„Дорћолски мангаш – играо је са кајлом око врата, а судбина је хтела да умре с лоптом“
© Фото : YoutubeScreenshot@Elta HD
Пратите нас
Вест о смрти легенде Партизана Небојше Ушкета Вучићевића шокирала је фудбалску јавност у Србији и шире. Дорћолац и мангаш, како га је у разговору за Спутњик описао његов велики пријатељ Горан Каденић Кадена, заувек је напустио терен на којем је чинио чуда и преселио се на неко безбрижније место, да са анђелима тамо тера лопту.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Небојша Ушке Вучићевић практично се родио са лоптом и имао је дар од Бога да буде бољи од осталих у баратању бубамаром, а са њом је и отишао са овог света.
Судбина и ништа друго!
Sa velikom tugom se opraštamo od legende crno-belih, Nebojše Ušketa Vučićevića koji nas je večeras iznenada napustio.
— FK Partizan (@FKPartizanBG) March 11, 2022
Mesto i vreme sahrane će biti naknadno objavljeno. pic.twitter.com/pojSP2EhCU
Ништа није слутило на такав сценарио, јер је Ушке у петак, 11. марта био са пријатељима у клубу, међу њима са нашао и наш саговорник Кадена, који је је задужен за секцију ветерана Партизана, чији је члан од оснивања био и Ушке.
„Туга, шок, невероватно како тако изненада оде човек који има 60 година. Били смо заједно у пола 2 и договарали се да играмо Златну лигу у Раковици, али нам је рекао да има неки други термин од седам и на крају је тамо отишао. Позвао ме је Веља Вукићевић, наш заједнички пријатељ и јавио страшне вести. Ушке је умро на терену. Излив крви у мозак. Спаса није било, узалуд су били сви покушаји саиграча и пријатеља да га поврате. Доктор када је стигао, могао је само да констатује смрт. Туга, ма трагедија једна“, почео је разговор за Спутњик Горан Каденић Кадена.
Ушке је у Партизану провео пет сезона и у периоду од 1984. до 1989. године освојио је две титуле првака Југославије и куп. Тих пола деценије обезбедило му је место међу легендама клуба, јер је његов дар био јединствен, а немирни дух и шмекерски манири, учиниће Вучићевића бесмртним.
„Многи га памте као играча малог фудбала због његове ангажованости да и даље игра фудбал по балонима, али он је био пакао од играча што се тиче великог фудбала. Био је дриблер, имао је ту једну особину, за оне који на нису гледали, а то је експлозивност. Није био неке дугачке грађа, али је тај први корак, тих првих десет метара, страшна брзина и муњевита реакција. Ту је добијао противнике и мечеве. У великом фудбалу знао је тачно када треба да утрчи у простор и за мене је једино Драган Џајић имао ту особину. Тај невероватан тајминг, моменат. После тога можете само да се сликате. У малом фудбалу је користио знање, оно што му је Бог дао. Кад Ушке нагази лопту, нема вам спаса!", истиче Кадена о Вучићевићу, који је после Хумске каријеру наставио у француском Мецу, касније га је пут одвео у Шпанију, где је потписао за Саламанку, пре него што се вратио у ОФК Београд.
Управо су Кадена, такође бивши играч Партизана и Ушке Вучићевић, заједно бранили боје Партизана у Златној лиги, која постоји преко деценију. Ушкетов заштитни знак био је дебели златни ланац, који често није скидао, чак ни на самом терену.
„За разлику од својих другара који су легенде Партизана, Ушке је знао коме припада - Партизану. Знате и сами да легенде често представљају оптерећење за клубове, а да су у њима људи који то нису. Ветерани Партизана постоје 40-50 година, али откако смо активирали читаву причу да се чешће играју утакмице, Вучићевић је био наш активни члан. За ветеранску екипу је од 1.273 утакмице, одиграо преко 1.000 утакмица. Био је одлучан, одазивао се врло често, осима када је био на дужности ван земље. Није пропуштао утакмице. Ево, пре десетак дана смо играли против 'Чистоће' и губили 1:0. То су све млади момци, 20-25 година и Ушке није хтео да форсира. Ушао је последњих неколико минута, два два гола и решио меч! Био је стварно, како се каже, право дете Партизана. Рођени Дорћолац, одрастао у Господар Јовановој улици. Легенда онда права дорћолска, мангаш. Волео је да носи тај златни ланац и на фудбалу. Одрастао је са мајком и живели су релативно сиромашно, па је вероватно имао тај однос према злату да када је створио нешто, одлучио је да имагинацију претвори у реалност. Тужно је што се ово догодило јер је 1. марта потписао уговор са Партизаном, да буде скаут. Трагедија је и за његовог сина Вању који је прешао у Раднички Крагујевац и требало је да дебитује“, скрхан је Кадена.
Ушкетов велики пријатељ дочарао је за Спутњик како је Вучићевић одрастао на чувеном Дорћолу и колико је, заправо, живео за фудбал.
„Ишао је у основну школу Перо Поповић и тамо је на кошаркашком терену заказивао фудбалске мечеве. Играло се на мале голове, а он сам је знао да игра против тројице и да побеђује. Љубав према фуфдбалу спречила га је да резонује ствари на прави начин. Био је дриблер, човек игре, волео је да игра, није га занимала будућност. То је трагедија великих. Колико год ружно и сулудо звучало, ако је нешто добро, умро је тамо где је највише волео - на терену“.
Nebojša Uške Vučićević (1962-2022)
— Crno-bela nostalgija (@CBNostalgija) March 12, 2022
168 takmičarskih utakmica za Partizan, 36 golova
Prvenstvo 140/27
Kup SFRJ 14/4
Kup UEFA 14/5
Večna slava fudbalskom velemajstoru. pic.twitter.com/jEC1vOxn1Y
Колики је заправо таленат и масјтор фудбала био Ушке Вучићевић, најбоље осликавају речи које је на самом крају разговора изговорио Кадена.
„Трагедија је што није у животу и фудбалу остварио далеко више јер је он био у рангу једног Месија, Нејмара, само није имао ко да га води. Да му лупи 10 шамара и да га усмери. Задовољавао се ситним стварима, и то га је на одређени начин спутовало. О њему и као о тренеру имам изузетно мишљење. Није био тренер са лаптопом, већ је знање и искуство са терена преносио играчима. Са Хајдуком из Куле прошао је два ранга такмичења, увео је клуб у виши ранг. То је био наш Ушке, нека му је лака земља“, закључио је Горан Каденић.
Небојша Вучићевић одиграо је 169 утакмица за Партизан и постигао 36 голова, а после играчке каријере упловио је у тренерске воде. Водио је Дорћол, Јединство из Брчког, Раднички Крагујевац, београдски Раднички, Обилић, Хајдук из Куле, Нови Пазар, Смедерево, Динамо Врање.
