Шта се крије испод густог леда Јупитеровог сателита
Пратите нас
Слана вода пронађена у океану Јупитеровог месеца – Европи, потенцијално може да пренесе кисеоник са површине сателита у воде испод 24 километра дебелог слоја леда, показује нова студија коју је спровео Универзитет у Тексасу.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Европа, један од Јупитерових месеца, има две главне особине које га чине потенцијалним домом за ванземаљски живот – кисеоник и воду испуњену хранљивим елементима. Постоји само један проблем – дебео слој леда који раздваја то двоје.
Верује се да се кисеоник ствара на Европи комбинацијом сунчеве светлости и честица са Јупитера које бомбардују њену површину. Међутим, кисеоник не може директно доспети у месечев океан да би га обогатио и помогао у одржавању аеробних облика живота. Ту на сцену ступа мешавина воде и соли.
Сланица, због свог састава, може да „отопи“ делове месечевог леденог покривача на местима познатим као „терени хаоса“ – пукотине и гребени леда који се могу видети на многим снимцима из свемира. Ови хаотични терени чине отприлике четвртину површине планете и у овим областима могу послужити као оксидационе станице за океан на Европи, наводи студија.
Ова теорија је била изложена у прошлости, али су истраживачи са Универзитета у Тексасу били први који су покренули компјутерски модел заснован на физици како би доказали да је процес могућ. Према њима, лоптица оксидисане воде потенцијално се може формирати у сланој средини, а затим се спустити испод, у океан, преноси међународни Спутњик.
„Наше истраживање овај процес смешта у област могућег. Оно пружа решење за оно што се сматра једним од изузетних проблема настањивости подземног океана Европе“, рекао је главни истраживач и професор на Школи геонаука Џексон Универзитета у Тексасу Марк Хесе.
Слана мешавина формира „талас порозности“, подстичући лед да отвори „поре“ које омогућавају оксидацију слане смеше омогућавајући јој да прође кроз замрзнуте масе, показало је моделирање.
Већина заробљеног кисеоника, око 86 одсто, стиже до океана испод слоја леда, показао је модел. Најоптимистичније калкулације направљене током истраживања показале су да такав процес може оксидирати Месечев океан отприлике до истог нивоа као што је оксидован на Земљи, рекао је други истраживач, Стивен Венс из Насине Лабораторије за млазни погон.
„Примамљиво је помислити на неку врсту аеробних организама који живе тик испод леда“, рекао је Венс.
Венс је приметио да би се више података о могућим нивоима кисеоника у океану испод леда Европе могло добити у предстојећој Насиној мисији „Европа Клипер“, која је заказана за 2024.
12 Фебруар 2022, 18:50
