Време да се Срби дозову памети: Крај илузија да ће Приштина донети демократију а Запад - безбедност
15:45 26.03.2022 (Освежено: 13:10 26.08.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Иако покренуте, специјалне полицијске јединице РОСУ овога пута нису реаговале на протесте хиљада Срба на Косову и Метохији због угрожавања њихових елементарних права. Колико је, међутим, оваква ситуација произведена најновијим Куртијевим насиљем, поготово у контексту дешавања у Украјини, окидач за додатну нестабилност на Космету?
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Да ли су у Приштини били изненађени окупљањем чак око 10.000 Срба на мирним протестима у северном делу Косовске Митровице и у Грачаници, па су РОСУ ипак остале примирене, или их је тако посаветовао неко од њихових западних ментора, мало мења на ствари. Оно што је евидентно је да су приштинске власти оличене у премијеру Аљбину Куртију у потпуности обесмислиле Бриселски споразум.
Ново насиље за додатну нестабилност
Протести Срба иницирани су одлуком Приштине да им не дозволи излазак на парламентарне и председничке изборе у Републици Србији, заказане за 3. април, практично истоветном оној из јануара месеца када им није омогућено да на референдуму гласају о променама Устава Србије. Уље на ватру је долила и суспензија председнице Основног суда у Митровици Љиљане Стевановић зато што је чинила део тима Срба са Косова и Метохије (КиМ) који су били на разговору код председника Србије Александра Вучића.
У тренутку опште нестабилности због руско-украјинског оружаног сукоба, шта значе најновији насртаји Куртија на елементарна права Срба на Космету?
Новинар и публициста из Грачанице, Живојин Ракочевић за Спутњик каже да Срби на КиМ већ 20 година живе хаос и да им нису нова ни ова последња дешавања, али и истиче да је са њима нестао и последњи остатак привида било каквог демократског капацитета.
Протест Срба у Грачаници
© Фото : Уступљено Спутњику
Време да се Срби дозову памети
„Нико не може да очекује да ће човек тоталитарне природе као Аљбин Курти зауставити хаос, изградити демократски потенцијал и рећи – хајте да се договоримо да живимо нормално. Ово је само наставак политике која не препознаје ни другог, ни друге, ни другачије и која не може да се договори ни са својим народом, ни са Албанцима, а не да допусти Србима да живе и гласају“, истиче наш саговорник.
Време је, како додаје, да се Срби дозову памети, да граде своје средине, своје системе и да се оставе илузија да ће демократија доћи из Приштине и да ће им Европа гарантовати безбедност.
За некадашњег шефа Координационог центра за КиМ, Небојшу Човића, ова ситуација се може сматрати једном од мера какве Приштина већ дуго спроводи, а нису ништа друго него провокација.
„Све провокације су заправо усмерене ка томе да Срби изгубе вољу да живе на простору КиМ. То је крајњи циљ још од пре 1999. Године, а улазак НАТО-а, односно Кфора је још убрзао те процесе. Циљ је да се етнички очисти цео простор Косова и Метохије и они из дана у дан само смишљају нове провокације“, каже он за Спутњик.
Требају им инциденти
После онемогућавања Србима да гласају на Космету, уследио је наставак провокације – смена председнице суда иако ни у једној од 15 тачака Бриселског споразума нигде нема било какве забране комуникације са Београдом.
Покренути припадници специјалних полицијских снага РОСУ су се зауставили на прилазима Грачаници и севеној Косовској Митровици и нису реаговали на миран протест више десетина хиљада Срба
© AP Photo / Visar Kryeziu
Циљ је био да се направи инцидент, сматра Човић, истичући да му је драго што су протести протекли апсолутно мирно и што Срби нису насели ни на једну провокацију.
„Значи њима треба инцидент, додатна манипулација кроз коју би међународној заједници у овом тренутку и у овом амбијенту представили Србе као реметилачки фактор, да су Срби мали Руси, да ће Србија напасти своју јужну покрајину. Познат нам је цео вокабулар. При томе имате потпуно немушто понашање међународне заједнице, што говори о томе да је то заједничка акција“, уверен је наш саговорник.
Стрпљен спашен
Човић каже да није лако измерити докле иде тај праг трпељивости Срба на КиМ, да практично о црвеној линији преко које се не иде причамо од 1999. године, али и да је извесно да је реч о дуготрајаном процесу, борби да се очува 17 одсто територије Републике Србије.
„Морамо да будемо стрпљиви, морамо да будемо јединствени. То је дуготрајан процес и морамо да водимо рачуна да не буде насиља и да стимулишемо људе да остану на простору КиМ. Цела ова игра која траје од 1999. је планирана како би Срби нестали са простора КиМ да би се дошло до тог питања па какав Брислески споразум, каква Заједница српских општина када више нема Срба“, сликовит је Човић.
Поготово, додаје он, што као ни у случају украјинске кризе, тако ни по питању КиМ, али и проблема у БиХ, не постоји искрена намера међународног фактора да се преговором дође до одрживог решења.
Приштина у Украјини види прилику
При том, у новим околностима везаним за Украјину, приштинска власт ће видети прилику да Србе додатно провоцира насиљем какво је и ово најновије.
Човић подсећа на најновију изјаву министарке спољних послова Немачке, Аналене Бербок, да пажња сада треба да се окрене на Западни Балкан јер "руски малигни утицај", заједно са кинеским, покушава све да га дестабилизује, за шта ће им послужити ситуација на КиМ и у БиХ.
У светлу украјинске кризе, немачка министарка спољних послова Аналена Бербок позива на окретање савезника Западном Балкану
© AP Photo / Markus Schreiber
Он примећује да су на Западу ових дана употребили нову терминологију називајући Србе у РС сепаратистима. А то, како додаје, сасвим личи на оно што се дешавало у Украјини када су људи у Доњецку, Луганску, Домбасу називани сепаратистима иако су се само бранили од нацизма.
Непристојна понуда
„Морамо да будемо врло опрезни јер се овде убацују теме. И на самиту НАТО-а је потурано - нека се Срби определе, нека се Србија определи, дајте им понуду. Бићемо под великим притисцима. Ти притисци ће се повећавати из дана у дан", каже Човић .
Он, при том, нема дилему да ће та понуда за нас, у складу са 35. поглављем у процесу придруживања ЕУ, практично гласити - ући ћете у ЕУ када се одрекнете КиМ.
По његовој оцени, ово је јако лош тренутак генерално за све, посебно за нас, тим пре што су у утицајним европским земљама на власти они који нису дорасли функцијама.
„Ми смо трусно подручје, сваки пад империје је овде био турбулентан и што би Америка била изузетак. Они већ пет година грозничаво смишљају план како да зауставе свој пад, а највећу цену тога платиће Украјина и Европа“, закључио је Човић за Спутњик.
