https://sputnikportal.rs/20220324/energetske-geopoliticke-igre-se-otele-kontroli-u-cijim-rukama-je-loptica-a-ko-drzi-reket-1135765920.html
Енергетске геополитичке игре се отеле контроли: У чијим рукама је лоптица, а ко држи рекет?
Енергетске геополитичке игре се отеле контроли: У чијим рукама је лоптица, а ко држи рекет?
Sputnik Србија
Актуелну одлуку Владимира Путина да се „непријатељским земљама“ руски гас наплаћује у рубљама, као и последице које ће осетити европске економије, анализирала... 24.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-24T11:33+0100
2022-03-24T11:33+0100
2022-03-24T11:33+0100
економија
свет – економија
свет
економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/18/1135766859_0:89:1920:1169_1920x0_80_0_0_95cb56a5ad793bc72c6be3aaac6a9eac.jpg
Конфликт из Украјине се, захваљујући међусобним санкцијама Запада Русији и Кремља САД, чланицама ЕУ и осталим земљама које су се прикључиле Вашингтону и Бриселу у увођењу санкција Москви, преселио у економску сферу. Као што је и почео, због руских угљоводоника, константним истицањем САД да Европа треба да одустане од руске нафте, гаса и угља, сукоб је ових дана ескалирао у сектору енергетике. Геополитичким играма.После финансијских блокада Москве и најаве Брисела да ће постепено одустајати од руских енергената, председник Русије Владимир Путин изјавио је јуче да ће од сада захтевати да „непријатељске земље” плаћају увоз руског природног гаса искључиво у рубљама.На састанку са државним званичницима Путин је рекао да је „одређени број западних земаља донео нелегитимне одлуке о такозваном замрзавању руске имовине” и да је тиме довео у питање поузданост валута тих држава и подрио поверење у њих. „Нема никаквог смисла испоручивати нашу робу Европској унији и Сједињеним Америчким Државама и за њу примати доларе, евре и бројне друге валуте”, казао је Путин, наводи се на сајту „Енеригија Балкана“.Из Берлина је одмах стигао коментар – да захтев да се плаћање руског гаса обавља искључиво у рубљама представља „прекид уговора”.Тај захтев „представља прекид уговора. Сада ћемо разговарати са својим европским партнерима на који начин да одговоримо на тај захтев”, рекао је немачки министар економије Роберт Хабек на конференцији за новинаре у Берлину.Немачка не може у кратком року одустати од руских енергенатаЊемачки канцелар Олаф Шолц сматра да краткорочно не постоји могућност одустајања од снабдевањима енергентима из Русије, ма колико његова земља то жели, али да ће дугорочно прекинути зависност од нафте, гаса и угља из ове земље. Јер, како каже, то би довело до рецесију, не само у Немачкој већ и целој Европи. Уз то би на стотине хиљада људи остало без посла, пропао би низ индустријских компанија.Оно што је већ сада сигурно је да су и Немци и остали Европљани индиректно погођени санкцијама које је запад увео Русији.Ако се вратимо на прошло лето, када су европске земље пропустиле да напуне складишта гасом, а за шта сада окривљују Гаспром – руску компанију која је сувласник у многим европским гасним складиштима – јасно је да су европски енергетски стратези превидели пораст потражње за енергентима на светском тржишту због наглог опоравка глобалне привреде после „корона стагнације”, занемарили чињеницу да је производња зелене струје из ветра и сунца подбацила и повели се за мантром вашингтонских и бриселских антируских активиста да не треба склапати дугорочне уговоре о набавци гаса са Гаспромом (мада их многе европске земље склапају са Катаром, на пример), односно, да не треба куповати руски гас. И, то су, да подсетимо, искористили мешетари на берзи, који су вештачким повећањем потражње „надували” цене на гасним берзама.По принципу спојених судова синхронизовано „скачу” цене електричне енергије и гаса. А поскупљење се „прелило” и на цене угља. Нафта, истовремено, додуше под контролом картела ОПЕК-а проширеним Русијом и још неким земљама, независним произвођачима „црног злата”, проживљава своју ценовну кризу.Све скупа, сада имамо прескупе енергенте – и гас, и струје и нафту и угаљ. Што никоме не одговара. Јер инфлација буја, поскупљења су попут ланчаног домино ефекта, несташице више нису само претња већ реалност у многим секторима, рецесија је пред вратима свима…Бумеранг ефекатВашингтон је, покушавајући да своју економску кризу телепортује у Европу и Азију (јер, Кина им је већи трн у оку од Русије) уз помоћ НАТО послушника „закувао чабар” који прети изливањем и потапањем.Планетарне енергетске геополитичке игре су се, изгледа, отеле контроли. Више се не зна у чијим рукама је лоптица, а ко држи спреман рекет. Јер поред кључних играча, Русије и САД, сада би многи у Европи да изађу из своје марионетске улоге. Често се, међутим, попут већ поменутог Шулца, многи још више упетљавају у кучине. Да није жалосно човек би могао да се од срца насмеје његовим изјавама о томе да Немачка не може одмах да одустане од куповине руских енергената, да тражи алтернативе и да ће, док их не нађе, наставити да купује гас, нафту и угаљ (да, угаљ, јер Немци се враћају термоелектранама на угаљ) из Русије.Покушавајући да избегну матицу, која их вуче ка економском колапсу, многи до јуче острашћени политичари постају свесни тога да њихов посао није решавање украјинске кризе већ проблема које имају код куће, са својим грађанима и привредом.Дугорочно сви губеУ овим енергетским геополитичким играма мало ко ће профитирати. Можда неколицина играча на краће стазе. Дугорочно, све ће им грешке доћи на наплату.А када се подвуче црта видеће се јасније да је Владимир Путин одлуку о томе да гас наплаћује у рубљама донео, између осталог, и као одговор на одлуку Запада да искључи из СВИФТ-а руске банке и онемогући им приступ међународном финансијском систему. До када ће све ово трајати зависи од обостраних тврдоглавости. Или од тога ко ће се први уплашити бунта сопственог народа. Оног истог који већ не може да плати астрономске цене хлеба, уља, шећера, нафтних деривате, гаса и струје. Француски „жути прслуци” били су само почетак социјалног бунта. Вирус корона га је потиснуо у други план. Али, енергетска криза могла би бунтом зажутети не само Француску и ЕУ. Геополитичке игре самозваних планетарних лидера могле би им се и буквално обити о главу.
https://sputnikportal.rs/20220323/putin-nalozio-rusija-prevodi-placanje-za-gas-u-evropi-u-rublje--1135740567.html
https://sputnikportal.rs/20220323/novak-u-slucaju-embarga-na-energente-doci-ce-do-kolapsa-globalnog-trzista-nafte-i-gasa-1135745539.html
https://sputnikportal.rs/20220323/vucic-rast-cena-nafte-i-gasa-kao-i-odluka-oko-rublji---veliki-problem-za-ceo-svet-1135755846.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/18/1135766859_122:0:1798:1257_1920x0_80_0_0_1560afcfed5e0e57cfeed8219220018f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, свет, економија, енергетика
свет – економија, свет, економија, енергетика
Енергетске геополитичке игре се отеле контроли: У чијим рукама је лоптица, а ко држи рекет?
Актуелну одлуку Владимира Путина да се „непријатељским земљама“ руски гас наплаћује у рубљама, као и последице које ће осетити европске економије, анализирала је Јелица Путниковић, уредница портала „Енергија Балкана“.
Конфликт из Украјине се, захваљујући међусобним санкцијама Запада Русији и Кремља САД, чланицама ЕУ и осталим земљама које су се прикључиле Вашингтону и Бриселу у увођењу санкција Москви, преселио у економску сферу. Као што је и почео, због руских угљоводоника, константним истицањем САД да Европа треба да одустане од руске нафте, гаса и угља, сукоб је ових дана ескалирао у сектору енергетике. Геополитичким играма.
После финансијских блокада Москве и најаве Брисела да ће постепено одустајати од руских енергената, председник Русије Владимир Путин изјавио је јуче да ће од сада захтевати да
„непријатељске земље” плаћају увоз руског природног гаса искључиво у рубљама.
На састанку са државним званичницима Путин је рекао да је „одређени број западних земаља донео нелегитимне одлуке о такозваном замрзавању руске имовине” и да је тиме довео у питање поузданост валута тих држава и подрио поверење у њих. „Нема никаквог смисла испоручивати нашу робу Европској унији и Сједињеним Америчким Државама и за њу примати доларе, евре и бројне друге валуте”, казао је Путин,
наводи се на сајту „Енеригија Балкана“.
