Крађа каблова и под напоном, може ли стриктна примена закона да спречи такве ситуације
© Sputnik / Павел Лисицын
/ Пратите нас
Крађа каблова често је остављала не само грађане без струје и интернета, него и читаве мостове без осветљења. Крађе не доносе само штету, него могу да буду и опасне по живот.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Случај у којем је недавно на станици у Топчидеру лопов повређен тако што је доживео струјну удар док је покушавао да украде кабл који је био под напоном, поново је скренуо пажњу на то да лопови краду све што је могуће однети и продати као секундарну сировину.
„Скоро 150 пута је покушана или реализована крађа делова железничке инфраструктуре, првенствено када је реч о електротехничкој инфраструктури и због тога смо током прошле године морали да уведемо у дужини од 150 километара српских пруга лагане вожње“, каже Ненад Станисављевић из Инфраструктуре железнице.
Према његовим речима, то значи да су због покушаја крађа каблова, делова контактне мреже или колосечног прибора морали да уведу лагане вожње, успоре саобраћај, смање брзине путничких и теретних возова и то су све последице са којима се инфраструктура свакодневно сусреће.
С обзиром на то да би крађа неког виталног дела на прузи којом се возови крећу брзином од 200 километра на сат могле изазвати тешке последице у железницама кажу да би требало да стриктна примена закона који ове крађе третира као озбиљно кривично дело спречи такве ситуације.
„Суд има могућност да казни та лица од три месеца до пет година. Ако дође до већих оштећења инфраструктуре, већег угрожавања безбедности железничког саобраћаја или људских живота превиђена казна је од једне до осам година, а ако нека особа настрада казна може да буде од две до 12 година“, објашњава Станисављевић, преноси РТС.
Због откупне цене бакра која се тренутно креће од 600 до 800 динара за килограм све више је оних који га скупљају а међу њима је доста оних који га краду. Чак и велики рециклажни центри тешко могу да утврде порекло метала које доносе физичка лица.
„Ми на самом откупном месту не можемо да извршимо контролу и проверу да ли је роба украдена или не. Поштујемо све позитивне прописе и законе Републике Србије што подразумева да када вршимо откуп од физичких лица приликом примопредаје робе он су дужни да дају фотокопију документа и потпишу изјаву да роба није украдена. И од правних и физичких лица од почетка марта смо откупили око 2.000 тона секундарних сировина, од тога око 60 тона од физичких лица“, каже Милош Копривица из „Еко уније СН“.
Које размере могу да достигну ове крађе најбоље илуструје пример када је украдена цела трафостаница на новобеоградској страни моста на Ади због чега је мост месецима био неосветљен.
Од 11 трафоа на траси обилазнице од Пупиновог моста до Панчевачког пута пре неколико година опљачкано је 10.
Дирекција за изградњу града је обнову платила више од 30 милиона динара. Занимљиво је да ове трафое још увек нико неће да преузме.
