Повећан извоз балвана из Србије, како се са тим носе домаћи произвођачи намештаја
© Flickr / Elyse
Пратите нас
Прошле године извоз дрвета из Србије је знатно повећан, а извоз сировог храста и четинара био је чак двоструко већи него 2020. године. Извоз намештаја од дрвета повећан је за 20 одсто. Међутим, повећан извоз балвана одразио се и на домаћу дрвопрерађивачку индустрију, а слично је и у Европској унији.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратитена каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).
Извоз дрвне индустрије у прошлој години био је 1,4 милијарде евра. У укупном извозу учествује са 6,5 процената. Извози се намештај и дрво као сировина, највише храст и четинари.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је за РТС да се са повећаним обимом извоза повећава и цена тих производа на унутрашњем тржишту јер је њихова понуда, логично, мања. Из тог разлога домаћи произвођачи имају веће трошкове набавке сировине за своју производњу, пре свега намештај.
„То је једноставно представило проблем одрживости производње одређених произвођача у Србији из овог сектора“, истиче Станић.
Намештај од дрвета највише се извози у земље бивше Југославије и ЕУ, а Кина је највећи купац непрерађеног дрвета.
„Поставља се питање зашто се не спроводи државна политика која је усмерена на то да се сва наша сировина везана за дрвну масу не уступи нашим компанијама које су способне да произведу врхунски намештај и освоје највећу могућу добит за читаву нашу земљу и друштво“, каже професор Ратко Ристић са Шумарског факултета у Београду, преноси јавни сервис.
Потражња за дрветом ће порасти за 100 одсто
У дрвопрерађивачкој индустрији запослено је 55.000 људи. Дрво као сировина је све траженије и због нових еколошких прописа. Процењује се да ће потражња за дрветом као сировином наредних деценија порасти за 100 одсто.
„Генерално ми имамо сваке године вишак дрвне масе у нашим шумама, прирасте годишње око осам до осам и по милиона метара кубних. Посечемо четири до пет милиона према формалним и неформалним подацима. Дакле, сваке године имамо вишак од једно три до три и по милиона. Међутим, то нас не оправдава да нисмо испунили један од најважнијих циљева, а то је степен пошумљености Србије од 41,4 одсто до 2050. године“, наглашава Ристић.
Највећи увозник трупаца из Европе је Кина. На пример, извоз дрвета из Француске у Кину у последњих десет година повећан је седам пута, што је за последицу имало скок цена и проблеме са снабдевањем домаће дрвне индустрије.
Увоз кинеског намештаја од дрвета у ЕУ износи око три милијарде евра за годину дана.
