https://sputnikportal.rs/20220319/eksplodiralo-trziste-nekretnina-sest-milijardi-evra-prometa-i-preko-30000-sklopljenih-ugovora-1135598805.html
Експлодирало тржиште некретнина: Шест милијарди евра промета и преко 30.000 склопљених уговора
Експлодирало тржиште некретнина: Шест милијарди евра промета и преко 30.000 склопљених уговора
Sputnik Србија
Недавно је Републички геодетски завод објавио Извештај о стању на тржишту непокретности у 2021. години, а наведени подаци потврђују оно што већ знамо - да је... 19.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-19T13:52+0100
2022-03-19T13:52+0100
2022-03-19T13:52+0100
економија
србија – економија
некретнине
цене
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0e/1134353169_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_8e5dcc5c579b200cb9c67ec5706e7d42.jpg
Количина новца на тржишту је достигла баснослован износ од 6,1 милијарди евра, што је 47 одсто више него у 2020. години. Значајно је повећан и број купопродаја, за око 28 одсто - са 107.588 на 138.180 склопљених уговора. Највећи број купопродаја се десио у децембру (13.628). Највише продатих непокретности у 2021. било је на територији Војводине (47.843), затим Шумадије и Западне Србије (35.903), града Београда (33.663), а најмање на територији Јужне и Источне Србије (20.771), Као и до сада, најскупље некретнине су продате у Београду, па је самим тим и највећи део промета остварен у Београду (3,108 милијарди евра). Најскупљи квадрат је продат у Београду на води за 10.068 евра, а најскупља кућа у Србији продата је за 5 милиона евра на општини Савски венац, пише Блиц.Количина новца на тржиштуКоличина новца на тржишту у 2021. години је достигла износ од 6,1 милијарди евра, што је повећање у односу на претходну годину за 47 одсто. У случају станова потрошено је 43 одсто више новца (3.293.036.000 евра).У промету кућа количина новца је порасла за 50 одсто (621.519.000 евра). У случају пословних простора количина новца је повећана у односу на 2020. за 45 одсто (297.353.000 евра).Грађевинско земљиште тј. количина новца потрошеног на њега је порасла за 66 одсто (укупно 463.482.000 евра), док је у случају пољопривредног земљишта реч о порасту за 14 одсто (204.933.000 евра).Начин плаћањаПрема подацима у Годишњем извештају о стању на тржишту непокретности за 2021. годину, 15 одсто свих непокретности је плаћено из кредита, што је за један одсто више него 2020. године. На овај начин су се највише куповали станови, око 34 одсто, што је такође за један одсто више.Што се тиче заступљености валута у уговорима о промету непокретности, 85 одсто купопродаја је извршено у еврима, док је остатак плаћен у динарима (око 15 одсто) и другим валутама (0,12 одсто).ПрометНајвеће учешће у укупном промету непокретности прошле године су имали станови, са 29 одсто учешћа, што је исто као и прошле године. На другом месту по промету налази се грађевинско земљиште са 20 одсто учешћа, затим пољопривредно земљиште са 14 одсто и стамбени објекти са такође 14 одсто учешћа.Прошле године промет станова је порастао за 28 одсто, промет кућа је порастао за 32 одсто, промет пословног простора за 42 одсто, а промет грађевинског земљишта је порастао за 40 одсто. Најмањи пораст промета је код пољопривредног земљишта, од око 12 одсто.ЦенеЈош један од показатеља општег правца и смера кретања тржишта некретнина је и раст цена које су пробиле све замисливе границе.Најскупљи квадрат у новоградњи у Србији је прошле године продат у Београду на води, за 10.068 евра. Посебно је занимљиво да је у Београду на води продато и најскупље гаражно место у Србији, за 40.000 евра. Ради се о стану површине 144 квадрата. У случају староградње највиша цена је забележена у београдској општини Врачар и то 4.615 евра по квадрату за стан површине 26 квадрата.Са друге стране, најскупљи стан који се налази на Новом Београду је купљен по цени од 1.888.614 евра, укупне површине 399 квадрата. Најскупља кућа је продата на Савском Венцу по цени од 5.000.000 евра.У случају пословног простора, најскупљи квадрат је продат за 11.538 евра у општини Чукарица, а највиша уговорена цена за пословни простор на Новом Београду износила је 2.500.000 евра.Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је 24,9 евра у Сурчину, а најскупље земљиште укупно је прометовано у општини Житиште, по цени од 3,5 милиона евра за 303 хектара.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, некретнине, цене
економија, србија, некретнине, цене
Експлодирало тржиште некретнина: Шест милијарди евра промета и преко 30.000 склопљених уговора
Недавно је Републички геодетски завод објавио Извештај о стању на тржишту непокретности у 2021. години, а наведени подаци потврђују оно што већ знамо - да је тржиште некретнина у последњих 12 месеци дословно експлодирало.
