https://sputnikportal.rs/20220315/prickerova-nagrada-prvi-put-u-rukama-afrikanca-skolama-od-blata-dao-status-kulta-1135454558.html
Прицкерова награда први пут у рукама Африканца: Школама од блата дао статус култа
Прицкерова награда први пут у рукама Африканца: Школама од блата дао статус култа
Sputnik Србија
Први пут у историји Прицкерова награда, која се уједно сматра и незваничним Нобелом у архитектури, припала је Африканцу Диебеду Францису Кереу из Буркине Фасо. 15.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-15T17:27+0100
2022-03-15T17:27+0100
2022-03-15T17:27+0100
култура
култура
култура – вести
архитекта
прицкерова награда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0f/1135452720_0:317:3076:2047_1920x0_80_0_0_1844784255d2f1e363c06ddc8f89c5bf.jpg
Овај Африканац који живи у Европи највеће део своје праксе посветио је Африци у којој је пројектовао основне школе и здравствене установе, пројекте скромне за награду која је историјски одликовала дизајнере култних зграда. „Ово није само награда за мене“, рекао је лауреат Прицкера. Рођен у забаченом селу у Буркини Фасо без текуће воде и струје, Кере је започео каријеру изградњом школе од блата за своју заједницу, пре него што је, 15 година касније, изабран да дизајнира национални парламент земље.Његове школе и медицинске установе у Африци израсле су из из свог контекста, а изградиле су их локалне заједнице са минималним ресурсима. Често са зидовима од глине и великим крововима од валовитог метала, ове зграде у Малију, Тогу, Кенији, Мозамбику, Судану прилагођене су сушној клими и користе природни систем хлађења. „Целокупни рад Франсиса Кереа показује нам моћ материјалности која је утемељена у месту одакле потиче” стоји у образложењу Прицкеровог жирија којим је ове године председавао чилеански архитекта Алехандро Аравена. Према речима Кереа, он је био мотивисан сопственим искуством у школи, сатима заробљен у учионици од бетонских блокова са слабом вентилацијом и мало дневне светлости. „Желео сам да учиним све што сам могао да пронађем адекватну технику за изградњу школа са природном вентилацијом, да деци пружим основни комфор за учење“. Кере тренутно ради на новом Гете институту у Сенегалу, музеју у Руанди и универзитетском кампусу у Минхену, а његов највећи пројекат до сада, зграда националне скупштине Бенина у Порто-Нову, биће у облику баобаба. „Пошто је локалитет смештен испред ботаничке баште, одлучили смо да проширимо башту и да највеће дрво поставимо у центар. Тако ће се сала за дебате налазите испод крошње дрвета што сликовито описује како се демократија баштини на западу Африке“, објаснио је Каре.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, култура – вести, архитекта, прицкерова награда
култура, култура – вести, архитекта, прицкерова награда
Прицкерова награда први пут у рукама Африканца: Школама од блата дао статус култа
Први пут у историји Прицкерова награда, која се уједно сматра и незваничним Нобелом у архитектури, припала је Африканцу Диебеду Францису Кереу из Буркине Фасо.
Овај Африканац који живи у Европи највеће део своје праксе посветио је Африци у којој је пројектовао основне школе и здравствене установе, пројекте скромне за награду која је историјски одликовала дизајнере култних зграда.
„Ово није само награда за мене“, рекао је лауреат Прицкера.
„Требало ми је много храбрости да се вратим у Африку и инспиришем људе да ми се придруже на путу изградње школа и то је било пресудно за моју каријеру. Без њихове подршке ово не би било могуће“.
Рођен у забаченом селу у Буркини Фасо без текуће воде и струје, Кере је започео каријеру изградњом школе од блата за своју заједницу, пре него што је, 15 година касније, изабран да дизајнира национални парламент земље.
Његове школе и медицинске установе у Африци израсле су из из свог контекста, а изградиле су их локалне заједнице са минималним ресурсима. Често са зидовима од глине и великим крововима од валовитог метала, ове зграде у Малију, Тогу, Кенији, Мозамбику, Судану прилагођене су сушној клими и користе природни систем хлађења.
„Целокупни рад Франсиса Кереа показује нам моћ материјалности која је утемељена у месту одакле потиче” стоји у образложењу Прицкеровог жирија којим је ове године председавао чилеански архитекта Алехандро Аравена.
„Његове зграде директно упућују на заједницу којој служи и по изради, материјалима, јединственом карактеру. Њихово присуство је евидентно”.
Према речима Кереа, он је био мотивисан сопственим искуством у школи, сатима заробљен у учионици од бетонских блокова са слабом вентилацијом и мало дневне светлости.
„Желео сам да учиним све што сам могао да пронађем адекватну технику за изградњу школа са природном вентилацијом, да деци пружим основни комфор за учење“.
Кере тренутно ради на новом Гете институту у Сенегалу, музеју у Руанди и универзитетском кампусу у Минхену, а његов највећи пројекат до сада, зграда националне скупштине Бенина у Порто-Нову, биће у облику баобаба.
„Пошто је локалитет смештен испред ботаничке баште, одлучили смо да проширимо башту и да највеће дрво поставимо у центар. Тако ће се сала за дебате налазите испод крошње дрвета што сликовито описује како се демократија баштини на западу Африке“, објаснио је Каре.
