- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Стварање новог света: Како је санкцијама Русији Запад изоловао самог себе? /видео/

CC0 / Pixabay / Рат-илустрација
Рат-илустрација - Sputnik Србија, 1920, 12.03.2022
Пратите нас
Већина чланица УН-а изјаснила се против руске интервенције у Украјини, али, то су биле речи а дела се рачунају. Ова рачуница показује да је већи део света одбио да уведе санкције Русији. Штавише, то је учинио упркос томе што Америка злокобно бележи ко јој се није придружио у економској агресији на Русију.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

„Свет посматра, и види које државе стају у заштиту основних принципа слободе, самоопредељења и суверенитета“, помпезно је своју увијену претњу изручио амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Списак непослушних

Али оставимо по страни ово брутално лицемерје државе која је само у последњих четврт века извршила незаконите агресије на нашу земљу, на Ирак, Либију, на Сирију којој и даље пљачка нафту. Него, тај свет о коме Блинкен говори, а то је свет који се још повинује америчким налозима, све је скученији. Можда и зато што је остатак света добро видео шта је све Америка учинила у споменутој Србији, укључујући Косово и Метохију, у Ираку, Либији, Сирији или Авганистану; уосталом, реч је о држави која је, по подацима сопствене војске, у последњих 20 година бацила 337.000 бомби на друге земље.
Кина је, елем, одбила да саучествује у америчким санкцијама Русији и већ је успостављен систем плаћања који их заобилази. Одбила је и Индија, којој сад Америка прети санкцијама јер је купила руски противавионски систем С-400. Ни Пакистан се није придружио економском рату против Русије, напротив, премијер Имран Кан је у Москви уговорио увоз великих количина гаса и пшенице. Америчком режиму санкција нису пришли ни Бразил, Аргентина и Мексико. Ни Египат и читава Африка. Ни Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, који саопштавају да остају при договорима у оквиру ОПЕК+, са Русијом дакле, те стога одбијају амерички захтев да повећају производњу нафте како би јој снизили цену. Америчким санкцијама није се придружила ни америчка савезница Турска; и поврх тога је НАТО ратним бродовима забранила пролаз кроз Босфор и Дарданеле у Црно море.
Више-мање, списак послушних свео се на чланице Европске уније, обавештајне заједнице Пет очију, те Јапан, Јужну Кореју и Сингапур.

Цена хаоса

„САД су покушале да киднапују став света о Русији, али све више земаља не пристаје на то“, коментарише овим поводом кинески „Глобал тајмс“, и опомиње да „Вашингтон, који је основни узрок тензија у Украјини, није у позицији да од осталих земаља тражи да га прате у осуди и кажњавању Русије. Он не може да тражи да читав свет плати за хаос који је сам створио. Нико други осим САД и НАТО савезника не треба да сноси одговорност... Интереси Вашингтона нису једнаки интересима целог света. Све више и више земаља је већ прозрело бестидну намеру Вашингтона да их искористи као шаховске фигуре за спровођење властитих интереса... На крају крајева, колико год притискали друге земље, САД и НАТО савезници треба да буду једини који ће се кувати у сопственом сосу.“

Неонацистичка хистерија

Заузврат, антируска хистерија на Западу расте до отворене мржње. „Нема више 'невиних' и 'неутралних' Руса“, у традицији нацистичких расних закона поручује бивши амбасадор САД у Москви Мајкл Мекфол. Сер Роџер Гејл, посланик у британском Парламенту, тражи да из Уједињеног Краљевства буду протерани сви Руси. Протеране су и руске мачке с такмичења која организује Међународна федерација мачака; и руски фудбалски клубови из ФИФА видео-игара; и руски инвалиди са Параолимпијских игара. Забрањена је дискриминација инвалида, осим ако су Руси. Томас Хендрик Илвес, бивши председник Естоније, тражи и да новинарима затворених руских медија на Западу буде забрањено да икада више нађу посао у медијима. Амерички сенатор Линдзи Грејем јавно позива на убиство председника Русије Владимира Путина.
Уз овакву атмосферу, треба ли икога да чуди што земље Запада наоружавају неонацисте у Украјини – и притом, наравно, јако добро знају кога наоружавају; британски ББЦ је, примера ради, још 2014. указивао да батаљон „Азов“ (терористичка организација забрањена у Русији) има три нацистичка симбола међу својим обележјима. Сада их више не примећују. А за канадске медије из Украјине извештава Стивен Бандера – унук злогласног украјинског колаборанта Степана Бандере. Најзад, није ли одмах после Другог светског рата амерички генерал Џорџ Патон рекао: „Поразили смо погрешног противника.“

