https://sputnikportal.rs/20220320/evropska-privreda-pod-antiruskim-sankcijama-najgore-tek-sledi-1135425067.html
Европска привреда под антируским санкцијама– најгоре тек следи
Европска привреда под антируским санкцијама– најгоре тек следи
Sputnik Србија
Контраефекти антируских санкција Запада у Европи су већ постали видљиви, а најгоре тек следи. Сасвим извесно поскупљење производње због раста цене енергената и... 20.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-20T14:10+0100
2022-03-20T14:10+0100
2022-03-20T14:10+0100
економија
економија
европска унија (еу)
антируске санкције
рецесија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0b/1132391306_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_0aa18db213323a0fbf4d7c3f78213959.jpg
Тим пре што привреди Европе, још исцрпљеној од пандемијске кризе, у овој ситуацији нема ко да помогне, сматра економиста Мирослав Јовановић, професор Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.Због раста цена електричне енергије у Немачкој, челичана Лех-Шталверке у баварском градићу Мајтинген, која запошљава хиљаду радника, не рачунајући оне у зависним предузећима, ових дана је обуставила производњу. Саопштила је да "економски није изводљиво" да сада ради.На вишеструко повећање трошкова електричне енергије пожалио се и познасти немачки концерн челика ТисенКруп АГ.Најгоре тек следиУ исто време, генерални директор Фолсквагена, највећег европског произвођача аутомобила, Херберт Дис, упозорио је да би продужавање кризе у Украјини могло да има гори утицај на економију Европе од пандемије вируса корона.Поремећаји у ланцима снабдевања прете да доведу до великог раста цена, несташице енергената и инфлације, рекао је Дис за Фајненшел тајмс, оценивши да би то могло да буде веома ризично за европску и немачку економију која користи 55 одсто руског гаса.Инфлација у еврозони достигла је нови рекорд у фебруару од 5,8 одсто, а могла би, како се процењује, ове године да нарасте до седам одсто.Од великих западних економија, Немачка, мотор европске привреде, највише губи због санкција према Русији. Према наводима шефа за спољну трговину Немачке индустријске и трговинске коморе, Фолкера Трајера, око 40.000 немачких компанија има пословне везе са Русијом, а око 250.000 радних места директно зависи од извоза у Русију. Извоз у ту земљу прошле године је износио 26,6 милијарди евра.После панике затварање фирмиЈовановић истиче да ће се бумеранг санкција европској привреди одразити на додатни раст инфлације и на трошкове производње и на њену смањену конкурентност.Он напомиње да Европска централна банка ни пре ове најновије кризе није планирала да до краја године подигне камате како би сузбијала инфлацију, јер би скупље задуживање спутало и привредну активност већ успорену због пандемије. Тек сада то неће чинити.„Доћи ће, свакако, до успоравања привредног раста. Ем што се изгубило то источно тржиште, ем што су још већи проблем улазни трошкови и сигурност добављања енергената. За сада нафта и гас теку без икаквих ограничења и то кроз Украјину, све све што је договорено се испоручује, а све што је преко тога то иде на берзу и цене су пробиле кров“, каже Јовановић.Последице су, додаје, већ видљиве, али ће их тек бити.Пре свих то се односи на Немачку, Аустрију, Чешку, Мађарску, чија је привреда у највећој мери зависна од руске нафте и гаса.А ко ће Европи да помогнеОн напомиње да три четвртине света није пристало да се прикључи санкцијама Северне Америке, Европе, Јапана и Аустралије Русији, тако да ту Русија има могућности за алтернативну трговину. Питање, је, међутим, где ће Европа да тражи помоћ, каже он, истичући да је она практично препуштена сама себи.Јовановић подсећа да је амерички гас све и да стигне у потребној количини у Европу знатно скупљи од руског, да је скупљи и онај из Катара. Зато он очекује затварње фабрика и отпуштање радника због повећаних трошкова производње.Храна и несташицеНапомиње и да цена хране, такође, иде у небо, јер нема вештачког ђубрива, да житарице долазе управо из Русије и Украјине, што ће повећати трошкове прехрамбених производа. Не само да ће смањити конкурентску способност европске пољопривреде, него је, како преносе медији, широм ЕУ већ сада све више несташица и празних рафова.