https://sputnikportal.rs/20220310/pokrenuta-peticija-da-srbija-ne-uvede-sankcije-rusiji-spisak-potpisnika---javnih-licnosti-1135251944.html
Покренута петиција да Србија не уведе санкције Русији: Списак потписника - јавних личности
Покренута петиција да Србија не уведе санкције Русији: Списак потписника - јавних личности
Sputnik Србија
Институт за политичко умрежавање покренуо је петицију против увођења санкција Руској Федерацији због актуелних дешавања у Украјини. Петицију је потписало 35... 10.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-10T12:03+0100
2022-03-10T12:03+0100
2022-03-11T14:18+0100
србија
србија
србија – политика
русија
специјална операција у украјини
санкције
петиција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112000/48/1120004855_0:143:3001:1831_1920x0_80_0_0_5e4e14ea113481caae210aac0ee96585.jpg
Из Института наводе да су петицију покренули „свесни нераскидивих историјских, културних, верских, политичких, економских, безбедносних и других веза између Србије и Русије, односно српског и руског народа“.„Разлози за то да се и овога пута српски народ и држава нађу на правој страни историје, односно уз Русију и руски народ, више су него многобројни. Још од времена настанка српске и руске државе везе два словенска народа су нераскидиве. Руска црква и држава биле су те које су директно помогле нашем духовном оцу Светом Сави да оснује Српску цркву. Русија, као једна од светских сила тога времена, током 19. века активно је помагала обнову српске државности и ослобођење српског народа од Османског царства и Хабзбуршке монархије, односно Аустроугарске, како у Србији, тако и у Српској Војводини и у Црној Гори. Чињеница је да је Руско царство ушло у Први светски рат између осталог и како би, по наредби цара Николаја Другог Романова, заштитило једноверни и савезнички српски народ, а и да су руске трупе у Другом светском рату битно допринеле ослобођењу Београда и значајног дела српских историјских територија од нацистичког окупатора“, наводе из Института.Како додају, „Русија је данас најзначајнији геополитички, политички, безбедносни и економски савезник Србије и српског народа“.„То је вишеструко потврђено у пракси – од заштите територијалног интегритета и суверенитета Србије кроз доследно поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и спречавања пријема тзв. Косова у међународне институције, преко спречавања усвајања резолуције о Србима као геноцидном народу, захваљујући вету Виталија Чуркина у УН 2015. године, па све до подршке очувању Републике Српске са припадајућим јој дејтонским надлежностима. Економске погодности сарадње Србије и Русије, попут вишеструко јефтинијег руског гаса за српско тржиште у односу на остала европска, те потенцијални одбрамбени и геополитички ослонац на Русију, као глобалну силу, у могућим ширим превирањима у међународним односима,која нам предстоје, додатни су аргументи против увођења санкција овој осведоченој пријатељској и братској држави“, саопштено је из Института.Они су поздравили „досадашње опредељење руководства Србије на челу са председником Александром Вучићем да не уведе санкције Руској Федерацији упркос огромним притисцима који долазе од стране колективног Запада и његових центара моћи“.„Истовремено смо свесни да ће ти притисци у наредном периоду бити интензивирани и проширени и управо зато сматрамо ову петицију сврсисходним начином указивања домаћим носиоцима власти, а и иностраним чиниоцима, да национално свесна интелектуална, друштвена и политичка заједница наше земље неувођење санкција Руској Федерацији сматра политичким, безбедносним, економским, али не мање и моралним императивом“, закључују из Института.Петицију су потписали1. Матија Бећковића, aкадемик2.Дарко Танасковић, академик3.Владимир Кецмановић, писац4.Дража Анђелковић, историчар и аналитичар5.Ивица Дачић, председник Скупштине Р.Србије и председник СПС6.Александар Шешељ, заменик председника Српске радикалне странке7.Проф.др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду8.