Биолошке лабораторије

И ко, онда, сме да се закуне да су америчке војне лабораторије у Украјини из сасвим безазлене намере тамо нешто радиле са антраксом, кугом и колером? Иначе, то не знамо само зато што је руска војска запленила документа која ово потврђују, већ је и Роберт Поуп, директор надлежног програма у Пентагону, јавно потврдио да у овим лабораторијама има опасних патогена и биолошког оружја, додуше, како је устврдио да би исконтролисао штету, „то је заостало од совјетског програма“...
Чему је то оружје требало да послужи? Зашто Запад свесно наоружава нацисте у Украјини? И зашто све већи део света у томе не жели да саучествује?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали амбасадор у пензији и заменик председника Београдског форума за свет равноправних Раде Дробац и дописник наших медија из Лондона Синиша Љепојевић.
У светлу све подробнијих информација о биолошком оружју које је развијано у америчким лабораторијама у Украјини, напомиње Раде Дробац, „будући да није добила гаранције своје безбедности које је тражила, јасно је да је Русија морала да реагује, уместо да чека да буде нападнута... Заузврат је нападнута санкцијама. И јако је добро што је направила списак непријатељских земаља које у томе учествују – у јавности се ствара утисак да се против Русије окренуо читав свет, а заправо је то само његов мали део. Три четвртине света, ако не и више, желе мир и стабилност и разумеју потребу Русије да заштити своју безбедност у судару са једном силом која јој се приближава и прети јој свакодневно.“

Нема повратка на старо

Кратак списак земаља које су се прикључиле санкцијама Русији, надовезује се Синиша Љепојевић, „показује да колективни Запад више нема снаге да остаку света наметне своју вољу. Притом, изузимајући Кину и Индију, међу земљама које су Русији увеле санкције налазе се оне које с Русијом највише сарађују. Тако да је извесно да ће оне и платити високу цену сопствених мера – у Великој Британији, на пример, добили смо обавештење да од априла гас за домаћинства поскупљује за 54 одсто. С друге стране, иако ће јој нанети штету, Русија је санкције очекивала и за њих се спремала, осим што вероватно није могла ни да замисли репресалије које се сад спроводе над руским уметницима и спортистима. То је производ тоталне антируске хистерије која је завладала на Западу због свести о сопственом поразу.“
„Америка је у свом монополу над светом користила све најнегативније принципе понашања – претње, санкције, поткупљивање... Никад ту није било ни трага од некаквих партнерских односа. Таква политика принуде и одрицања права другим земљама да саме одлуче шта им је у интересу довела је до тога да су оне, једноставно, једва дочекале да се појави неко довољно моћан да се оваквом понашању успротиви. И мислим да ову ситуацију у извесном смислу и већи део света доживљава као моменат свог ослобођења,“ уверен је Раде Дробац.
„Ово је досад најозбиљнија траума у односима Русије и Запада, и из ње ће проистећи један сасвим другачији поредак. Повратка на старо сигурно не може да буде. Утолико више што је, уз Русију, и Кина потпуно свесна куда све ово води. Управо зато је њихов однос нераскидив и представљаће најважнију геополитичку чињеницу у 21. веку,“ закључује Синиша Љепојевић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала