Неонацисти као албански екстремисти: Америка на Косову вежбала „акцију Донбас“
Пратите нас
Између погрома Срба од 17. марта 2004. и онога што је кијевски режим спремао Донбасу, не само да се може повући паралела. Ради се о истој матрици и техникама које је Америка разрадила на Балкану против српског народа, а сада их примењује у Украјини. Украјински нацисти на исти би начин били награђени, као што су награђени албански екстремисти.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Многе од техника које Америка користи како би задобила, учврстила и одржала светску хегемонију први пут су испробане на Балкану и то против српског народа, објашњава аналитичар Бранко Павловић.
Америка креира атмосферу етничког чишћења против Срба и Руса
Према његовим речима, ради се о техникама застрашивања, етничких чишћења, прављења конфликата, али надасве спречавања да се ствари решавају по договореним правилима, у складу са резолуцијама Савета безбедности УН. У српском случају ради се о Резолуцији 1244, у случају Донбаса о Резолуцији 2202.
„Американци стално гурају народе, овде Албанце, у рушењу Дејтонског споразума Бошњаке, у Украјини неонацистичке и екстремно националистичке групације, да крше споразуме, да држе тензије, да не дозвољавају решења која би омогућавала миран живот и развој и да се увек иде у креирање хаоса“, објашњава Павловић.
Једна од ствари која се видела током погрома 2004, а коју би, према Павловићевим речима, требало подвући, јесте брутално насиље. То стога што Американци тврде да су идеолошки супериорнији од других нација и да меком моћи, снагом аргумената, идеологијом и маркетингом, решавају ствари у другим државама у своју корист. То је, истиче Павловић, брутална лаж и то показује управо случај погрома из 2004.
„Они непрекидно користе енормну силу, само, што би се рекло, „прокси силу“. Да ли ће то да буду Албанци на Косову, да ли ће то да буду муџахедини у Босни, Исламска држава, неонацисти у Украјини. Али, ради се о коришћењу убојите силе, силе које људе лишава живота“, каже наш саговорник.
Погром од 17. марта 2004. био је унапред припремљен са јасном жељом да се развије осећање страха и да се преостали људи иселе, што је умногоме и успело.
„Иста ствар је, само у много горем и већем обиму, нешто много ближе операцијама „Бљесак“ и „Олуја“, било припремано за Донбас. Сасвим је јасно да 100.000 савремено наоружаних и неонацистички идеологизованих војника око Донбаса уопште не треба, осим у случају да је планирано, као што и јесте, етничко чишћење“, објашњава Павловић.
САД би украјинске фашисте наградила исто као и албанске екстремисте
После погрома 17. марта, за албанске шовинисте уследила је награда – проглашење независности и пуна подршка том проглашењу од стране западних политичара и медија, наглашава историчар Милош Ковић. Непосредно након погрома са истих страна могли су се чути гласови да је оно што се догодило израз фрустрације Албанаца због нерешеног односа са Србијом и због тога је неопходно признати независност албанске државе на Косову и Метохији.
27 Децембар 2021, 12:05
Да ли су прогони Срба престали после проглашења независности, најбоље знају Срби са Косова, додаје Ковић.
„Оно што је кључно, то је да су за политички Запад, српске жртве безвредне. Оне не постоје; оне не заслужују никакво помињање. И сада видимо да се исти концепт спроводи над Русима Донбаса. Осам година тај народ трпи најстрашнија страдања. Цивилни циљеви у милионском Доњецку су тучени артиљеријом и та тема не постоји за главни ток западних медија“, каже он.
Наш саговорник цитира двојицу знаменитих америчких хуманиста – Едварда Хермана и Ноама Чомског – постоје жртве које су вредне и које су безвредне, а српске и руске жртве су безвредне.
„Добро је да су у Москви разумели да ће свако повлачење уродити све већим жртвама. У ситуацији у којој Украјина више није крила своје амбиције да створи нуклеарно оружје, када се испоставило да су рађени експерименти са биолошким оружјем, да се Русија повукла, у будућности би било много горе“, сматра Ковић.
Вести које су стизале, да се на Донбас спрема украјинска офанзива, могле су да се заврше на исти начин као и са Србима деведесетих година и 2004. године, додаје он. Уз то иста пропагандна, војна и дипломатска методологија, која се спроводила над Србима, сада се спроводи над Русима. У томе, према Ковићевом мишљењу, нема много разума, јер суперсила попут Русије не може да буде третирана на исти начин као Србија.