Иван Стоиљковић, председник Демократске партије Срба Македоније9.Проф др Чедомир Антић, Универзитет у Београду10.Проф др Александар Врањеш, Универзитет у Бања Луци11.Александар Ђурђев, посланик и председник Српске Лиге12.Иван Ђоковић, директор Дирекције за водне путеве13.Андрија Младеновић, помоћник градоначелника Београда14.Марко Танасковић, писац15.др Драго Његован, историчар16.Проф.др Дејан Микавица, Универзитет Нови Сад17.Филип Родић, уредник магазина ПЕЧЕТ18.Бојан Билбија, уредник политичке рубрике листа ПОЛИТИКА19.др Жарко Димић, директор историјског архива САНУ20.др Горан Николић, Институт за европске студије21.Марко Качаревић, Српски православни појци22.Горан Раичевић, струковни политиколог из области безбедности23.Миша Близанац, уметник24.Иван Стратимировић, професор25.Проф.др Ђорђе Стратимировић, професор Универзитета у Београду26.Селимир Вогић, војни свештеник27.Синиша Милић, одборник у Скупштини града Сомбора28.Славиша Павловић, писац29.Драган Тодоровић, председник Источне алтернативе30.Блажо Вујовић, Београдски синдикат31.Саша Адамовићисторичар32.Тајана Потерјахин, писац33.Владимир Јелић, потпредседник ПОКС34.Шпановић Р. Мирослав, посланик и председник ПО ПУПС35.Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, поета, есејиста и антологичар36.Драгослав Бокан, писац37.Миленко Митровић, председник Скупштине града Бијељина38.Мишо Вујовић, уредник магазина Србија39.Дејан БлагојевићСекретар Скупштине града Бијељина40.проф др Жељко Будимир, Универзитет у Бања Луци41.Александар Буханац, секретар Српско Руског Покрета42.др Слободан ЈанковићВиши научни сарадник, начелник Центра за суседне земље и Средоземље у Институту за међународну политику и привреду43.др Лука Кецман, проректор Универзитета у Бања Луци44.Весна Танасковић, историчар уметности45.Гојко Раичевић, главни и одговорни уредник ИН4С46.Иван Симић, адвокат из Београда47.Славољуб Качаревић, новинар48.генерал Бошко Антић, адмирал49.др Јован Јањић, културолог50.др Милан Парошки51.Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“52.Драган Мартиновић, академски сликар53.проф. др Драган Батавељић, Универзитет у Крагујевцу54.Желидраг Никчевић, писац и директор Андрићевог института55.Проф.др Милан Томић, професор Московског економског универзитета „Плеханов“
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, русија, санкције, петиција
србија, србија – политика, русија, санкције, петиција
Покренута петиција да Србија не уведе санкције Русији: Списак потписника - јавних личности
12:03 10.03.2022 (Освежено: 14:18 11.03.2022) Институт за политичко умрежавање покренуо је петицију против увођења санкција Руској Федерацији због актуелних дешавања у Украјини. Петицију је потписало 35 политичара, интелектуалаца и других јавних личности.
Из Института наводе да су петицију покренули „свесни нераскидивих историјских, културних, верских, политичких, економских, безбедносних и других веза између Србије и Русије, односно српског и руског народа“.
„Разлози за то да се и овога пута српски народ и држава нађу на правој страни историје, односно уз Русију и руски народ, више су него многобројни. Још од времена настанка српске и руске државе
везе два словенска народа су нераскидиве. Руска црква и држава биле су те које су директно помогле нашем духовном оцу Светом Сави да оснује Српску цркву. Русија, као једна од светских сила тога времена, током 19. века активно је помагала
обнову српске државности и ослобођење српског народа од Османског царства и Хабзбуршке монархије, односно Аустроугарске, како у Србији, тако и у Српској Војводини и у Црној Гори. Чињеница је да је Руско царство ушло у Први светски рат између осталог и како би, по наредби цара Николаја Другог Романова, заштитило једноверни и савезнички српски народ, а и да су руске трупе у Другом светском рату битно допринеле ослобођењу Београда и значајног дела српских историјских територија од нацистичког окупатора“,
наводе из Института.
Како додају, „Русија је данас најзначајнији геополитички, политички, безбедносни и економски савезник Србије и српског народа“.
