Москва: Санкције неће проћи незапажено код њихових иницијатора
© Sputnik / Maxim Blinov
Пратите нас
Русија је спремна да се супротстави санкцијама и другим ограничењима, биће тешко, али нема панике, изјавио је заменик шефа руске дипломатије Александар Панкин.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Према његовим речима, узајамна зависност руске економије с другим земљама у неким случајевима достиже и 50 одсто, тако да санкције неће проћи незапажено код њихових иницијатора.
„Наравно, последице ће имати сви, због тога не можемо једним потезом пера, према закону једне земље или групе земаља, изаћи или бити ограђени некаквом гвозденом завесом или каменим зидом од целог света. Многи могу да кажу да је улога Русије безначајна, ништавна. Негде је то неколико процената, негде је петнаестак процената, а негде 30, 40 или педесет“, рекао је Панкин у интервјуу за лист „Известија“.
Дипломата је истакао да ће глобална економија, која је већ претрпела шокантне последице због пандемије, због антируских санкција преживети огроман шок.
„Наравно, биће преиспитане цифре економског раста, трговинске размене, цифре дефицита испорука. Русија је озбиљан учесник у светским привредним везама, због тога то неће проћи незапажено. И то се не тиче само токова енергената, сировина и прехрамбене индустрије“, нагласио је Панкин.
Европа ће осетити талас последица од санкција Русији
Према његовој оцени, Европа ће осетити талас последица од антируских санкција, али то неће имати везе са енергетиком, јер ће Русија испунити своје обавезе.
„Какви ће то бити таласи? Њих већ видите и они ће кренуту у правцу Западне Европе која зависи од нас, али не зато што ми испоруке енергената користимо као оружје, ми увек испуњавамо своје обавезе, које произилазе из уговора и споразума. И ми ћемо своје обавезе испунити у оној мери у којој су тражене“, рекао је Панкин.
Дипломата је нагласио да Москва, када је реч о санкцијама, не искључује да „још није стигао најгори сценарио“, али и да Запад може да се „повуче уназад“.
„Увек смо говорили да смо спремни за све сценарије, укључујући и оне најгоре у економском и финансијском смислу. Можда још нисмо стигли до најгорих сценарија, иако наши партнери имају тенденцију да прете предузимањем великих корака, а онда да се мало повуку, схватајући да пуцају не само себи у ногу, већ можда и негде више“, рекао је Панкин.
Циљ иницијатора санкција – уништавање земље и народа
Без обзира на разлоге за санкције Русији, циљ њихових иницијатора је да униште Русију и њен народ, сматра Панкин.
Говорећи о западним санкцијама, он је приметио да је „најважније што иза ове вербалне казуистике стоји апсолутно јасан циљ – да се земља уништи и то не само њена елита и појединци на списковима, већ да се уништи народ“.
Уништавање партнера у Евроазијском савезу
Према његовим речима, антируске санкције погодиће партнере Москве у Евроазијском савезу као маљем.
„Наравно, санкције Русији не само што ће рикошетирати, већ ће вероватно као маљем ударити и по нашим савезницима, најближим економским и трговинским партнерима на евроазијском простору. А тема санкција и њихово ублажавање налазила се на нашем евроазијском дневном реду већ дуго“, рекао је заменик министра.
Према његовим речима, „тешко је замислити ко ће заменити Русију на тржиштима ЕАЕУ, с обзиром на то да имамо слободно кретање роба, услуга, капитала и радне снаге“.
„Рачунамо на солидарност наших евроазијских партнера, надамо се да ћемо у овим тешким временима моћи да опстанемо. Постоји читав низ инструмената који се, како смо упозоравали, морају увести и они су искоришћени – рачуни у националним валутама, могућности привлачења наших регионалних развојних банака за финансирање“, навео је Панкин.
Он је додао да ће „наше евроазијске партнере на сваки начин одгуривати од нас – то се не крије, то се дешава на курсу тоталне изолације Русије“.
„Али очекујемо да ће међусобна повезаност наших интереса и неминовност коју морамо заједно да развијамо преовладати у расположењу... Нико никога не тлачи, нико никоме ништа не намеће – ни велики малима, ни мали великима“, констатовао је он.
„Који су циљеви овог задатка? Па, наравно, да се минимизира наше учешће у глобалној економији, нанесе значајна штета нашој одбрамбеној способности због економских фактора. И да се удари на становништво и то у коју сврху – како би се изазвало њихово протестно расположење или други кораци... Увек је било јасно зашто Русију потискују и притискају, чинећи јој живот неподношљивим“, закључио је Панкин.
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“, да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу. Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.
Као одговор на војну операцију, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.