На питање ко ће да вуче европску привреду, пошто је Немачка као најјача, и пре почетка ратних десјтава у Украјини била у рецесији пошто је узастопно у два квартала забележила пад привредне активности, Јованић нема дилему – нико.Он сматра да ће се европска привреда налазити у зони између рецесије и стагфлације, која значи истовремени раст инфлације и пад производње. Европска централна банка држи монетарне узде, али уз много рупа, сматра он, напомињући да на њихова буџетска правила више нико у ЕУ не обраћа пажњу. То да буџетски дефицит држава чланица не би требало да буде већи од три одсто нико није могао да испоштује у време пандемије па је на нивоу ЕУ био дупло већи.Нова помоћ фирмамаУправо су у ЕУ најавили да ће да попусте буџетске мере како би фирме које су погођење украјинском кризом могле да рачунају на стимулације и субвенције.С обзриом на стање европске привреде после две године исцрпљујуће борбе са ковидом, последице санкција уведених Русији могле би да буду много горе од оних које је изазвала пандемија, сматра он.Зато и не чуди упозорење првог човека Фолксфагена: Замислите сценарио у ком прекидамо све пословне везе са Русијом уколико се конфликт не прекине, да не можете више да купујете енергенте.Дис подсећа да је и он био за „максималне санкције“ према Русији, али да сада када су оне ступиле на снагу сматра да би се требало вратити преговорима и дијалогу, како би сукоб у Украјини што пре био окончан.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0b/1132391306_106:0:1813:1280_1920x0_80_0_0_a966419685d67b8340cc9f494f51241f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
контраефекти антируских санкција у европи су већ видљиви, најгоре последице по еу тек следе, челичана у немачкој обуставила производњу, неисплатива производња због прескупе електричне енергије, гори утуицај украјинске кризе на европску привреду од пандемије, инфлација и скупа производња, следи затварање фабрика и отпуштање запослених, скупа храна и несташице, јединство еу успостављено због украјине неће моћи да се одржи,
контраефекти антируских санкција у европи су већ видљиви, најгоре последице по еу тек следе, челичана у немачкој обуставила производњу, неисплатива производња због прескупе електричне енергије, гори утуицај украјинске кризе на европску привреду од пандемије, инфлација и скупа производња, следи затварање фабрика и отпуштање запослених, скупа храна и несташице, јединство еу успостављено због украјине неће моћи да се одржи,
Европска привреда под антируским санкцијама– најгоре тек следи
Контраефекти антируских санкција Запада у Европи су већ постали видљиви, а најгоре тек следи. Сасвим извесно поскупљење производње због раста цене енергената и снижена конкуретност европске робе и услуга ће довести до затврања оних који то не могу да издрже.
Тим пре што привреди Европе, још исцрпљеној од пандемијске кризе, у овој ситуацији нема ко да помогне, сматра економиста Мирослав Јовановић, професор Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.
Због раста цена електричне енергије у Немачкој, челичана Лех-Шталверке у баварском градићу Мајтинген, која запошљава хиљаду радника, не рачунајући оне у зависним предузећима, ових дана је обуставила производњу. Саопштила је да "економски није изводљиво" да сада ради.
На вишеструко повећање трошкова електричне енергије пожалио се и познасти немачки концерн челика ТисенКруп АГ.
У исто време, генерални директор Фолсквагена, највећег европског произвођача аутомобила, Херберт Дис, упозорио је да би продужавање кризе у Украјини могло да има гори утицај на економију Европе од пандемије вируса корона.
Поремећаји у ланцима снабдевања прете да доведу до великог раста цена, несташице енергената и инфлације, рекао је Дис за Фајненшел тајмс, оценивши да би то могло да буде веома ризично за европску и немачку економију која користи 55 одсто руског гаса.
Инфлација у еврозони достигла је нови рекорд у фебруару од 5,8 одсто, а могла би, како се процењује, ове године да нарасте до седам одсто.
Од великих западних економија,
Немачка, мотор европске привреде,
највише губи због санкција према Русији. Према наводима шефа за спољну трговину Немачке индустријске и трговинске коморе, Фолкера Трајера, око 40.000 немачких компанија има пословне везе са Русијом, а око
250.000 радних места директно зависи од извоза у Русију. Извоз у ту земљу прошле године је износио 26,6 милијарди евра.
