https://sputnikportal.rs/20220314/energija-sputnjika-jelica-putnikovic-1135298131.html

Свет на новој прекретници | Енергија Спутњика

Свет на новој прекретници | Енергија Спутњика

Sputnik Србија

Енергија Спутњика анализира могуће последице енергетске кризе и претње које су се надвиле над целим светом. 14.03.2022, Sputnik Србија

2022-03-14T21:00+0100

2022-03-14T21:00+0100

2022-03-14T21:41+0100

подкаст

економија

енергетика

енергија спутњика с јелицом путниковић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110695/13/1106951363_0:248:4752:2921_1920x0_80_0_0_6bdbc8208661859d653501553a58a265.jpg

Летос започета енергетска криза на европском континенту је са дешавањима у Украјини и поларизацијом између снага НАТО-а, САД и чланица ЕУ са једне стране, а Русије и земаља које подржавају одлуке Кремља и(ли) одбијају да Москви уведу санкције, са друге, добила је размере свеопштег голобалног потреса, који не само да главним актерима прети рецесијом, економским и социјалним потресима већ је уздрмао цео свет. Социјални потреси све су израженији. Њих је пандемија, чини се, само маскирала (протестима против обавезних вакцинација и ношења маски), а сада са све скупљом храном и енергентима, уз реалну претњу да ни хране ни енергената врло брзо не буде довољно за све, поготово за оне сиромашније слојеве друштво прете новом транзицијом – енергетском али и друштвеном.Онима којима се “смеше” глад и хладни станови, ако не ове онда наредне зиме, уз реалну опасност остајања без посла или бар мањих плата, свеједно је да ли је реч о трећој нафтној кризи, прескупој електричној енергија и гасу због зависности Европе од руских енергената. Али, свима је већ јасно да је реч и о лошим проценама европских политичара, који су до јуче тврдили да се енергетска транзиција од фосилних горива ка климатски неутралној потрошњи енергије може тако брзо спровести оријентацијом ка обновљивим изворима.Сада је, заправо, питање могу ли европске земље без руских угљопводоника: нафте, гаса и угља. И, од када ће то моћи. Свеједно којим редоследом - којем од енергената се даје примат. Јер, чини се да ни сами европски политичари, који су се ономад састали у Версају, нису сигурни у то да ће успети да спроведу своју одлуку да смање увоз руског гаса за две трећине (као одговор на рат у Украјини) до 2023. године.А геополитички услови толико потпирују берзанске цене сирове нафте и гаса да су већ отпочела гашења производње у многим европским компанијама, многе, поготово мање, суочене су са претњама банкрота. Расту цене сировина, полупроизвода, угрожени су ланци снабдевања и производње. Цене “дивљају” а инфлација “буја”.Сама Европска комисија објавила је да је током 2021. године у земље чланице из Русије стигло скоро 45 одсто гаса за ЕУ, 27 одсто сирове нафте и 46 одсто углја. Остали извозници гаса у ЕУ су: Норвешка 23%, Алжир 12%, САД 6%, Катар 5%...Такође, ЕК намерава да у најскорије време представи нацрт закона према којем складишта нафте у ЕУ морају сваке године бити попуњена минимум 90 одсто до 1. октобра.Своје нове енергетске стратегије праве и остали. Па и САД, која је умногоме кумовала томе да руски гас у Европи буде сагледан и прокужен као оружје у геополитичким сукобима. И, без обзира што Гаспром наставља да свим гасоводима сем “Северног тока 2” (чија сертификација је прекинута и “замрзнута” са отпочињањем војних акција Русије у Украјини), европским купцима испоручује све уговорене количине овог енергента, многи руски гас виде као главног кривца актуелне енергетске кризе – у Европи, пре свега. Али, и глобално. Томе је допринела годинам понављана мантра из Вашингтона да Европа не сме да зависи од руског гаса.Са астрономским ценама гаса, нафтних деривате, угља и струје тешко је правити било какве прогнозе.Уз питање хоће ли којег енергента бити, у довољним количинама за грађане и првреду, намеће се и питање ко ће нове цене моћи да плати.Очигледно је да се свет суочава са новом енергетском прекретницом. Не само у тражењу одговора на питање чије ће енергенте куповати већ и по питању да ли је траса нове енергетске транзиције, са форсирањем обновљивих извора енергије реално могућа. Колико је то опасно не само по енергетску безбедност већ и добробит грађана – као потрошача, као запослених али и целих држава – које су суочене са све већом инфлацијом-Да смо на новој енергетској прекретници види се по томе да се у Европи пале конзервиране термоелектране на угаљ, да се и политичари и енергетичари предомишљају по питању да ли је гас само транзиционо гориво - до периода са нето-нула емисијама ЦО2, односно, да ли су, ипак, нуклеарке - а не ОИЕ решење за будућност – док нове технологије не изнедре решења за производњу и складиштење довољних количина зелене енергије.О свим овим енергетским суочавањима, утицајем актуелне енергетске кризе на појединце, привреду и државе, као и о томе како је превазићи, да ли нам треба нова енергетска транзиција у данашњој “Енергији Спутњика” Јелица Путниковић разговара са енергетским стручњаком, Далибором Пудићем, председником Хрватске стручне удруге за плин (ХСУП).„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког понедељка у 21.00.

2022

Вести

sr_RS

економија, енергетика, енергија спутњика с јелицом путниковић, аудио