Количина новца на тржишту је достигла баснослован износ од 6,1 милијарди евра, што је 47 одсто више него у 2020. години. Значајно је повећан и број купопродаја, за око 28 одсто - са 107.588 на 138.180 склопљених уговора. Највећи број купопродаја се десио у децембру (13.628). Највише продатих непокретности у 2021. било је на територији Војводине (47.843), затим Шумадије и Западне Србије (35.903), града Београда (33.663), а најмање на територији Јужне и Источне Србије (20.771),
Као и до сада, најскупље некретнине су продате у Београду, па је самим тим и највећи део промета остварен у Београду (3,108 милијарди евра). Најскупљи квадрат је продат у Београду на води за 10.068 евра, а најскупља кућа у Србији продата је за 5 милиона евра на општини Савски венац,
пише Блиц.Количина новца на тржишту
Количина новца на тржишту у 2021. години је достигла износ од 6,1 милијарди евра, што је повећање у односу на претходну годину за 47 одсто. У случају станова потрошено је 43 одсто више новца (3.293.036.000 евра).
У промету кућа количина новца је порасла за 50 одсто (621.519.000 евра). У случају пословних простора количина новца је повећана у односу на 2020. за 45 одсто (297.353.000 евра).
Грађевинско земљиште тј. количина новца потрошеног на њега је порасла за 66 одсто (укупно 463.482.000 евра), док је у случају пољопривредног земљишта реч о порасту за 14 одсто (204.933.000 евра).
Према подацима у Годишњем извештају о стању на тржишту непокретности за 2021. годину, 15 одсто свих непокретности је плаћено из кредита, што је за један одсто више него 2020. године. На овај начин су се највише куповали станови, око 34 одсто, што је такође за један одсто више.
Што се тиче заступљености валута у уговорима о промету непокретности, 85 одсто купопродаја је извршено у еврима, док је остатак плаћен у динарима (око 15 одсто) и другим валутама (0,12 одсто).
Највеће учешће у укупном промету непокретности прошле године су имали станови, са 29 одсто учешћа, што је исто као и прошле године. На другом месту по промету налази се грађевинско земљиште са 20 одсто учешћа, затим пољопривредно земљиште са 14 одсто и стамбени објекти са такође 14 одсто учешћа.
Прошле године промет станова је порастао за 28 одсто, промет кућа је порастао за 32 одсто, промет пословног простора за 42 одсто, а промет грађевинског земљишта је порастао за 40 одсто. Најмањи пораст промета је код пољопривредног земљишта, од око 12 одсто.
Још један од показатеља општег правца и смера кретања тржишта некретнина је и раст цена које су пробиле све замисливе границе.
Најскупљи квадрат у новоградњи у Србији је прошле године продат у Београду на води, за 10.068 евра. Посебно је занимљиво да је у Београду на води продато и најскупље гаражно место у Србији, за 40.000 евра. Ради се о стану површине 144 квадрата. У случају староградње највиша цена је забележена у београдској општини Врачар и то 4.615 евра по квадрату за стан површине 26 квадрата.
Са друге стране, најскупљи стан који се налази на Новом Београду је купљен по цени од 1.888.614 евра, укупне површине 399 квадрата. Најскупља кућа је продата на Савском Венцу по цени од 5.000.000 евра.
У случају пословног простора, најскупљи квадрат је продат за 11.538 евра у општини Чукарица, а највиша уговорена цена за пословни простор на Новом Београду износила је 2.500.000 евра.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је 24,9 евра у Сурчину, а најскупље земљиште укупно је прометовано у општини Житиште, по цени од 3,5 милиона евра за 303 хектара.
