Још мислим на српском! Та реченица му је залупила врата у Црној Гори

Марина Рајевић Савић и Никола Маловић
Марина Рајевић Савић и Никола Маловић - Sputnik Србија, 1920, 13.03.2022
Пратите нас
Писање је посвећенички, монашки посао јер се ви сусрећете са непријатељем истине, а ако баштините истину и признајете да Бог постоји, вама ће бити онемогућено лако писање. Никада нека се млади писац не лаћа писања зато што ће добити добар комад живота, каже писац Никола Маловић, гост новог издања емисије „Док анђели спавају“.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Прикажи преко целог екранаИзађи из режима целог екрана
Српски писац из Боке Которске захваљајући којем, речима критичара, српска књижевност излази на море, роман „Лутајући Бокељ“ почео је речима: „Још увек мислим на српском“.
Била је то најкоментарисанија реченица у српској књижевности која му је затворила сва црногорска врата.
У емисији „Док анђели спавају“ писац Никола Маловић говори о томе како је настао овај али и други романи, животу, уметности, вери, мору, тренутку када је почео да пише ћирилицом.

Књижара у којој столује писац

Аутор кратких прича, новеле у драмској форми, око 3300 текстова и романа овенчаних престижним наградама, Маловић је и издавач, власник Књижаре Со чију популарност објашњава речима: А како не би била чувена када у њој столује писац који малтене живи на острву-или код куће или у књижари.
Са људима, каже, функционише на начин да ради интервјуе са њима, и смешта их по фиокама, или како би Бокељи рекли, по шкрабијама.
„Мислим да сам моју спругу смувао на начин што сам је преварио да је то моја досетка, а читао сам у то време Капорову „Уну“ где Мишел Бабић ради тотални интервју са малом, а тотални интервју подразумева и спавање са интервјуисаном особом на крају“.

Поглед иза окуке наших дана

У цркви се венчао 1999. као писац који види иза окуке наших дана.

„Осетио сам грижу савести јер смо се супруга и ја венчали као Ромео и Јулија да нам не знају родотељи. Према мојим родитељима сам осетио ужасну грижу савести и нечим је то морало да се плати, неком жртвом, с обзиром да се над свима нама, не само Београђанима, надвила смрт, са косом и у црном плашту. Јер у теорији је Беград могао да подсећа на Дрезден. Нисмо заратили са Албанијом него са 19 најмоћнијих, и будући да је опасност од смрти постојала, отворила се нека духовна портела у мом мозгу, почели смо да постимо, заказали венчање“.

Бог, љуба и смрт-као троножац
Верујући човек, каже Маловић, почиње да ишчитава стварност супериорније јер има и тај параметар - зна како функционише космос и како је уређен универзум а то је да постоји духовна вертикала, једини стожер, за који човек, док дувају „ветрови одасвуда“, може да се ухвати.
О три велике теме књижевности -Богу, љубави и смрти, каже да као троноожац савршено стоје.

„У књижевности ако нема Бога а има љубави и смрти, и обрнуто-тај троножац клеца. Рекао бих да је тако у свим уметностима. Притом уметност мора бити и истинита. Не можете ви да пишете о тешким перверзијама и да их величате а да се не оградите и не кажете у роману: Ја мислим да то не треба“.

Роман „Галеб који се смеје“ објављен је на 800- годишњицу од тренутка када је Свети Сава основао Зетску епископију. Пишући овај роман стекао је, каже, искуство и спознају да је писати на ћирилици другачије.
„Чини ми се да, не без разлога, ћирилица која детерминише наше писмо помаже да лакше мислимо на матерњем језику“.

Роман који доноси срећу

„Галеб који се смеје“, по признању Маловића, био је прекретница у његовој списатељској каријери дугој 23 године. Он му је, објашњава, донео велику радост. И не само њему.

„ Ово је редак роман у којем је све позитивно и на крају из мора недаћа које су задесиле моје пернате јунаке изазлази једно море среће. Неретко ми се дешава да, махом жене, дођу и кажу: Господине Маловићу ја сам на крају плакала од среће. Почео сам да размишљам о овом роману као роману који доноси срећу. Први пут у савременој српској књижевности ми имамо роман који је интензивно осликан оном географијом у којој се дешава радња—па имамо Боку из свих могућих дронских перспектива и две мапе- једну мапу Боке Которске, једну мапу света, будући да галебови на десним раменима својих капетана плове и прелазе границе“.

Досије непочинастава Запада

У „Једру наде“, пак, налази се најкомплетнији досије непочинстава које нам Запад чини деценијама.
„Роман о феномену најпознатијег, најсексуалнијег и најавантуристичкијег модног дезена на свету - то је морнарска мајица која је уједно и војна униформа у готово свим морнарицама света„ каже Маловић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала