Калина Ковачевић: Живимо у времену у коме не постоје срамота, стид и одговорност (видео)
16:10 20.03.2022 (Освежено: 10:42 30.03.2022)
© Фото : Архива Народног позоришта
Пратите нас
Живимо у времену у коме не постоје срамота, стид и одговорност и зато се надам да ће представа „Године врана“ подсетити публику на праве вредности, али и на грешке из прошлости које смо тако брзо заборавили, каже за Спутњик глумица Калина Ковачевић која игра главну улогу у представи „Године врана“.
Ова прича о Београду пре једног века са којом се Синиша Ковачевић после 18 година вратио на позоришну сцену као писац и као редитељ, испраћена је после четири сата игре вишеминутним овацијама.
Радња је смештена у Београд 1917. и 1918. године када је Велики рат увелико избрисао многе животе и када су вране биле равноправни грађани Београда и сведоци догађаја. А догађаји су неочекивана пријатељства, тихе сахране, вешања, грејања на паркет, двобоји, преки суд, али и љубави – чији је циљ да упозори и подсети на све жртве које рат доноси.
Нова „Велика драма“
Многи су комад „Године врана“ оценили као нову „Велику драму“. Може ли она поновити успех Ковачевићеве „Велике драме“ која је на карту више игра већ двадесет година?
Комад „Године врана“ се доста разликује од „Велике драме“ по тексту, али очекујемо да ће бити исти по успеху, ако не и већи. Што се тиче теме и уметничког колорита она је другачија. Као што сваки сликар има различите фазе, тако се и Синиша Ковачевић после двадесет година, односно од периода „Велике драме“ вратио на сцену с новим платном и новим техникама. „Године врана“ говоре о периоду Првог светског рата, али не из визуре ровова већ из перспективе становништва у Београду које је било под окупацијом и у време када су у престоници забележене најјаче зиме. Међу становништвом је владала велика глад и доста врана је дошло с Урала због јаке зиме и „окупирало“ Београд. Осим тога, знамо да су се на Теразијама налазила вешала на којима су кажњени Београђани висили 24 сата дневно. Замислите онда какав је то парадокс да после свега тога што смо преживели, сви они који су били злочинци у тадашњој Аустроугарској, а рођени су на територији Краљевине, имали су право, када је формирана Краљевна СХС, да пређу у српску војску и то са чином више.
Ово је великим дело прича о рату као женској трагедији?
Обично се, када причамо о Првом светском рату и ратовима уопште, бавимо мушкарцима, а занемарујемо како су тада живеле жене које су морале да држе целу породицу, да их прехране у тешким временима. Београд је у то доба био крцат удовицама, децом и старцима и заиста је величанствено у комаду истакнуто колико жена може да издржи и истраје захваљујући својој упорности.
Колико је било захтевно бити четири сата на сцени?
Све време сам се студиозно припремала за ову улогу и нисам прихватала никакве додатне ангажмане. То је био свакодневни рад који је трајао три месеца. Моја улога је таква да сам све време на сцени и похвале ми говоре да се труд исплатио.
Калина Ковачевић у представи Народног позоришта „Године врана“
© Фото : Архива Народног позоришта
Људскост прави разлику између човека и нечовека
„Године врана“ су упркос трагичности целе приче и потврда да људскост може да опстане упркос искушењима и страху?
Ова представа не говори о рату. Она говори о љубави и праштању, о датој речи што је у данашње време заборављено. Ми нисмо ту да едукујемо публику већ да је подсетимо на то шта је дата реч, колико је она битна, колико је она некада имала тежину. Људскост и емпатија у ратним временима праве разлику између човека и нечовека. Међутим, људи који поседују ове врлине, су они који у рату страдају, а они који гледају личну корист профитирају.
Колико је било изазовно играти у ансамблу који броји чак 60 чланова?
Мислим да је то новитет у српском позоришту јер, осим глумаца, на сцени се појављују још три играча класичног балета, 15 играча савременог балета и пет играча уличног плеса. Замислите сада тај призор када они од својих тела направе вране и постану део наше сценографије. Редитељ је желео да од тих врана и људских тела, покаже колико су вране уплетене у наше животе. Сам краљ Петар појављује се у једној сцени и каже да има толико врана као да неку смрт предосећају.
Представа „Године врана“ којом се Синиша Ковачевић после 18 година вратио на позоришну сцену као писац и редитељ.
© Фото : Архива Народног позоришта
Ако заборавимо на Доситеја и Његоша нас неће бити
Вране као древни симболи несреће опомињу, верујете ли да уметност има моћ да опомене, да упозори човека?
Волела бих да живимо у земљи где су уметност и култура примарни, а не само критика. Ми се често понашамо као да ћемо бити заувек ту, као да смо посебни. Ја сам схватила да нисам недодирљива и због тога ценим живот који ми је дат и сматрам да морамо да чувамо уметност и културу. Ако заборавимо на Доситеја, на Његоша - нас неће бити. Немамо право да наредним покољењима укинемо право на њих. У свету се дешавају многе страшне ствари јер су лоше постављени приоритети који величају профит, а негирају разум. Ако овом представом отрезнимо и неколико људи, ми смо учинили велико дело. Заиста верујем да ће наше друштво имати бољу будућност јер кажу да после куге долази препород. Радујем се том периоду.
Да ли је то што играте у представи коју пише и режира ваш отац, а на сцени сте са мајком, глумицом Љиљаном Благојевић, за вас представља додатну одговорност?
Веровали или не, ово је први пројекат који у позоришту радим са својим оцем и било би грехота да се то није десило. Морамо да будемо срећни ако имамо родитеље, а још ако радимо с њима, нема веће среће. Живимо брзо, немамо времена да попричамо с родитељима, а ја сам имала срећу да се током три месеца свакога дана дружим с њима. Мени то заиста није терет и могу само да будем срећна што су ми они родитељи, што су ми пружили образовање и што су ме васпитавали онако како јесу. С мајком сам, иначе, сарађивала и раније, али ми је обично играла свекрву.
Каква је Љиљана Благојевић као свекрва?
Опасна.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
