Последице НАТО агресија на СР Југославију осећају се и у Украјини
Пратите нас
Конфликт у Украјини је доказ да последице НАТО агресије на Србију, која је била преседан, не престају ни после 23 године. Док год постоји овакав НАТО као агресивна организација, ми ћемо имати претњу безбедности на читавом Евроазијском простору, а самим тим и у свету, оценио је проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Обележавајући 23 године од НАТО агресије на Србију, која је започела 24. марта 1999. и трајала 78 дана, током којих је страдало око 4.000 људи, од којих 89 малолетне деце, а теже рањено 6.500, Евроазијски безбедносни форум је и ове године на Округлом столу окупио стручњаке различитих области који су указали на последице агресије које не бледе.
Последице НАТО агресије на Србију не престају
Да је од агресије на СР Југославију НАТО терор константа показао је, каже Ковач, руско-украјински оружани конфликт, што је и била посебна тема Округлог стола.
„Мислим да је веома аргументованa тврдња да је НАТО пре имао мотив да се распусти Варшавски уговор, потом да разбије Совјетски савез као државу, а пошто ни то није било довољно, ширио се на исток. Инструментализовао је Украјину, као и многе друге државе на истоку Европе да буду толико русофобне да су спремне да са својим националним капацитетима учествују у сукобу са Руском Федерацијом“, каже Ковач за Спутњик.
Општи је, каже он, закључак да је читаву ту инструментализацију направила Америка заједно са Великом Британијом, а да су их друге земље НАТО-а и ЕУ само сервилно следиле.
„И када се заврши овај конфликт неће престати претња у Европи. Подизање неке гвоздене завесе неће бити решење за безбедност Европе и док год НАТО постоји као такав, агресивна организација са циљем разбијања Руске Федерације, ми ћемо имати претњу безбедности на читавом Евроазијском простору, а самим тим и у свету“, оценио је председник Евроазијског безбедносног форума.
Покушај да САД задрже доминацију
САД користећи НАТО настоји да задрже доминацију у светском поретку
© AP Photo / Virginia Mayo
Професор др Божидар Форца, начелник Катедре безбедности на Факултету за пословне студије и право Универзитета УНИОН-Никола Тесла у Београду је, такође, оценио да су агресијом на СРЈ, али и на друге земље, САД уз НАТО - њихову полугу моћи, настојали да задрже доминацију у светском поретку након Хладног рата.
Сваки од тих сукоба с правног аспекта је преседан, али када то учини друга велика сила, као што је то учинила Русија 2008. године интервенцијом у Грузији, онда се такав поступак именује као флагрантно кршење међународног права, констатовао је он.
Ковач је са жаљењем приметио да водеће земље НАТО-а и даље притискају Србију да кроз институције не дође до показатеља који би на основу истражених последица НАТО агресије представљали подлогу за покретање поступака против те алијансе.
На томе је, како је напоменуо, пуно учинио, како код нас, тако и анимирајући међународну јавност, адвокат Срђан Алексић.
Правни основ за тужбу против НАТО
И сам учесник скупа, Алексић се осврнуо на правни основ тужби које је поднео против НАТО-а за накнаду штете војницима, официрима и полицајцима који су оболели од карцинома јер су били изложени дејству осиромашеног уранијума које је користио НАТО. После прве тужбе поднете Вишем суду у Београду, 19. јануара 2021. године уследиле су до сада још четири.
Између више материјала који су послужили за правни основ за тужбу против НАТО-а, он је посебно указао на више од 180 пресуда у Италији по сличним тужбама адвоката Анђела Тартаље, који је заступао оболеле италијанске војнике који су били на Косову и Метохији, на територији која је бомбардована осиромашеним уранијумом.
На питање да ли очекује да се после 23 године представници НАТО-а коначно нађу пред лицем правде, он је оптимиста.
Последице НАТО агресије на Србију се виде у Украјини коју су САД и НАТО инструментализовали зарад постизања својих циљева
© AFP 2023 / YURIY DYACHYSHYN
Коначно пред лицем правде
„Очекујем да се што пре закаже рочиште и да Министарство правде достави тужбу НАТО-у и да изведемо доказе и да тужбени захтев буде усвојен и да НАТО накнади штету војницима, официрима и полицајцима који су боравили на Косову и Метохији, на исти начин као што је и италијански суд усвојио одштетни захтев адвоката Анђела Тартаље који је такође адвокат у нашим предметима јер је уписан у адвокатску комору Ниша и сада је адвокат Адвокатске коморе Србије“, каже Алексић за Спутњик.
Он је подсетио да је за њега битно да НАТО прими тужбу о којој у року од 30 дана мора да се изјасни, али и ако то не учини суд може несметано да ради, закаже рочиште и да буду изведени сви докази. Тужбеним захтевом је тражена накнада штете од минимум 100.000 евра за сваког оболелог од канцера.
Примаријус проф. др Алек Рачић из Универзитетског клиничког центра Србије, констатовао је да НАТО агресију на СР Југославију 1999. године никада није признао као такву, већ је пуних 23 године назива хуманитарном интервенцијом. Тиме, како, сматра, намерно заобилази могућност да се због класичних ратних дејстава, формира питање ратне одштете. Директна штета износи 105 милијарди долара и по његовом предлогу треба је потраживати од сваке чланице НАТО према броју налета коју њени авиони имали над територијом СР Југославије.
Полигон за пробу новог оружја
А по оцени др Мирјане Анђелковић Лукић, инжењера технологије и вишег научног сарадника Војнотехничког института у Београду, територија СР Југославије 1999. године је управо била полигон за испробавање нових војних средстава НАТО алијансе, пре свега САД.
То је учињено са стелт авионом Б-2; модернизованим МК бомбама опште намене, увођењем бомбе JDAM које су се на просторима СРЈ масовно коришћене бацањем са стелт авиона, као и бомбама за замрачивање, такозваним „меким бомбама“ које су бацане на електроенергетски систем СР Југославије и изазивале нестанак струје.