Из Берлина је одмах стигао коментар – да захтев да се плаћање руског гаса обавља искључиво у рубљама представља „прекид уговора”.
Тај захтев „представља прекид уговора. Сада ћемо разговарати са својим европским партнерима на који начин да одговоримо на тај захтев”, рекао је немачки министар економије Роберт Хабек на конференцији за новинаре у Берлину.
Немачка не може у кратком року одустати од руских енергената
Њемачки канцелар Олаф Шолц сматра да краткорочно не постоји могућност одустајања од снабдевањима енергентима из Русије, ма колико његова земља то жели, али да ће дугорочно прекинути зависност од нафте, гаса и угља из ове земље. Јер, како каже, то би довело до рецесију, не само у Немачкој већ и целој Европи. Уз то би на стотине хиљада људи остало без посла, пропао би низ индустријских компанија.
Оно што је већ сада сигурно је да су и Немци и остали Европљани индиректно погођени санкцијама које је запад увео Русији.
Ако се вратимо на прошло лето, када су европске земље пропустиле да напуне складишта гасом, а за шта сада окривљују Гаспром – руску компанију која је сувласник у многим европским гасним складиштима – јасно је да су европски енергетски стратези превидели пораст потражње за енергентима на светском тржишту због наглог опоравка глобалне привреде после „корона стагнације”, занемарили чињеницу да је производња зелене струје из ветра и сунца подбацила и повели се за мантром вашингтонских и бриселских антируских активиста да не треба склапати дугорочне уговоре о набавци гаса са Гаспромом (мада их многе европске земље склапају са Катаром, на пример), односно, да не треба куповати руски гас. И, то су, да подсетимо, искористили мешетари на берзи, који су вештачким повећањем потражње „надували” цене на гасним берзама.
По принципу спојених судова синхронизовано „скачу” цене електричне енергије и гаса. А поскупљење се „прелило” и на цене угља. Нафта, истовремено, додуше под контролом картела ОПЕК-а проширеним Русијом и још неким земљама, независним произвођачима „црног злата”, проживљава своју ценовну кризу.
Све скупа, сада имамо прескупе енергенте – и гас, и струје и нафту и угаљ. Што никоме не одговара. Јер инфлација буја, поскупљења су попут ланчаног домино ефекта, несташице више нису само претња већ реалност у многим секторима, рецесија је пред вратима свима…
Вашингтон је, покушавајући да своју економску кризу телепортује у Европу и Азију (јер, Кина им је већи трн у оку од Русије) уз помоћ НАТО послушника „закувао чабар” који прети изливањем и потапањем.
Планетарне енергетске геополитичке игре су се, изгледа, отеле контроли. Више се не зна у чијим рукама је лоптица, а ко држи спреман рекет. Јер поред кључних играча, Русије и САД, сада би многи у Европи да изађу из своје марионетске улоге. Често се, међутим, попут већ поменутог Шулца, многи још више упетљавају у кучине. Да није жалосно човек би могао да се од срца насмеје његовим изјавама о томе да
Немачка не може одмах да одустане од куповине руских енергената, да тражи алтернативе и да ће, док их не нађе, наставити да купује гас, нафту и угаљ (да, угаљ, јер Немци се враћају термоелектранама на угаљ) из Русије.
Покушавајући да избегну матицу, која их вуче ка економском колапсу, многи до јуче острашћени политичари постају свесни тога да њихов посао није решавање украјинске кризе већ проблема које имају код куће, са својим грађанима и привредом.
У овим енергетским геополитичким играма мало ко ће профитирати. Можда неколицина играча на краће стазе. Дугорочно, све ће им грешке доћи на наплату.
А када се подвуче црта видеће се јасније да је Владимир Путин одлуку о томе да гас наплаћује у рубљама донео, између осталог, и као одговор на одлуку Запада да искључи из СВИФТ-а руске банке и онемогући им приступ међународном финансијском систему. До када ће све ово трајати зависи од обостраних тврдоглавости. Или од тога ко ће се први уплашити бунта сопственог народа. Оног истог који већ не може да плати астрономске цене хлеба, уља, шећера, нафтних деривате, гаса и струје. Француски „жути прслуци” били су само почетак социјалног бунта. Вирус корона га је потиснуо у други план. Али, енергетска криза могла би бунтом зажутети не само Француску и ЕУ. Геополитичке игре самозваних планетарних лидера могле би им се и буквално обити о главу.