После панике затварање фирми
Јовановић истиче да ће се бумеранг санкција европској привреди одразити на додатни раст инфлације и на трошкове производње и на њену смањену конкурентност.
Он напомиње да Европска централна банка ни пре ове најновије кризе није планирала да до краја године подигне камате како би сузбијала инфлацију, јер би скупље задуживање спутало и привредну активност већ успорену због пандемије. Тек сада то неће чинити.
„Доћи ће, свакако, до успоравања привредног раста. Ем што се изгубило то источно тржиште, ем што су још већи проблем улазни трошкови и сигурност добављања енергената. За сада нафта и гас теку без икаквих ограничења и то кроз Украјину, све све што је договорено се испоручује, а све што је преко тога то иде на берзу и цене су пробиле кров“, каже Јовановић.
Последице су, додаје, већ видљиве, али ће их тек бити.
„Сада је још највећи утицај на панику, а после ће оне да се преточе у трошкове производње и затврање фирми. Не надајмо се неком просперитету, с друге стране има земаља у ЕУ које ово страшно погађа, које су јако зависне, а не могу да пронађу ни у средњем року алтернативу“, истиче наш саговорник.
Пре свих то се односи на Немачку, Аустрију, Чешку, Мађарску, чија је привреда у највећој мери зависна од руске нафте и гаса.
А ко ће Европи да помогне
Он напомиње да три четвртине света није пристало да се прикључи санкцијама Северне Америке, Европе, Јапана и Аустралије Русији, тако да ту
Русија има могућности за алтернативну трговину. Питање, је, међутим, где ће
Европа да тражи помоћ, каже он, истичући да је она практично
препуштена сама себи.
Јовановић подсећа да је амерички гас све и да стигне у потребној количини у Европу знатно скупљи од руског, да је скупљи и онај из Катара. Зато он очекује затварње фабрика и отпуштање радника због повећаних трошкова производње.
Напомиње и да цена хране, такође, иде у небо, јер нема вештачког ђубрива, да житарице долазе управо из Русије и Украјине, што ће повећати трошкове прехрамбених производа. Не само да ће смањити конкурентску способност европске пољопривреде, него је, како преносе медији, широм ЕУ већ сада све више несташица и празних рафова.
На питање ко ће да вуче европску привреду, пошто је Немачка као најјача, и пре почетка ратних десјтава у Украјини била у рецесији пошто је узастопно у два квартала забележила пад привредне активности, Јованић нема дилему – нико.
„А то је био један од циљева Американаца. Да смање утицај и снагу Европе и у томе су успели. Направили су злу крв између Руса и Украјинаца. У Европи су подигли трошкове производње и снизили конкурентност њихове робе и услуга и онда ће да проузрокују и трвења унутар ЕУ. Тако да је садашње слагање унутар ЕУ краткорочно и променљиво“, оценио је наш саговорник.
Он сматра да ће се европска привреда налазити у зони између рецесије и стагфлације, која значи истовремени раст инфлације и пад производње. Европска централна банка држи монетарне узде, али уз много рупа, сматра он, напомињући да на њихова буџетска правила више нико у ЕУ не обраћа пажњу. То да буџетски дефицит држава чланица не би требало да буде већи од три одсто нико није могао да испоштује у време пандемије па је на нивоу ЕУ био дупло већи.
Управо су у ЕУ најавили да ће да попусте буџетске мере како би фирме које су погођење украјинском кризом могле да рачунају на стимулације и субвенције.
С обзриом на стање европске привреде после две године исцрпљујуће борбе са ковидом, последице санкција уведених Русији могле би да буду много горе од оних које је изазвала пандемија, сматра он.
Зато и не чуди упозорење
првог човека Фолксфагена: Замислите сценарио у ком прекидамо све пословне везе са Русијом уколико се конфликт не прекине, да не можете више да купујете енергенте.
Дис подсећа да је и он био за „максималне санкције“ према Русији, али да сада када су оне ступиле на снагу сматра да би се требало вратити преговорима и дијалогу, како би сукоб у Украјини што пре био окончан.