Поверљива документа о крвавим злочинима: Како је Запад гајио нацистичке „спаваче“?
© Sputnik / Стрингер
/ Пратите нас
Рецидиви нацизма у Украјини игноришу се данас као што је игнорисан и нацизам 30-их година 20. века. Сетимо се "безазлених" момената на утакмицама када су фудбалске репрезентације неких западних држава салутирале заједно са немачким - високо уздигнуте руке. Има ли разлике?
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Када су 2011. у Кијеву украјински националисти на маршу одржаном у знак сећања на Хитлеровог савезника Степана Бандеру узвикивали „Убиј Москаља“, а нешто касније у Лавову напали и учеснике прославе Дана победе, историчари су позвали да се обелодани сва архивска грађа везана за злочине почињене у Другом светском рату. Или, упозоравали су, нацизам ће се вратити кући, а у новој парадигми гледања на узроке Другог светског рата могло би да се деси да и Холокауст буде избрисан.
Документи који су осванули на сајту Министарства одбране Руске федерације, а у оквиру пројекта “Архиви све памте... Злочини украјинских националиста не подлежу забораву“ објашњавају идеолошку матрицу нацизма и остављају простор за упитаност да ли постоји унутрашња веза злочина - оних почињених у Украјини у Другом светском рату и ових који се данас у име истих вредности чине?
Нацистички фолклор
У светлу текућих догађаја, ова архивска грађа, мишљења је антрополог Виктор Бејатовић, аутор књиге Лепеза смрти – Вишедисциплинарни приступ и упоредне методологије у реконструкцији мотива и обима ратног злочина у Крагујевцу октобра 1941“, сем мање познатих чињеница везаних за злочине које су украјински националисти починили у време Другог светског рата, открива и невероватне аналогије.
Церемонија полагања цвећа украјинских власти на споменик Степану Бандери
© Sputnik / Александр Мазуркевич
/ „Што се тиче злочина који данас прате ратне операције, неретко долазимо до тога да они имају сличну матрицу и да су често повезани са екстремном идеологијом која очигледно није санкционисана у потребним моментима. Сада се показује да је дошло до друштвене девалвације нацистичког миљеа, где свако сваког оптужује да је "фашисоидна".
До тога није смело да дође, упозорава.
Мајн Кампф и неолоберални економски концепт
Инсигније које су идентичне онима из Другог светског рата показују, указује наш саговорник, да је тај оквир присутан до данашњег дана.
„Непромишљено штампање Мајн Кампфа са наводним упоредним анализама уз текст, одавања "почасних" маршева уз исте те инсигније, униформе и корачнице локалних јединица под командом Трећег Рајха заједно са неолибералним корпорацијским економским концептом довео је до сукоба који данас има карактер цивилизацијског опстанка различитих концепта живота“.
Имиграциона каријера посведочених злочинаца
Такође, многи украјински злочинци су, указује на чињеницу наш саговорник, остали некажњени али и они који су сносили неку врсту одговорности, показало се да могу у данашњим геополитичким контекстима да буду подвргнути потпуно новом, употребном тумачењу.
Нирнбешкии процес
© Sputnik / Виктор Кинеловский
“Такав је случај са лицима попут Степана Бандере, Ивана Омелиановича–Павленка или Симона Петљура који су одговорни за озбиљне злочине почињене над руским и јеврејским становништвом. Ми говоримо о наслеђу јединица које су припадале Schutzmannschaft-у, нарочито 109. и 118. батаљону, тј. украјинској помоћној полицији – Ukrainische Hilfspolizei. За разлику од Бандере, кога су службе безбедности ликвидирале крајем 50-их, нека лица су имала емиграциону каријеру без икакве судске одговорности“.
Они се данас, како примећује наш саговорник, у виртуелним презентацијама представљају без помињања страховитих злочина над цивилним руским и јеврејским становништвом, па и пољским.
Вођа Десног сектора- херој Украјине
Историчар Саша Адамовић уверен је да све док буде постојала русофобија на Западу, а она траје вековима, дотле ће постојати и појаве какве смо видели у време Другог светског рата о којем говоре и документи публиковани на сајту Министарства.
Представници Десног сектора испред зграде Врховне Раде
© Sputnik / Григорий Василенко
/ „Испливале су информације да је Пентагон после Мајдана 2014. притиснуо амерички конгрес да скине забрану са финансирања неонацистичких организација у Украјини. Сам Зеленски који је својевремено добио изборе у Украјини зато што је обећавао деесакалацију непријатељства према Русији постао је близак украјинским неoнацистима чија је политичка и војна моћ нарасла захваљујући обимној западној америчкој помоћи. Симболично, то се видело и на примеру када је у украјинској Ради Зеленски као председник одликовао вођу Десног сектора орденом -херој Украјине“.
Бандера је био британски обавештајац
О вези нациста у Украјини са својим покровитељима на Западу, сведочи, указује Адамовић и податак да је вођа украјинских нациста Степан Бандера пре свега био под контролом британске обавештајне службе, а тек касније, нападом на СССР, њега су преузели Немци.
Украјински националисти са сликом Степана Бандере
© AP Photo / Sergei Chuzavkov
„Историјске паралеле постоје и оно што се дешавало у Украјини у Другом светском рату личи на оно што се данас дешава. Изгледа да нико није имао на уму да денацификује украјинске нацисте који су у великом броју после пораза у Другом светском рату мирно отишли на Запад, САД и Велику Британију представљајући се као борци против комунизма“.
На симболичком нивоу све ово говори, сматра Бејатовоћ, да било која идеологија може бити употребљива само да је на "правој" страни, па и после 80 година од рата.
Грешке Нирнберга
На питање да ли је управо Запад спашавајући својим каналима осведочене злочинце оставио простор да ова идеологија доживи рехабилитацију у 21. веку, Беjатовић каже да се данас најбоље показују погрешне одлуке неких процеса у Нирнбергу, као што је случај суђења СС генералу Бах-Зилевском.
„Транскрипт суђења показује и потврђује планове Трећег Рајха о познатом "плану за Центар и Исток", за физичко уништавање словенског становништва у матичним државама. Бах- Зилевском није суђено за ратне злочине на територији СССР и Пољске, већ у каснијим суђењима за нека убиства из 30-их година. Умро је почетком 70-их“.
Овакав однос је, сматра Бејатовић, сигурно направио друштвене канале за неговање тих идеологија.
У овом тренутку збуњује и то, закључује Бејатовић, да истовремено са украјинским сукобом који је у фокусу западних медијa, постоји и сукоб још већег интензитета на територији арабијског полуострва. Он је, каже, пропао у невероватан океан тишине, па није познато ништа о тамошњим страдањима где такође има и деце.
