https://sputnikportal.rs/20220317/i-domingo-joj-se-divio-breda-kalef-simbol-zlatnog-doba-beogradske-opere-1135526704.html
И Доминго јој се дивио: Бреда Калеф, симбол златног доба београдске опере
И Доминго јој се дивио: Бреда Калеф, симбол златног доба београдске опере
Sputnik Србија
Изложба „Бреда Калеф - неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића, отворена је у Музеју Народног позоришта. 17.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-17T13:52+0100
2022-03-17T13:52+0100
2022-03-17T13:52+0100
култура
култура
култура – вести
изложба
опера
позориште
народно позориште
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/11/1135526083_0:0:1033:582_1920x0_80_0_0_eb909bdf1da1fe8b0bd3ba5881c913cc.jpg
У поставци су фотографије, плакати, лични предмети славне уметнице која је припадала генерацији која је исписала златно доба у историји београдске опере. Изложба осветљава и каријеру примадоне на сцени Народног позоришта у Београду и на гостовањима у иностранству, преноси Танјуг. Аутор изложбе и директор Музеја Драган Стевовић нагласио је да „ово није прича о каријери Бреде Калеф, већ о њеном животу“. „Тај живот је требало прво преживети, а онда живети, живети и борити се. И, после неколико година од дебија, избити у први ред солиста који су ову кућу, у свом златном периоду, прославили у целом свету. Једна од тих представа је 'Дон Кихот' у Бечкој државној опери 1964. године и многи други наслови...“, подсетио је Стевовић.Бреда Калеф (1930) потиче из једне од најстаријих јеврејских породица која је из Шпаније, преко Солуна, стигла у Београд. Остварила је више од педесет улога мецосопранског фаха – наступала је у операма „Кармен“, „Самсон и Далила“, „Трубадур“, „Евгеније Оњегин“ „Борис Годунов“... Гостовала је самостално или са ансамблима Опере Народног позоришта широм света – Грчка, Шпанија, Аустрија, Мађарска, Египат, Ирска, Италија, Русија, Немачка, Израел, СССР, САД, као и у свим већим градовима некадашње Југославије.Како је са Пласидом Домингом наступала више од 40 пута, једина је оперска уметница са простора бивше Југославије која се сликом и причом помиње у његовој аутобиографској књизи.За свој уметнички рад је добила бројне награде: Плакета, Печат Народног позоришта у Београду и Награде за најбоља годишња извођења за Ћеку у „Ђоконди“ Амилкаре Понкијелија и Мајку Југовића у „Отаџбини“ Петра Коњовића. Добитница је Националног признања за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. добила је Златну медаљом за заслуге.Изложба ће бити отворена до средине маја.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/11/1135526083_0:0:1003:752_1920x0_80_0_0_78611159f100d2c210ed7071ac4bade0.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, изложба, опера, позориште, народно позориште
култура, култура – вести, изложба, опера, позориште, народно позориште
И Доминго јој се дивио: Бреда Калеф, симбол златног доба београдске опере
Изложба „Бреда Калеф - неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића, отворена је у Музеју Народног позоришта.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
У поставци су фотографије, плакати, лични предмети славне уметнице која је припадала генерацији која је исписала златно доба у историји београдске опере. Изложба осветљава и каријеру примадоне на сцени Народног позоришта у Београду и на гостовањима у иностранству, преноси Танјуг.
Аутор изложбе и директор Музеја Драган Стевовић нагласио је да „ово није прича о каријери Бреде Калеф, већ о њеном животу“.
„Тај живот је требало прво преживети, а онда живети, живети и борити се. И, после неколико година од дебија, избити у први ред солиста који су ову кућу, у свом златном периоду, прославили у целом свету. Једна од тих представа је 'Дон Кихот' у Бечкој државној опери 1964. године и многи други наслови...“, подсетио је Стевовић.
Бреда Калеф (1930) потиче из једне од најстаријих јеврејских породица која је из Шпаније, преко Солуна, стигла у Београд. Остварила је више од педесет улога мецосопранског фаха – наступала је у операма „Кармен“, „Самсон и Далила“, „Трубадур“, „Евгеније Оњегин“ „Борис Годунов“...
Гостовала је самостално или са ансамблима Опере Народног позоришта широм света – Грчка, Шпанија, Аустрија, Мађарска, Египат, Ирска, Италија, Русија, Немачка, Израел, СССР, САД, као и у свим већим градовима некадашње Југославије.
Како је са Пласидом Домингом наступала више од 40 пута, једина је оперска уметница са простора бивше Југославије која се сликом и причом помиње у његовој аутобиографској књизи.
За свој уметнички рад је добила бројне награде: Плакета, Печат Народног позоришта у Београду и Награде за најбоља годишња извођења за Ћеку у „Ђоконди“ Амилкаре Понкијелија и Мајку Југовића у „Отаџбини“ Петра Коњовића. Добитница је Националног признања за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. добила је Златну медаљом за заслуге.
Изложба ће бити отворена до средине маја.