https://sputnikportal.rs/20220320/ruski-fizicari-otkrili-zasto-se-na-mesecu-skuplja-prasina--1134712474.html
Руски физичари открили зашто се на Месецу скупља прашина
Руски физичари открили зашто се на Месецу скупља прашина
Sputnik Србија
Руски физичари су открили да се левитирајућа прашина на видној страни Месеца скупља због дужине лунарног дана и интеракција између магнетног поља Земље и... 20.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-20T12:07+0100
2022-03-20T12:07+0100
2023-03-10T08:51+0100
русија
русија
наука
месец
физичар
прашина
магазин
свемир
марс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/03/1123738743_0:150:1920:1230_1920x0_80_0_0_89a156ec601efe38f263dd676e92fd20.jpg
Површина Месеца и многих других сателита планета Сунчевог система је покривена танким слојем прашине која представља уситњене остатке микрометеорита и малих астероида. Научници претпостављају да су те честице опасне како за учеснике експедиција тако и за рад електронских система за слетање.Како су објаснили Попељ и његове колеге, ова прашина је опасна јер се прашина на Месецу и на сателитима Марса периодично одваја од површине, добија електрични набој и почиње да лебди изнад површине планете. Често се лепи на космичке бродове и скафандере космонаута.Тајна Месечеве прашинеФизичаре одавно интересује како настају облаци наелектрисаних честица прашине и који физички процеси управљају њиховим кретањем. Руски научници су открили да на кретање честица утичу два супротна физичка феномена - гравитација Месеца и магнетно поље Земље.Прва сила утиче на честице прашине да постепено падају на Месец, а друга им омогућава да добију електрични набој и утиче на то да се подигну на висину од неколико метара од површине.У прошлости су научници сматрали да ће их заједничко деловање једног и другог феномена на честице прашине на Месецу натерати да се крећу горе-доле у простору. Међутим, лунарни облаци прашине најчешће левитирају и налазе се на једној истој висини.Научници су открили да је то повезано са два фактора: дугим лунарним даном који траје око 15 дана на Земљи, као и посебном интеракцијом између наелектрисаних честица и „магнетним репом“ Земље. Захваљујући његовом деловању прашина која лебди може се наћи на свим видним деловима Месеца.Интересантно је да су истраживања руских научника показала да лебдећи облаци прашине не могу да постоје на површини Марса, јер тамо дан траје краће него што је потребно времена да дође до ових реакција на честице прашине које настају привлачењем два сателита Марса – Фобоса и Дејмоса.Научници су закључили, да је потребно узети у обзир различита понашања Месеца и сателита Марса приликом припрема свемирских мисија.
https://sputnikportal.rs/20210508/sta-se-kuva-na-mesecu-otkriveni-detalji-izgradnje-rusko-kineske-lunarne-stanice-1125213691.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, наука, месец, физичар, прашина, магазин, свемир, марс
русија, наука, месец, физичар, прашина, магазин, свемир, марс
Руски физичари открили зашто се на Месецу скупља прашина
12:07 20.03.2022 (Освежено: 08:51 10.03.2023) Руски физичари су открили да се левитирајућа прашина на видној страни Месеца скупља због дужине лунарног дана и интеракција између магнетног поља Земље и наелектрисаних честица материје. Чланак је објављен у научном часопису „Physics of Plasmas“.
„Планиране су мисије ‘Луна 25’ и ‘Луна 27’ које ће се позабавити особинама прашине на површини Месеца. Како би ове мисије биле успешне неопходна су претходна истраживања. Ми смо објаснили како долази до преноса прашине изнад површине Месеца узимајући у обзир утицај магнетних поља на крају магнетосфере Земље“, рекао је руски научник, професор на катедри за физику космоса Института за космичка истраживања Руске академије наука Сергеј Попељ.
Површина Месеца и многих других сателита планета Сунчевог система је покривена танким слојем прашине која представља уситњене остатке микрометеорита и малих астероида. Научници претпостављају да су те честице опасне како за учеснике експедиција тако и за рад електронских система за слетање.
Како су објаснили Попељ и његове колеге, ова прашина је опасна јер се прашина на Месецу и на сателитима Марса периодично одваја од површине, добија електрични набој и почиње да лебди изнад површине планете. Често се лепи на космичке бродове и скафандере космонаута.
Физичаре одавно интересује како настају облаци наелектрисаних честица прашине и који физички процеси управљају њиховим кретањем. Руски научници су открили да на кретање честица утичу два супротна физичка феномена - гравитација Месеца и магнетно поље Земље.
Прва сила утиче на честице прашине да постепено падају на Месец, а друга им омогућава да добију електрични набој и утиче на то да се подигну на висину од неколико метара од површине.
У прошлости су научници сматрали да ће их заједничко деловање једног и другог феномена на честице прашине на Месецу натерати да се крећу горе-доле у простору. Међутим, лунарни облаци прашине најчешће левитирају и налазе се на једној истој висини.
Научници су открили да је то повезано са два фактора: дугим лунарним даном који траје око 15 дана на Земљи, као и посебном интеракцијом између наелектрисаних честица и „магнетним репом“ Земље. Захваљујући његовом деловању прашина која лебди може се наћи на свим видним деловима Месеца.
Интересантно је да су истраживања руских научника показала да лебдећи облаци прашине не могу да постоје на површини Марса, јер тамо дан траје краће него што је потребно времена да дође до ових реакција на честице прашине које настају привлачењем два сателита Марса – Фобоса и Дејмоса.
Научници су закључили, да је потребно узети у обзир различита понашања Месеца и сателита Марса приликом припрема свемирских мисија.
