https://sputnikportal.rs/20220311/veliko-otkrice-ispod-glecera-na-grenlandu-sta-je-palo-na-zemlju-pre-58-miliona-godina-1135305169.html
Велико откриће испод глечера на Гренланду: Шта је пало на Земљу пре 58 милиона година
Велико откриће испод глечера на Гренланду: Шта је пало на Земљу пре 58 милиона година
Sputnik Србија
Огроман кратер који се крије дубоко испод глечера Хијавата на Гренланду вероватно је последица пада астероида широког један километар који се срушио на Земљу... 11.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-11T23:00+0100
2022-03-11T23:00+0100
2022-03-11T23:00+0100
свет
наука и технологија
астероид
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0b/1135305315_0:61:1200:736_1920x0_80_0_0_3890e8135f07604ed634784bde0e1167.jpg
Када је кратер Хијавата први пут откривен 2015. године, истраживачи су посумњали да га је направио метеорит пре између 12.000 и три милиона година. Судећи према стању кратера, астероид који га је створио изгледао је као да се срушио у већ формиран ледени покривач.Али, то је углавном засновано на посредним доказима, као што је скенирање радара, а истраживачи покушавају да открију колико је кратер заиста стар. Проблем је у томе што велики део доказа лежи испод километара леда, па се показало да је директне доказе тешко прикупити.Међутим, користећи две различите методе, истраживачи из Данске и Шведске сада су дошли до сличног датума – оног који нису очекивали.Одређивање новог доба кратера све је изненадило, каже геолог Мајкл Стори из данског Природњачког музеја:Докази долазе са обала реке низводно од глечера Хијавата, која износи камење и песак из темеља испод леденог покривача на отворено. Ови узорци стена се затим могу користити за одређивање датума удара астероида.У Шведској, истраживачи Националног музеја природне историје усресредили су се на стене са речне обале које садрже минерални циркон. Када овај минерал дође у контакт са метеоритом, он формира нове кристале који укључују радиоактивни елемент уранијума, а одбацују олово, па однос уранијума према олову може да открије период у коме је ова кристализација почела, преноси портал "Сајенсалерт".У међувремену, у Данској, истраживачи су се ослањали на технику звану аргон-аргон датирање, па је тако тим успео да ласерским загревањем песка прикупљеног низводно од глечера ослободи аргонски гас из појединачних зрна.Изотопи овог гаса су потом коришћени да би се утврдило колико је радиоактивног пропадања било од тренутка када су се минерали отопили услед удара метеорита.Аргон-аргон метод сугерише да је Хијавата астероид погодио Земљу у давном Палеоцену, пре између 56 и 66 милиона година, док су шведски научници својом техником дошли до тога да је до удара дошло пре 58 милиона година.Кратер Хијавата је скоро шест пута мањи од кратера Чиксулуб у Мексику, што значи да његов удар не би био ни приближно катастрофалан као догађај који је довео до истребљења диносауруса осам милиона година раније.Процењује се да би метеорит Хијавата проузроковао удар милион пута јачи од атомске бомбе, више него довољно снажан да утиче на локалну или чак глобалну климу тог времена. Научници сада истражују како је Хијавата метеорит изменио овај екосистем и његову климу пре више милиона година.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, наука и технологија, астероид
свет, наука и технологија, астероид
Велико откриће испод глечера на Гренланду: Шта је пало на Земљу пре 58 милиона година
Огроман кратер који се крије дубоко испод глечера Хијавата на Гренланду вероватно је последица пада астероида широког један километар који се срушио на Земљу пре 58 милиона година, око осам милиона година после удара који је убио већину диносауруса.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Када је кратер Хијавата први пут откривен 2015. године, истраживачи су посумњали да га је направио метеорит пре између 12.000 и три милиона година. Судећи према стању кратера, астероид који га је створио изгледао је као да се срушио у већ формиран ледени покривач.
Али, то је углавном засновано на посредним доказима, као што је скенирање радара, а истраживачи покушавају да открију колико је кратер заиста стар. Проблем је у томе што велики део доказа лежи испод километара леда, па се показало да је директне доказе тешко прикупити.
Међутим, користећи две различите методе, истраживачи из Данске и Шведске сада су дошли до сличног датума – оног који нису очекивали.
Одређивање новог доба кратера све је изненадило, каже геолог Мајкл Стори из данског Природњачког музеја:
„Убеђен сам да смо утврдили стварну старост кратера и да је он много старији него што су људи некада мислили.“
Докази долазе са обала реке низводно од глечера Хијавата, која износи камење и песак из темеља испод леденог покривача на отворено. Ови узорци стена се затим могу користити за одређивање датума удара астероида.
У Шведској, истраживачи Националног музеја природне историје усресредили су се на стене са речне обале које садрже минерални циркон. Када овај минерал дође
у контакт са метеоритом, он формира нове кристале који укључују радиоактивни елемент уранијума, а одбацују олово, па однос уранијума према олову може да открије период у коме је ова кристализација почела, преноси
портал "Сајенсалерт".У међувремену, у Данској, истраживачи су се ослањали на технику звану аргон-аргон датирање, па је тако тим успео да ласерским загревањем песка прикупљеног низводно од глечера ослободи аргонски гас из појединачних зрна.
Изотопи овог гаса су потом коришћени да би се утврдило колико је радиоактивног пропадања било од тренутка када су се минерали отопили услед удара метеорита.
Аргон-аргон метод сугерише да је Хијавата астероид погодио Земљу у давном Палеоцену, пре између 56 и 66 милиона година, док су шведски научници својом техником дошли до тога да је до удара дошло пре 58 милиона година.
Кратер Хијавата је скоро шест пута мањи од кратера Чиксулуб у Мексику, што значи да његов удар не би био ни приближно катастрофалан као догађај који је довео до истребљења диносауруса осам милиона година раније.
Процењује се да би метеорит Хијавата проузроковао удар милион пута јачи од атомске бомбе, више него довољно снажан да утиче на локалну или чак глобалну климу тог времена. Научници сада истражују како је Хијавата метеорит изменио овај екосистем и његову климу пре више милиона година.
