Шта би могла да значи неутралност Украјине
© AFP 2023Демонстранти пале заставу НАТО-а
© AFP 2023
Пратите нас
Констатција руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, после најновијих прегвора Русије и Украјине, да се озбиљно разговара о неутралном статусу Украјине, отворила је и питање шта би та неутралност могла да подразумева. Поготово што шаренило њених модела већ постоји и одударају од познате доктрине.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Најновије јасно признање председника Украјине Володимира Зеленског да су схватили да не могу ући у НАТО, што су као циљ зацртали у Уставу 2019. године, практично је отворио питање украјинске неутралности, оно што је био један од захева Москве од старта операције руске војске у Украјини.
Шта би могла да значи неутралност Украјине
Неутралност Украјине као тампон државе између НАТО-а и Русије, њена демилитаризација и денацификација били су конкретни захтеви руске стране. Званични Кијев, међутим, сматра неприхватљивим предлог о демилитаризованој Украјини, попут Аустрије. Не пристају на „шведски” или „аустријски модел” војне неутралности који може бити само украјински модел са безбедносним гаранцијама, изјавио је шеф кабинета украјинског председника, Михаил Подољак.
Шта би могао да подразумева тај украјински модел није прецизирао.
На питање о томе какви модели неутралности уопште постоје и како би могао да изгледа тај украјински, некадашњи професор на катедри за међународно право Правног факултета у Београду, стручњак за међународно ратно право, др Владан Јончић пре свега указује на релативизацију неутралности.
„Неутралност је у доктрини проучавана осамдесетих година прошлог века и онда се чак и у уџбеницима престало да пише о томе зато што је она директно у супртности са општим системом колективне безбедности на којима су засноване Уједињене нације. Та неутралност почела је политички да бледи у односу на то како се она у доктрини проучавала,“ каже Јончић за Спутњик.
© NATOПризнање да Украјина не може у НАТО води ка неутралној Украјини као тампон зони између НАТО-а и Русије
Признање да Украјина не може у НАТО води ка неутралној Украјини као тампон зони између НАТО-а и Русије
© NATO
Ни Швајцарска није што је била
Он је то илустровао најновијим, како каже, збуњујућим потезом једине трајно неутралне државе, Швајцарске, која је после 207 година немешања у светску и европску политику одлучила да се придружи антируским економским санкцијама Запада. То по његовој оцени није у складу са принципом неутралности.
Према теорији, односно према међународном праву, неутрална држава је она која не учествује у рату и заузима неутралан став према свим зараћеним странама. Постоје стално неутралне земље, каква је данас само Швајцарска, која је неутрална у односу и на све будуће ратове и привремено неутралне које су то прогласиле само у односу на тренутна ратна збивања.
Заједничко за све неутралне државе је да не смеју да дозволе прелаз преко своје територије трупа, оружја и муниције и војне опреме страна у сукобу, нити смеју да дозволе да се на њиховој територији поставе радио-телеграфски и други уређаји које би сукобљене стране могле да користе у своје сврхе. Прелаз рењеничких и болесничких транспорта је дозвољен, али само под условом да се на тај начин не преноси ратни материјал.
На територији неутралне државе забрањено је формирање војних јединица у корист једне зараћене стране.
Стручњак за ратно међународно право истиче да није довољно да сама држава прогласи своју неутралност. Да би то заиста и била потребно је, како каже, да то прихвати и призна међународна заједница.
Шведсеки и аустријски модел
На питање шта значи аустријски и шведски модел неутралности, он је врло скептичан посебно по питању шведске неутралности.
© Sputnik / Лола ЂорђевићШвајцарска, једина трајно неутрална држава, после 207 година нарушила принципе неутралности
Швајцарска, једина трајно неутрална држава, после 207 година нарушила принципе неутралности
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Шведска је била неутрална у два светска рата и због те историјске улоге и тога што није чланица НАТО-а, она себе сматра неутралном, каже он, али и напомиње да има спољну политику врло блиску Западу.
Политичку неутралност која је постојала до Хладниог рата одбацила је када је приступила ЕУ. Званична војна неутралност је задржана, иако је у последњој деценији интензивирана сарадња са НАТО-ом, а последњих дана, по писању западних медија, Шведска разматра да одбаци и војну неутралност. Премијерка Шведске, Магдалена Андерсон, је изјавила да влада жели да повећа војни буџет на два одсто БДП-а што је пре могуће.
Јончић уз то напомиње да Шведска није неутрална држава, јер нема проглашену неутралност.
Аустрија је прогласила неутралност 1955. што је потврђено и међународним уговором и њене оружане снаге служе да заштите њену неутралност. Ограничења у обиму наоружања која су јој била наметнута тим уговором укинута су почетком рата на Балкану деведесетих година.
Зато Јончић и каже да је неутралност почела политички да бледи у односу на оно што познаје теорија.
Зеленски почео да попушта
На питање да ли је после свега што се догодило у Украјини њена неутралност извесна, Јончић сматра да је Зеленски дефинитивно почео да попушта, а на питање шта би та украјинска неутралност подразумевала он наводи:
„Да Украјина не уђе у НАТО, да смањи своје оружане формације, јер ако сте неутрални и прихвате вас други за неутралне, онда имате такозване дефанзивне снаге. Швајцарска има веома модерну и добру војску, али је она, пре свега, одбрамбеног карактера. Треће, да нема постављања страних војних база на својој територији. То не може. Ако прогласите неутралност нема страних трупа и база на тој територији“.
Он истиче да неутралност државе подразумева да у неком конкретном сукобу она не може никоме да помаже, ни да прима нечије трупе, ни да преко њене територије прелази наоружање, нити да она доставља оружје, ни да шаље добровољце. Ништа осим хуманитарне помоћи, јасан је стручњак за међународно ратно право.
„Захтеви Русије, иако некима на Западу делују неосновано, јесу дубоко основани, поготову што су Американци једно обећавали, а сасвим друго радили. На крају извршили су толико агресија по свету, па и на СР Југославију, све супротно међународном праву. Према томе, Украјина ће морати да то прихвати, јер долазак НАТО-а на границе Русије је директно угрожавање безбедности једне велике силе“, уверен је Јончић.