Који су први симптоми леукемије: Српски лекари дају одговор
© Sputnik / Алексей Сухоруков
/ Пратите нас
Леукемија је један од најподмуклијих облика рака и врло често је симптоме лако занемарити, кажу лекари.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Акутне леукемије, у народу знане као рак крви, а у буквалном преводу „бела крв“, представљају малигне, клоналне болести матичне ћелије хематопоезе и одликује их присуство незрелих, младих ћелија у костној сржи, такозваних бласта.
Рак крви или леукемија према статистици чешће погађа мушкарце и људе старије од 50 година, а због „обичних“ симптома неко може да је има годинама или чак деценијама, а да то и не зна. Једна вредност током анализе крвне слике указаће на велики проблем.
„Нека вредност када треба обратити пажњу да ти укупни лимфоцити буду преко 5.000. Значи, не леукоцити него лимфоцити, односно ако су укупни леукоцити преко 15.000, то је неки сигнал када треба одреаговати“, напомиње др Катарина Марковић, специјалиста интерне медицине КБЦ „Звездара“.
Најранији симптоми леукемије који се јављају су:
Губитак телесне тежине
Појачано ноћно знојење
Повишена температура
Увећане лимфне жлезде
Осећај напетости с леве стране
„Увећане лимфне жлезде, то наши пацијенти кажу појавиле су ми се кврге на врату, у препонама, у пазусима. То су типична места. И оно што често осећају је осећај пуноће под левим ребарним луком, што је у ствари последица увећане слезине. Поред тога, оно што пацијенте често доводи код доктора су честе инфекције. Пацијенти који мало-мало, па имају упалу плућа или већ неке сличне инфекције“, додаје докторка Марковић.
Не захтевају сви пацијенти са споронапредујућом леукемијом лечење. Трећина пацијената мора одмах да се лечи, трећина ће ићи на редовне контроле где ће бити утврђено да ли им је лечење потребно, а трећина пацијената никада неће бити кандидати за терапију, наглашава др Дарко Антић, директор Клинике за хематологију Клиничког центра Србије.
Постоји више врста лечења, као што су цитостатици, имунотерапија, а пацијенти могу да буду укључени и у клиничке студије.
Ко је под терапијом, важно је да се консултује о исхрани и физичкој активности, кажу стручњаци. И свакако, водити рачуна о свом имунитету, који је због болести већ нарушен, пише „Магазин Новости“.
