- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Руски физичари открили зашто се на Месецу скупља прашина

CC0 / Pixabay / Површина Месеца
Површина Месеца - Sputnik Србија, 1920, 20.03.2022
Пратите нас
Руски физичари су открили да се левитирајућа прашина на видној страни Месеца скупља због дужине лунарног дана и интеракција између магнетног поља Земље и наелектрисаних честица материје. Чланак је објављен у научном часопису „Physics of Plasmas“.

„Планиране су мисије ‘Луна 25’ и ‘Луна 27’ које ће се позабавити особинама прашине на површини Месеца. Како би ове мисије биле успешне неопходна су претходна истраживања. Ми смо објаснили како долази до преноса прашине изнад површине Месеца узимајући у обзир утицај магнетних поља на крају магнетосфере Земље“, рекао је руски научник, професор на катедри за физику космоса Института за космичка истраживања Руске академије наука Сергеј Попељ.

Површина Месеца и многих других сателита планета Сунчевог система је покривена танким слојем прашине која представља уситњене остатке микрометеорита и малих астероида. Научници претпостављају да су те честице опасне како за учеснике експедиција тако и за рад електронских система за слетање.
Како су објаснили Попељ и његове колеге, ова прашина је опасна јер се прашина на Месецу и на сателитима Марса периодично одваја од површине, добија електрични набој и почиње да лебди изнад површине планете. Често се лепи на космичке бродове и скафандере космонаута.

Тајна Месечеве прашине

Физичаре одавно интересује како настају облаци наелектрисаних честица прашине и који физички процеси управљају њиховим кретањем. Руски научници су открили да на кретање честица утичу два супротна физичка феномена - гравитација Месеца и магнетно поље Земље.
Прва сила утиче на честице прашине да постепено падају на Месец, а друга им омогућава да добију електрични набој и утиче на то да се подигну на висину од неколико метара од површине.
У прошлости су научници сматрали да ће их заједничко деловање једног и другог феномена на честице прашине на Месецу натерати да се крећу горе-доле у простору. Међутим, лунарни облаци прашине најчешће левитирају и налазе се на једној истој висини.
Научници су открили да је то повезано са два фактора: дугим лунарним даном који траје око 15 дана на Земљи, као и посебном интеракцијом између наелектрисаних честица и „магнетним репом“ Земље. Захваљујући његовом деловању прашина која лебди може се наћи на свим видним деловима Месеца.
Интересантно је да су истраживања руских научника показала да лебдећи облаци прашине не могу да постоје на површини Марса, јер тамо дан траје краће него што је потребно времена да дође до ових реакција на честице прашине које настају привлачењем два сателита Марса – Фобоса и Дејмоса.
Научници су закључили, да је потребно узети у обзир различита понашања Месеца и сателита Марса приликом припрема свемирских мисија.
Пун Месец  - Sputnik Србија, 1920, 08.05.2021
Шта се „кува“ на Месецу: Откривени детаљи изградње руско-кинеске лунарне станице
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала