https://sputnikportal.rs/20220313/srpski-kip-slobode-kako-je-nastala-skulptura-koja-se-nalazi-na-zgradi-vlade-srbije-1135379475.html

Српски Кип слободе: Како је настала скулптура која се налази на згради Владе Србије

Српски Кип слободе: Како је настала скулптура која се налази на згради Владе Србије

Sputnik Србија

На врху зграде Владе Републике, у Немањиној 11, налази се статуа „Србија“ коју сви виђамо у пролазу. 13.03.2022, Sputnik Србија

2022-03-13T21:54+0100

2022-03-13T21:54+0100

2022-03-13T21:54+0100

србија

србија

србија – друштво

друштво

култура

магазин

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0d/1135378797_0:0:2561:1441_1920x0_80_0_0_7be4c4ff8950112dc19b21d85e456505.jpg

Такође, ако погледате своје личне карте, видећете дотичну статуу у облику жига у позадини испод ваших личних података. Дакле, лице те лепе жене која у десној руци држи бакљу је симбол свих нас.Али, ко је она?Жена која је послужила као модел вајару Ђоки Јовановићу била је Загорка Цветичанин. Траг њеног порекла води до барона Емануела (крштено име Манојло) фон Цвјетићанина, аустријског фелдмаршала чије даље порекло, пак, води до српског братства Богуновића које је живело у Старој Рашкој. Богуновићи, успешни трговци у Дубровачкој републици, водили су порекло од Богуна из засеока Немања код Пљеваља.Ко је била Загорка ЦветичанинЕмануел је био Србин православне исповести рођен у Слуњу у садашњој Хрватској. Оштрог погледа и веома способан, после окупације Босне и Херцеговине је постао главни организатор жандармерије у Сарајеву. Његове заслуге су биле препознате те је добио велики број одликовања (орден Марије Терезије, витешки крст и гвоздени крст за храброст), као и титулу барона. Куоризитетна је чињеница да није прихватио понуду краља Александра Првог Карађорђевића да постане један од његових војвода.Са супругом Софијом, рођеном Кривачић, добио је сина Милана. Загорка је једно од Миланове деце из брака са Милицом, рођеном Бирчанин.Загорка Цветичанин се удала за академског вајара Милана Арсића званог Даскало, те је преузела његово презиме. Даскало је уљем сликао београдске мотиве на шпрерплочама, попут старих кафана „Три шешира“ у Скадарлији и „Кичево“ у Црногорској 14, озлоглашена због бројних туча као „крвава кафана“.Студирао је на Царској академији ликовних уметности у Москви, као и на Академији лепих уметности у Прагу, био је идеална прилика за лепотицу Загорку.У том раскошно уметничком и пријатељско-родбинском амбијенту њено нестварно красно и отмено лице, достојанствено држање и дамске, аристократске манире и холивудски изглед из златног доба препознао је чувени вајар Ђока Јовановић. Загорка је била оличење његове идеје за наручену скулптуру за, ни мање ни више, тадашњу палату Министарства финансија Краљевине Југославије, а садашњу зграду Владу Републике Србије.На фотографији где Загорка пролази Теразијама (поред некадашње једноспратнице са баштом – „Шишкове кафане“ а садашњег „Позоришта на Теразијама“) са “Политиком” у руци уочљиви су њена елеганција, самосвест и непобитни сјај. Била је толико лепа да је могла да преставља све што је вредно и дијамантско – пролеће, лето, уметност, музу, богињу. Самим тим и идеална као муза за веома битну скулптуру Београда и државе.Чувени радови вајара Ђоке ЈовановићаПраво име знаменитог вајара је Ђока, а не Ђорђе како се касније наводило. Школовао се у Бечу, Минхену и Паризу а, поред очигледног талента да историју, емоцију и вишезначну поруку претвори у ванвременске скулптуре и споменике, имао је и авантуристички дух – возио је велосипед (бицикл) на европским турама од по више хиљада километара.Каријера није могла ићи боље, што је и заслуживао – био је, после просветних послова, и инспектор у Министарству грађевина. Његов таленат су препознавали и у Паризу, те је освајао награде на Светским изложбама.Његови најчувенији радови су споменици Косовским јунацима у Крушевцу, кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима, Јосифу Панчићу и Вуку Стефановићу Караџићу у Београду. Један од његових синова, Мирко, погинуо је у бици на Марни, борећи се у француској Легији странаца као добровољац.Када је одлучио да Загорка буде модел за наручено дело, Ђока је већ живео у својој вили у Скерлићевој број 6, за коју је направио фасадне скулптуре (пројектовали су је архитекта Драгутин Шиђански и инжењер Стојан Вељковић). Шест година је већ био у пензији, али није престајао да ради. Као да је хтео да заборави и албанску голготу коју је прошао и смрт сина.У тој кући су се дружили и договарали а можда је у њој Ђока први пут скицирао Загоркино фасцинантно порцеланско лице од кога се није могао одвојити поглед.Међутим, прави рад на скулптури се одвијао у Ђокином атељеу у сутерену нове скупштинске зграде. Поред главне скулптуре која ће представљати жену – Југославију (касније је преименована у Србију), Министарство грађевина је Ђоки поверило изградњу још четири – „Финансију“, „Трговину“, „Индустрију“ и „Занатство“.Направљена по угледу на „Велику Србију“Ђока је скулптуру високу преко три метра излио у Прагу од тоне бронзе. Била је веома слична прототипу („Велика Србија“) ког је уметник излио још почетком века, као и скулптури „Србија“ – саставном делу споменика Косовским јунацима у Крушевцу. Прототип је представљао девојку иза које се вијорила застава а поред њених ногу је стајао двоглави орао. Био је излаган на изложбама.Београдска скулптура је такође имала венац-дијадему на глави, као и све претходне верзије, а уместо птица је стављен штит са четири оцила на плитком рељефу, кога девојка придржава левом руком. У десној је држала високо подигнуту круну краља Петра Првог Карађорђевића.Спрат на Министарству финансија са куполом на чијем врху је постављена статуа са Загоркиним ликом дозидан је 1938. За дограђивање је унајмљен архитекта Николај Петрович Краснов, који је пројектовао и постојеће здање. Ђока је лик сличан Загоркином представио и на бисти „Србија“ за Народну банку јер је постао невероватно популаран.Комунистичке власти ФНРЈ су, највероватније 1948. године, исекли скулптуру и уместо круне у руци заварили бакљу. Добила је назив „Србија“. Круна није одговарала новој државној структури а бакље су биле симболи република, те се све „уклопило“.Занимљиво је да је Ђокин прототип „Велика Србија“ „оживео“ у истоименом споменику који је постављен у Ужицу 2018. године. Тако се Србија још једном одужила човеку који је, уз помоћ Загоркиног лица, створио њен визуелни идентитет, пише портал „Калдрма“.

србија

2022

Вести

sr_RS

србија, србија – друштво, друштво, култура, магазин