она постоји, реализација на терену не зависи од њега већ од неонациста који држе Украјину у шаци.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Емотивни говор председника Украјине који је подигао британски парламент на ноге сем проблематичног тумачења ситуације на терену садржи и неколико елемената који упућују да је „спремност на компромис поводом Крима и Донбаса“ у преговарачком процесу са Русијом - била само реторичка акробатика бившег комичара.
"Украјина није желела овај рат, али ако нам поставите Шекспировско питање: бити или не бити, наш одговор је бити", рекао је Зеленски и парафразирајући Винстона Черчила поручио да ће се Украјина борити „ у шумама, на пољима, на плажама, на улицама, по обалама река".
Овом излагању у британском парламенту претходило је признање да се „охладио од НАТО-а“ те да се простор за преговоре са Русијом, уз одређене уступке по питању статуса Крима и Донбаса, отвара.
Полуге моћи држе најекстремнији делови Украјине
Како у контексту преговорачког процеса са Русијом тумачити ове контрадикторне изјаве, постоји ли спремност Зеленског да окрене леђа НАТО-у или је по среди игра чија правила не одређује он - већ Алијанса са својим неонацистичким снагама на терену?
Не постоји ни спремност али ни могућност да украјинска страна одговорно приступи преговорима и стави тачку на војну операцију Русије у овој земљи, сматра Стеван Гајић, научни сарадник у Институту за европске студије.
Војници батаљона "Азов" полажу заклетву у Кијеву
© Sputnik / Евгений Котенко
/ Он оцењује да је ограђивање Зеленског од НАТО у функцији одуговлачења и куповине времена и да је тешко говорити о компромисима или уступцима према Русији све док се полуге силе налазе у рукама нејекстремнијих елемената Украјине.
„Ако се нешто договоре руска и украјинска страна, реализација зависи искључиво од добре воље Азова. Најочигледнији пример за то је Мариупољ и чињеница да још није почело масовно извлачење цивила из градова хуманитарним коридорима. Зеленски нема потпуну контролу над трупама на терену, и најважније, он је све време талац НАТО коме је јасно да украјинска војска не може војно да победи али то не умањује његову жељу да види што више крви“.
Убиства неистомишљеника
Јасна субординација на терену не постоји, сматра Гајић. Она, прецизира, није постојала од када је Арсен Аваков дао неограничену власт неонацистичким групама, батаљонима и војскама попут Азова.
„Азов је организован као СС, као партијаска војска с тим што су, узимајући нешто и од бољшевичког система, они покушали да избегну Хитлерову грешку који је на крају рата зажалио што је фокусирајући се само на партијску, губио контролу над оном регуларном војском. То су украјински нацисти исправили тако што су убацили своје људе попут некада комунистичких комесара у револуционарној совјетској армији, у редове регуларне војске. Отуда случајеви да неонацисти убијају официре који размишљају или о предаји или преговорима са Русима“.
Случај без преседана
Гајић подсећа на случај без преседана - убиство једног од преговарача са украјинске стране који није ни затворан ни испитиван већ га је убила Украјинска служба безбедности.
Табла на згради Службе безбедности Украјине
© Sputnik / Стрингер
„Аваков је најодговорнији за нацификовање читавог безбедносног система Украјине где су криминалци и неонацисти преузели контролу. На Западу се о томе ћути као што се некада у ратовима деведесетих ћутало о постојању хиљаде интернационалних и домаћих муџехедина у Босни који су убијали са јасном идеологијом Муслиманског братства изложеној у Алијиној "Исламској декларацији". То се сада дешава у Украјини и то је оно што одређује ствари на терену, укључујући и маневарски простор самог Зеленског“.
Експеримент пројекта Гладио
Читава Украјина велики је експеримент пројекта Гладио, указује Гајић, подсећајући да је тај ЦИА пројекат некада подразумевао прављење структуре испод политичке површине, коју су чинили официри, различити делови служби, војске, полиције, спремни да осујете сваку евентуалну победу и долазак комуниста на власт.
Припадници полиције на Тргу независности у Кијеву током сукоба демонстраната и полиције 19. фебруара 2014.
© Sputnik / Андрей Стенин
„Исти случај је са Украјином. Азов је почео да делује као добровољачки батаљон, а сада их видимо у Харкову, Мариупољу, Кијеву. Они су имали и помоћну полицију, народне дружине, патроле момака који су у униформама малтретирали људе. У њихово опремање и организовање уложен је огроман новац, а трагови упућују да долази из НАТО и ЦИА“, каже Гајић додајући да аргумент који је толико пута чуо последњих година да неонацисти имају свега 3 до 4 посто подршке на изборима у Украјини не значи ништа јер до настанка НДХ ни усташки покрет није имао већинску подршку“.
Маскота која не доноси одлуке
У контексту преговарачког процеса са Русијом то значи, каже Гајић, да Зеленски има одговорност председника државе али врло мало реалног утицаја на збивања на терену.
„Он је као врста маскоте која прича, али не доноси никакве одлуке. Чињеница је да су га догађаји преотели а он постао талац изопачене и до крајњих граница екстремизоване политичке културе у Украјини“.
Гајић закључује да је једини епилог дешавања у Украјини безусловна капитулација Кијева која може да заустави даље крвопролиће. Уколико се то не деси, сматра, Русија ће завршити специјалну операцију, испуњавајући све њене тачке.
