Научници смислили дијету која ће спасити човечанство
© Фото : PixabayЗемља
© Фото : Pixabay
Пратите нас
Глобалне климатске промене, велике врућине, поплаве и друге екстремне временске непогоде су све чешће. С тим у вези, научници су се позабавили питањем да ли замена једне врсте меса, воћа и рибе може да спречи климатске промене.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
У борбу против ефекта стаклене баште су се укључили и председници држава. Потписан је Паришки споразум чији је циљ да се спречи раст температуре на Земљи око 1,5 степен у односу на период до појаве индустрије. Међутим, прогнозе показују да ће највероватније крајем овог века на Земљи бити топлије у просеку за три степена.
Научници су открили да свако може да помогне у борби са глобалним климатским променама употребом одређене хране. Реч је о томе да производња хране чини трећину емисије глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште. Поред тога, око 70 одсто светских потреба за водом је за пољопривреду. Израчунато је да променом у исхрани човечанство може да се смањи емисије штетних гасова за 50 одсто.
На пример, прелазак на вегански начин исхране (не конзумирају се производи животињског порекла) ће снизити емисије гасова са ефектом стаклене баште за 45 одсто. А вегетаријанска дијета, која подразумева оброке без меса, ће снизити емисије гасова за 31 одсто.
Научници са универзитета „Тулејн“ у САД су дошли до закључка да није потребно да се одрекнемо протеинске хране и меса како би се спасила планета. Довољно је да се у исхрани један облик меса замени другим, исто се односи и на воће, поврће и рибу. То ће значајно смањити карбонски отисак.
Приликом производње разне врсте хране долази до различитих еколошких последица. На пример, производња говедине ствара 8-10 пута више штетних гасова, него производња пилетине и око 20 пута више него производња ораха, семенки или боба.
У складу са тим научници су направили одговарајућу дијету. Није потребно да се смањује број калорија или да се сасвим промене навике у исхрани, потребно је да се једном дневно неки производи замене другим који су еколошки прихватљивији и то ће помоћи да се очува Земља.
Научници су дали и списак производа и колико они смањују емисију штетних гасова:
1. Говеђи стејк заменити стејком од ћуретине (48 одсто)
2. Шкампе заменити бакаларом (34,1 одсто)
3. Користити сојино млеко уместо крављег (8,1 одсто)
Производи који штеде свежу воду:
1. Заменити шпарглу грашком (штеди потрошњу воде за 48,2 одсто)
2. Заменити бадем кикирикијем (штеди потрошњу воде за 30,4 одсто).
3. Говеђи стејк заменити стејком од ћуретине (штеди потрошњу воде за 30 одсто).
Научници су израчунали да ако би се људи придржавали такве дијете онда би карбонски отисак у САД био смањен за 9,6 одсто.
„Говедина је највећи загађивач, али зашто? Емисије гасова са ефектом стаклене баште нису увек емисије угљен-диоксида. Приликом производње говедине је то метан који је нуспојава након пробавних процеса, а његов ефекат је 20 пута већи од угљен-диоксида. Сваке године се у свету произведе око 60 милиона тона говедине за шта је потребно убити 300 милиона јединки“, рекао је Антон Конопацки, научни сарадник лабораторије „Неоргански наноматеријали“ Националног истраживачког технолошког института „МИСиС“.
Разрађују се економски повољни приступи рециклирању органског отпада, али за сада такви системи нису довољно распрострањени. Еколошком исхраном свака особа може да пружи мали допринос, а ако се ова навика прошири она може дати и много већи ефекат.