„То је вишеструко потврђено у пракси – од заштите територијалног интегритета и суверенитета Србије кроз доследно поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и спречавања пријема тзв. Косова у међународне институције, преко спречавања усвајања резолуције о Србима као геноцидном народу, захваљујући вету Виталија Чуркина у УН 2015. године, па све до подршке очувању Републике Српске са припадајућим јој дејтонским надлежностима. Економске погодности сарадње Србије и Русије, попут вишеструко јефтинијег руског гаса за српско тржиште у односу на остала европска, те потенцијални одбрамбени и геополитички ослонац на Русију, као глобалну силу, у могућим ширим превирањима у међународним односима,која нам предстоје, додатни су аргументи против увођења санкција овој осведоченој пријатељској и братској држави“, саопштено је из Института.
Они су поздравили „досадашње опредељење руководства Србије на челу са председником Александром Вучићем да не уведе санкције Руској Федерацији упркос огромним притисцима који долазе од стране колективног Запада и његових центара моћи“.
„Истовремено смо свесни да ће ти притисци у наредном периоду бити интензивирани и проширени и управо зато сматрамо ову петицију сврсисходним начином указивања домаћим носиоцима власти, а и иностраним чиниоцима, да национално свесна интелектуална, друштвена и политичка заједница наше земље неувођење санкција Руској Федерацији сматра политичким, безбедносним, економским, али не мање и моралним императивом“, закључују из Института.
1. Матија Бећковића, aкадемик
2.Дарко Танасковић, академик
3.Владимир Кецмановић, писац
4.Дража Анђелковић, историчар и аналитичар
5.Ивица Дачић, председник Скупштине Р.Србије и председник СПС
6.Александар Шешељ, заменик председника Српске радикалне странке
7.Проф.др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду
8.Иван Стоиљковић, председник Демократске партије Срба Македоније
9.Проф др Чедомир Антић, Универзитет у Београду
10.Проф др Александар Врањеш, Универзитет у Бања Луци
11.Александар Ђурђев, посланик и председник Српске Лиге
12.Иван Ђоковић, директор Дирекције за водне путеве
13.Андрија Младеновић, помоћник градоначелника Београда
14.Марко Танасковић, писац
15.др Драго Његован, историчар
16.Проф.др Дејан Микавица, Универзитет Нови Сад
17.Филип Родић, уредник магазина ПЕЧЕТ
18.Бојан Билбија, уредник политичке рубрике листа ПОЛИТИКА
19.др Жарко Димић, директор историјског архива САНУ
20.др Горан Николић, Институт за европске студије
21.Марко Качаревић, Српски православни појци
22.Горан Раичевић, струковни политиколог из области безбедности
23.Миша Близанац, уметник
24.Иван Стратимировић, професор
25.Проф.др Ђорђе Стратимировић, професор Универзитета у Београду
26.Селимир Вогић, војни свештеник
27.Синиша Милић, одборник у Скупштини града Сомбора
28.Славиша Павловић, писац
29.Драган Тодоровић, председник Источне алтернативе
30.Блажо Вујовић, Београдски синдикат
31.Саша Адамовићисторичар
32.Тајана Потерјахин, писац
33.Владимир Јелић, потпредседник ПОКС
34.Шпановић Р. Мирослав, посланик и председник ПО ПУПС
35.Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, поета, есејиста и антологичар
36.Драгослав Бокан, писац
37.Миленко Митровић, председник Скупштине града Бијељина
38.Мишо Вујовић, уредник магазина Србија
39.Дејан БлагојевићСекретар Скупштине града Бијељина
40.проф др Жељко Будимир, Универзитет у Бања Луци
41.Александар Буханац, секретар Српско Руског Покрета
42.др Слободан ЈанковићВиши научни сарадник, начелник Центра за суседне земље и Средоземље у Институту за међународну политику и привреду
43.др Лука Кецман, проректор Универзитета у Бања Луци
44.Весна Танасковић, историчар уметности
45.Гојко Раичевић, главни и одговорни уредник ИН4С
46.Иван Симић, адвокат из Београда
47.Славољуб Качаревић, новинар
48.генерал Бошко Антић, адмирал
49.др Јован Јањић, културолог
51.Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“
52.Драган Мартиновић, академски сликар
53.проф. др Драган Батавељић, Универзитет у Крагујевцу
54.Желидраг Никчевић, писац и директор Андрићевог института
55.Проф.др Милан Томић, професор Московског економског универзитета „Плеханов“
