Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Отварање боловања ускоро онлајн

© Фото : PixabayДоктор
Доктор - Sputnik Србија, 1920, 13.03.2022
Пратите нас
Планирано је да се лабораторијски систем интегрише у е-лаб, да се одобре и електронски рецепти које прописују лекари у болницама, као и да терапије у електронској форми важе и за ампулиране лекове и медицинско-техничка помагала.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Влада Србије усвојила је Програм дигитализације у здравственом систему Србије за период 2022–2026. године. Циљ је да се добије повезано, ефикасно, здравство и унапреди квалитет здравствене заштите међусобним повезивањем здравствених установа модерним софтверским решењима. На тај начин омогућиће се брза и безбедна размена података у електронском облику и доношење одлука базираних на подацима. То укључује и успостављање нових технолошких решења која ће омогућити безбедан приступ подацима у државном и приватном сектору, истраживање и развој коришћењем података, развој и употребу вештачке интелигенције, унапређење информационо-технолошке инфраструктуре у здравству, а битно ће олакшати грађанима приступ подацима и здравственој заштити.
Да је ово неопходно, схватило се у време пандемије ковида 19, јер је тада уследио убрзан рад на дигитализацији здравства.
Професор др Предраг Саздановић, државни секретар Министарства здравља, каже за „Политику” да је најважније да пацијент буде у центру пажње, али мора да буде информатички едукован да би могао да користи све „алате” који му се нуде.
„Ми смо корак по корак развијали све апликације да бисмо олакшали пацијентима приступ. Добар пример је увођење електронског рецепта, јер захваљујући томе нема потребе да болесник сваки час трчи код лекара ради прописивања рецепата. Следећа важна ствар је електронско боловање које треба да заживи. Битно нам је да пацијенти што мање иду и бораве код свог изабраног лекара. То значи и да пацијент може онлајн да добије одобравање боловања, да не мора да иде лично код лекара по дознаке. Следећи корак је да се одобравају електронски рецепти које прописују лекари у болницама, уколико се, наравно, ти лекови налазе на позитивној листи РФЗО-а. До сада је пацијент с предлогом терапије специјалисте морао да се врати код изабраног лекара да му овај то пропише на рецепт. Сада ћемо скратити тај пут ", истиче др Саздановић.
План је, додаје он, да се интегрише и лабораторијски систем, е-лаб, као и проширење електронског рецепта за ампулиране лекове и медицинско-техничка помагала.
„Систем се дограђује у ходу, нигде у свету није све одједном заживело. Уједно, најважније на чему радимо је заштита личних података пацијената. То је битно и за формирање електронског здравственог картона, што нас очекује у току ове године. То подразумева да свака особа на својој здравственој картици има комплетну здравствену документацију, отпусне листе, вакцинални статус, податке о алергијама и урађеним операцијама… И за лекаре ће бити доста новина јер ће моћи да добијају податке, на пример, о разним резултатима студија. Држава добија један уређен систем, јер боље може да се ради на контроли трошкова, планирању епидемиолошких стања, превентивној медицини… Фокус ће бити стављен на скрининг програме. Новина ће бити и електронска потврда о смрти неке особе, на основу чега се издају одговарајућа документа. Треба напоменути и да су неке здравствене установе, које су се сматрале губиташима, лоше фактурисале услуге, што је последица лошег информационог система", додаје др Саздановић.
Др Ана Говедарица, учесник панела о дигитализацији у медицини на Копаоник бизнис форуму, објашњава да је дигитализација здравства нужна из неколико разлога, од којих је можда најважнија чињеница да је она предуслов за коришћење најновијих достигнућа у медицини која се невероватно променила у последњих неколико година. Та нова достигнућа значајно побољшавају исходе лечења, квалитет живота пацијента, али на дуге стазе праве и велике уштеде и здравственом систему и пацијентима. Дигитализацијом и коришћењем специјализованих, али и уређаја опште намене мења се и готово сваки сегмент процеса лечења: како комуницирају лекар и пацијент, где се пацијент лечи, ко га лечи. Мењају се и протоколи лечења, начин дијагностиковања и примене терапије.
„Основно је да се базе података повежу, а потом да се направи систем који ту велику количину података може да претвори у информацију која може да помогне у процесу лечења. Такође је важно да здравствени систем дефинише нове сервисе које проистичу из дигитализације, да препозна и формално, на пример, телемедицину, нове уређаје и платформе, па и нове пословне моделе попут плаћања исхода лечења... Србија већ има добру информатичку основу за даљи уплив дигитализације у здравству. Постављен је добар темељ, али тек треба да градимо кућу. У питању је веома сложен и деликатан посао па је за спровођење таквих промена неопходно заједничко деловање свих делова друштва и снажно лидерство. Оно што сада примећујемо јесте да у Србији постоји снажан замах који ће омогућити да се ти планови спроведу у дело“, истиче др Говедарица.
Она подсећа да се медицина мења неслућеном брзином, поготово на пољу истраживања и развоја, па данас на молекуларној основи може да се предвиди појава неке болести, како да је превенирамо и лечимо.
„У питању је напредак у медицини који ће забележити историја. Подаци имају веома важну улогу и они су управо основ нове медицине јер нам дају нова сазнања. До података какви су потребни за персонализовану медицину могуће је доћи само дигитализацијом читавог система“, додаје др Говедарица.
На питање да ли очекује већи развој телемедицине и како здравство може да се промени да би пацијенти имали користи од иновација у медицини, она одговара да телемедицина више није будућност већ садашњост у Србији.
„Ситуација с ковидом 19 само је убрзала њену примену. Неколико пилот-пројеката телемедицине већ је започето у Србији и нема много препрека за много ширу примену, нарочито на пољу комуникације лекара с пацијентом у ситуацијама када физички контакт није пресудан. Уштеде у времену, трошковима путовања и коришћењу ресурса здравственог система су велике, али најважнија добробит је што ће поједини пацијенти захваљујући телемедицини први пут имати приступ појединим здравственим услугама“, закључила је др Говедарица.
Дигитални музеј града Београда - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2022
КУЛТУРА
Престоница богатија за Дигитални музеј града Београда
Диспечерски центар за управљање саобраћајем у Јарослављу - Sputnik Србија, 1920, 08.02.2022
ДРУШТВО
Шта стоји иза центра за четврту индустријску револуцију у Србији
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала