Научници на прагу разрешења Хокинговог парадокса
07:59 19.03.2022 (Освежено: 08:00 19.03.2022)
CC0 / Pixabay/Gerd Altmann /
Пратите нас
Информациони парадокс о црној рупи Стивена Хокинга је збуњивао научнике већ пола века и навео да доводе у питање фундаменталне законе физике. Сада кажу да су можда решили злогласни проблем показујући да црне рупе имају својство познато као „квантне власи“.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Уколико се ово испостави као тачно, означиће велики напредак у теоретској физици.
Професор Ксавије Калмет са Универзитета у Сасексу, који је водио рад, рекао је да је његов тим, након што је деценију радио на математици овог проблема, направио муњевити напредак прошле године, што их је уверило да су га коначно решили.
„У научној заједници се генерално сматра да би решавање овог парадокса захтевало огромну промену парадигме у физици, што би довело до потенцијалног преформулисања или квантне механике или опште теорије релативитета. Оно што смо открили – и мислим да је посебно узбудљиво је да ово није неопходно“, рекао је Калмет.
Хокингов парадокс се своди да то да по законима квантне физике физичка информација не може да нестане, али је генијални британски научник поставио питање веродостојности тога јер било који објекат који уђе у црну рупу суштински нестаје и све информације са њим престају да постоје.
Међутим, то крши суштинске претпоставке и класичне и квантне физике о термодинамичком стању система по ком стање система у једном тренутку треба да детерминише његову вредност у било којој даљој временској тачки, преноси РТС.
Парадокс је деценијама збуњивао научну заједницу, која је понудила бројне предлоге за његово решење, али је већина њих захтевала промену закона квантне механике или Ајнштајнове опште теорије релативности “ два стуба модерне физике.
Насупрот томе, теорема „квантне власи“ тврди да решава парадокс и помоћу математичке формуле помирујући општу теорију релативности и квантну механику.
Теорема „квантне власи“
Име је извучено на основу претпоставке у класичној физици да црне рупе могу да се сагледају као веома једноставни објекти, које дефинишу само њихова маса и брзина ротације.
Претпоставка простих „ћелавих“ црних рупа добила је 70-их година научни надимак „ћосава теорема“.
Калмет и његови сарадници пошли су од претпоставке да су црне рупе сложеније, односно „длакавије“. Док се материја урушава у црној рупи, она оставља благи отисак у њеном гравитационом пољу.
Тај отисак назвали су „квантна влас“. Путем њега би био омогућен механизам кроз који би информација била сачувана током урушавања црне рупе.
По овој теореми, две црне рупе идентичне масе и радијуса, али различите интерне композиције, имале би суптилне разлике у својим гравитационим пољима.
„Наше решење не захтева спекулисање. Уместо тога показује да две теорије могу да се користе у прављењу конзистентних прорачуна о црним рупама и објасне како се информације чувају без потребе радикалних промена у физици“, истакао је Калмет.
