- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Нова војна стратегија ЕУ: Русија се помиње четири пута више – компас окренут ка НАТО-у

© AP Photo / Virginia MayoЗаставе НАТО-а и ЕУ
Заставе НАТО-а и ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 26.03.2022
Пратите нас
Стратешки компас, нова европска стратегија безбедности и одбране, у политичком фокусу има украјинску кризу, али Европској унији не доноси независност од НАТО. ЕУ се овим документом не поставља као изазивач НАТО-а, већ као партнер који жели да допринесе, оцењује Милан Игрутиновић из Института за европске студије.
Према његовим речима, документ који је у понедељак добио зелено светло шефова дипломатија Уније на састанку у Бриселу и који ће у четвртак и петак бити званично потврђен на самиту лидера ЕУ, био је очекиван будући да је око две године био у припреми, али није превише политички амбициозан и није донет са намером да НАТО „помери“ у страну.

Стратешки компас ЕУ гледа у НАТО

Због актуелних дешавања у Украјини, напомиње Игрутиновић, овај документ је донет измењен у односу на основни нацрт који је, подсећа, делимично био објављен крајем прошле године.
„Кроз политичку поставку документа настојало се да се ослика текуће стање, међутим, чини се да ту нема неких радикалних планова. ЕУ ту користи оно што јесте њена главна моћ, а то је економија, па тако ова стратегија наговештава даље инвестиције у разноразне одбрамбене капацитете код држава чланица и јачање њихове међусобне сарадње на том пољу. То су пројекти који су једним делом већ успостављени претходних година од такозване Сталне структурисане сарадње у области одбране од 2018. и развоја Европског фонда за одбрану, а ЕУ просто планира да тај елемент појача”, појашњава наш саговорик.
Оно што је, додаје, релативно ново то је да ЕУ жели да се, на неки начин, централизује такозвана сајбер одбрана, односно оно што они зову борба против дезинформација и сајбер напада, што подразумева сајбер заштиту простора, инфрастуктуре и компанија унутар ЕУ. Такође, ту је и план да се успоставе снаге за брзо реаговање, односно једна ојачана бригада од око 5.000 војника.
„Када се прочита тај увод Жозепа Бореља, који је објављен посебно у односу на овај документ, а у контексту актуелног рата у Украјини, чини ми се да се види да НАТО задржава премијерну функцију те тврде одбране и заштите безбедности, а ЕУ је неки начин комплементарна томе и подржава га, нећу рећи са дистанце, али по дубини - кроз економију и кроз тај заједнички позив да се појачају војни буџети“, каже Игрутиновић и додаје да не очекује да примена стратегије наиђе на неке отпоре, тим пре јер се инсистира на томе да није реч о документу на коме је радио неки уски кабинет у Бриселу, већ су се око њега усагласиле државе чланице ЕУ.

Русија у политичком фокусу

Према његовим речима, ову последњу верзију понајвише карактерише рат на истоку Европе, којим сам документ и почиње - формулацијом о „руској агресији на Украјину”.
„Примера ради неки новинари су избројали да је у првом драфту овог документа из новембра прошле године, када су биле другачије околности, Русија поменута пет или шест пута. Сада, у овим околностима Русија је поменута, чини ми се, 20 пута и у драматично већој мери прожима цео документ и ту његову филозофску или политичку поставку. Дакле, жели се да буде јасно да је документ донет у моменту безбедносне кризе и разматрања у ЕУ шта даље да се ради, али када се погледају саме мере оне нису толико специфично усмерене против саме Русије“, указује Игрутиновић.

Неће бити европске војске

У том смислу се, наводи наш саговорник, може рећи да је сам рат искоришћен да се овим документом подигне ниво свести и да се, на неки начин, пошаље порука од стране ЕУ у смислу - постоје тензије, постоји проблем и ми сада желимо да нешто тим поводом урадимо.
„ЕУ се овим документом не поставља као изазивач НАТО-а, већ као партнер који жели да допринесе, док ће главна форма сарадње, поготово на истоку Европе, ићи преко НАТО”, сматра Игрутиновић.
У том смислу, додаје, овом стратегијом неће бити формирана европска војска, али су направљени заједнички фондови од осам или девет милијарди евра којима ће се финансирати технолошки пројекти из домена одбране, односно формира се индустријска и технолошка база за заједничку европску одбрану и стимулише сарадња различитих војски на различитим пројектима.

Шта то значи за Западни Балкан

У осврту на чињеницу да се у Стратешком компасу ЕУ помиње и Западни Балкан, Игрутиновић каже да Србија има релативно развијену сарадњу са европским институцијама на пољу безбедности и одбране.
Србија, подсећа, има споразуме са Европском агенцијом за одбрану, учествује са јединицом војске у такозваним борбеним групама ЕУ, учествује у неколико војних мисија ЕУ и заправо је највећи не-ЕУ партнер у тим мисијама, што се веома позитивно оцењује у Бриселу.
„Документ осликава неку врсту безбедносне бриге за Балкан и они то, у суштини, своде на два елемента – питање БиХ и питање Косова. Сетимо се да је у БиХ прошле недеље појачан контигент при мисији ЕУФОР Алтеа, док „незавршено” питање Косова и непостојање правно-обавезујућег споразума између Београда и Приштине у ЕУ виде као једну врсту пукотине коју, што се годинама већ потенцира, Русија може да “искористи”. У том смислу видимо изјаве последњих дана да се жели нека врста убрзања процесе преговора, па бих очекивао дипломатске активности са њихове стране у том правцу, као и јаснију поруку у БиХ, пре свега усмерену ка Милораду Додику и Бањалуци, да нема ванинституционалног рада, а поготово да нема неких врста сепаратистичких корака или тако нечега”, сматра Игрутиновић.
У том смислу, како каже, јасно је да они виде Балкан као неку врсту безбедносног игралишта у коме желе да појачају свој утицај.
„Наравно, све ће зависити од тога како ће се локални актери, пре свега Београд и Бањалука, према томе односити. Србија је, у суштини, на том пољу доживљена као партнер и то треба нотирати”, закључује Милан Игрутиновић за Спутњик.
У документу ЕУ наводи се да процес преговора о нормализацији односа Приштине и Београда „треба унапредити“, док се, када је реч о БиХ, наводи да је од посебног интереса да се подржи суверенитет, јединство и територијални интегритет БиХ, „заснован на принципима равноправности и недискриминације свих грађана и конститутивних народа“, као што је прописано Уставом БиХ, као и “реформски процес на свом европском путу”.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала